Почасни грађанин Икс

Пише: Сибин

Млађи читаоци без сумње знају за чувени стрип-дарк град Готам, онај којег чува најчувенији и вјероватно најпожељнији (и приде најбогатији) шишмиш… Е, сад, да не дужим на овај први дан радне седмице, откривам Вам тајну да је управо Сибин почасни грађанин Готам града. На Вама је да, како се обично у кварту каже, –  вјерујете или да.

Будући да нисам архивар а ла Андрић или Фуко – да немам страст према прошлости и њеним „кружним развалинама“ – тек јутрос уз прву кафу дознајем да је Месић почасни грађанин Подгорице! Ок, мислим се, можда је ментална хигијена одбијала да у себе усиса овако запањујућу информацију која је, заиста, равна данашњим испадима у којим предњачи осми падеж, дакле, главом и брадом, Миго домаћин исте те Подгорице која се још дичи да јој је Стјепан почасни итд. Кад је својевремено Муги у Месићу могао препознати почасног, зашто Миго не би у Фабрису препознао социјално угроженог?!

Поменути шишмиш, управо Готам брани, на неки начин, и од корумпираног градоначелника. Да ли нам то довољно говори о профилима градоначелника: свеједно да ли се битка води на научнофантастичном терену, или у новоцрногорској нео-реалности, градоначелник игра прљаво и помало мутаво. Миго нема појма ко је то Месић, али следи оно што је утабао Муги, и зато се све своди на – мугимигомутаву Подгорицу, на политиканство града који је по свему изгубио свој идентитет.

Засране Скалине, бетонски дванаестоспратни кран изнад хотела „Подгорица“, изоперисана тераса хотела „Црна Гора“, упепељена Кино Култура, само су дјелови наказног лица овог града који је богомдан да се сведе на режим некдашње Јусоваче. Тако је, још много Мораче мора да протече како би се спрало име и траг Титограда и оно што је значило и још значи за ортодоксне депеесовце који по његовом заласку ријешени су све сурвати и послати дођавола.

Кад смо већ поменули Јусовачу, можемо се лежерно надовезати на феномен затвора и увидјети да је Месић у неку руку добар ђак Јова Капе, кад је барем ријеч о суштини постојања казнене институције, ту се готово не разликује од своје препредене претече. Јово је пред крај негирао постојање Голог отока (кога је, ипак, понекад називао и одмаралиштем које тријезни од сваке наопаке слободарске идеологије!), док Месић Јасеновац просто назива „радним логором“, појашњавајући фашистичку доктрину према којој – рад ослобађа (и спасава од смрти.)

Има нечег, признаћемо, циничног у сваком покушају да се затвор и логор сведу на рационално-друштвене неопходне институције, без којих друштво, напросто, не би било у стању нормално функционисати. Значи ли то, да изван система сурове контроле, друштво није друго до форма антидруштва, израз анархије, и проблем који сам себе доводи у питање и тако се полаже на праг самоукидања?

Међутим, кад је ријеч о фашистима, без изума какав је логор они не би могли спроводити своју „политику“ на онај начин на који су то чинили. Кад се ради о комунистима, они нису видјели ништа даље од затвора; бити затворски стражар или шпијун, значило је бити одани и захвални комуниста, прави изданак народа и народности.

Него, вратимо се почасном грађанину Подгорице… Најхитније треба реаговати и расписати петицију да се име Месића избрише лијепо депортује из Подгорице, као што је то славно (и надамо се хируршки) учињено са оним именом које је прерасло у покрет познат као титоизам. Од Бакија овом приликом захтијевам да позове своје поп-колумнисте и да се придруже ширењу петиције, јер у противном, најпростијом логиком закључићемо да се самопрозвана „мејн-стрим“ новинчина Вијести ослања на темеље пост комунизма, који још некако на власти држе испаде од функционера ДПС-а искежене у клупама полупразне Скупштине која нема потребе да се тренутно уживо преноси.

(Муги анд Миго: ту је лако направити лапсус на који се оклизнуо Првомученик (премијер) Вучић, питајући се о положају Срба у Црној Гори.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: