Плате словеначке, истраге и пресуде црногорске

Када би владавина права зависила од економије, како то тврди премијер Мило Ђукановић, онда би црногорски тужиоци и судије могли водити истраге и судити исто или чак ефикасније и правичније од њихових колега из Словеније или Хрватске које су иза решетака послале некадашње премијере Ива Санадера, Јанеза Јаншу, дио њихових министара, градоначелнике…

Да владавина права у суштини нема директне везе са животним стандардом, већ за савјесношћу, политичком непристрасношћу и знањем тужилаца и судија најбоље показује извјештај Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), тијела Савјета Европе(СЕ).

Тако из њега проистиче да је плата основних тужилаца у Црној Гори (1.200 еура) 2,5 пута већа од просјечне плате у држави (477), док у Србији, која је у децембру добила похвале од шефова дипломатија чланица ЕУ за резултате у владавини права, она је 2,3 пута већа од просјечене зараде у тој држави. Основни тужиоци у Хрватској имају 2 пута веће зараду од оне коју добије просјечно плаћен Хрват, у Словенији је та разлика још мања – 1,5 пута.

Слично је и са судијама основних судова који у Црној Гори примају 1.126 еура, односно 2,3 пута већу плату од државног просјека. Судије основних судова у Хрватској имају дупло, а у Словенији 1, 6 пута већу плату од оне коју у просјеку добије Хрват, односно Словенац. Њихове српске колеге у основним судовима, као и у Црној Гори, имају 2,3 пута већу плату од просјечне у држави.

Зарада врховног државног тужиоца у Хрватској, Србији и Црној Гори је око 3, 5 пута већа од просјечне у тим државама, док је у Словенији 2,5 пута виша од просјечне плате у тој чланици ЕУ, произилази из Извјештаја ЦЕПЕЈ-а.

Даље се може закључити да је зарада предсједника Врховног суда Црне Горе 3,2 пута виша од просјечне зараде, док предсједник Врховног суда у Словенији има 2,7 пута више зараду од просјечно плаћеног Словенца.

ЦЕПЕЈ у Извјештају за 2014. наводи да “судији треба дати накнаду која одговара његовом статусу и друштвеној улози”.

Ђукановић мјесецима говори да није једноставно унапређивати владавину права, без минималне понуде радних мјеста и рјешења за егзистенцијалне проблеме грађана. На основу зарада оних који су директно одговорни за владавину права у Црној Гори, они немају егзистенцијалних проблема и, што се тиче стандарда, несметано могу да истражују и суде.

Весни Меденици 2,540 еура, Ивановић 1.881

Предсједница Врховног суда Весна Меденица је прошле године пријавила 1.453 плату, додатак од 487 еура и још 600 еура је зарађивала као предсједница Судског савјета, показују подаци са сајта Комисије за спречавање сукоба интереса.

Предсједник Апелационог суда, који је на ту позицију дошао са функције првог човјека Вишег суда у Подгорици, Мушика Дујовић пријавио је 1.362 еура плату и 487 еура додатак за судије специјалног одјељења, те још 250 еура из Комисије за постављање судских вјештака.

Судија Апелационог суда Миленка Жижић пријавила је 1 829 еура плату. Она је на ту позицију дошла из специјалног одјељења Вишег суда, гдје је судила у предметима ратних злочина (Депортације, Морињ).

Њена колегиница, судија специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици Биљана Ускоковић зарађује 1.723 еура, и једна је у низу које је породица покојног полицијског инспектора Славољуба Шћекића, прозивала због сумњи на начин који води поступак.

Специјална тужитељка Ђурђина Ивановић,која руководи свим поступцима организованог криминала, корупције и ратних злочина, зарађује 1.881,38 еура.Њена замјеница Лидија Вукчевић, чија је оптужница пала на суду јер је примијенила пропис који није важио у тренутку извршења злочина, је Комисији за сукоб интереса пријавила 1.800 еура.

Основна тужитељка у Подгорици Љиљана Кликовац, која је као замјеник вишег тужиоца руководила истрагом убиства Душка Јовановића, зарађује мјесечно 1.278 еура. Она је лани имала и 900 еура прихода као члан Дисциплинске комисије Тужилачког савјета, који је истраге троје тужилаца окончао без процесуирања.

Нови ВДТ Ивица Станковић још није пријавио нову плату, а као судија Врховног суда је зарађивао 1.799 еура и плус 300 као предавач у Центру за едукацију судија и тужилаца. Његог замјеник, који је био ВД првог тужиоца годину дана, Веселин Вучковић пријавио је 1.558 еура.

Афере “Снимак”, ”Листинг”, “Телеком” и још безброј сличних, још су то јер нијесу окончане ни у тужилаштву, а камоли правоснажно.

Просјек у Европи за суђење за организовани криминал 189 дана

Просјечно трајање судског поступка за кривичне поступке у Европи је 142 дана, односно нешто мање од пет мјесеци. За тешка кривична дјела тај просек је 189 дана или шест мјесеци, наводи се у извјештају ЦЕПЕЈ-а.

Међу судовима који имају проблема са вођењем поступака то правосудно тијело СЕ наводи и Црну Гору, гдје се за убиство уредника “Дана” суди трећи пут за 10 година, а за ликвидацију полицијског инспектора Славољуба Шћекића четврти пут, девет година након злочина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: