Насловна Поглед Пипци Вашингтона: Латинска Америка пада у Венецуели

Пипци Вашингтона: Латинска Америка пада у Венецуели

0
ПОДИЈЕЛИ

Венецуела је ризична за оног ко жели да преузме кључну улогу у Латинској Америци, јер је спремна да пружи отпор и поведе латиноамеричке народе да се супротставе страним утицајима, каже за Спутњик Душан Васић, бивши амбасадор СР Југославије у Мексику.

Венецуеланска опозиција је на пола пута до референдума о оставци председника те земље Николаса Мадура. Након што је Бирачка комисија прогласила важећим 1,3 милиона потписа за одржавање референдума, пред Мадуровим противницима је друга фаза, за коју им је потребно свега 200.000 потписа.

Ова земља је у кризи због дефицита робе и велике инфлације, јер је пад цена нафте условио пад државних прихода. У кризи су и институције због сукоба извршне и законодавне власти, након почетка рада парламента под контролом опозиције.

Зашто Венецуела, земља са највећим резервама нафте на свету, није на нивоу једне Саудијске Арабије?

Душан Васић, бивши амбасадор СР Југославије у Мексику и професор Факултета за пословне студије и право, за Спутњик каже да географски и геополитички положај те земље у великој мери утиче и на њену судбину.

Према његовим речима, Венецуела је била интересна сфера и левичарски и десничарски оријентисаних група. Иако бивши председник Шимон Перес у свом првом мандату није дозвољавао уплив страног капитала и приватизацију главних сектора индустрије, у другом мандату променио је политику и отворио Венецуелу за утицај страног, превасходно америчког капитала.

Међутим, каже Васић, када је на власт дошао Уго Чавез, популистички лидер, он је почео да спроводи политику денационализације и повратка највреднијих грана привреде у руке домаћег становништва.

„То је изазвало огромно незадовољство, а промене у економској политици и оријентација на сопствене снаге, као и поништавање неких приватизација, довеле су до политичких конфронтација са интересима великих сила, пре свега Америке и Велике Британије, које су биле најприсутније у области прераде нафте“, објашњава Васић.

Он додаје да је управо зато Чавез стално био мета покушаја свргавања са власти, а односи САД и Венецуеле су неко време били готово на нули. Године 2013. наследио га је Николас Мадуро, који је наставио да води спољну политику независну од америчког утицаја.

Васић објашњава и да је Венецуела изузетно утицајна у Латинској Америци и да је кроз читаву своју историју помагала државе у том делу света које би се нашле у економским и политичким тешкоћама. Бесплатно је извозила нафту Куби када се та земља нашла под америчким санкцијама, а помагала је и Никарагви и Аргентини.

„Таква позиција ове државе чини је ризичном за оног ко жели да преузме кључну улогу у Латинској Америци и завлада тим подручјем. Поред тога, Венецуела је спремна да пружи отпор и да поведе латиноамеричке народе да се супротставе страним утицајима“, наводи Васић.

Како каже, и у економији се дешавало много тога што није ишло наруку овој држави. Иако Венецуела има највеће резерве нафте у свету, она ипак није у позицији да диктира правила у ОПЕК-у.

Такође, жеље Венецуеле, Алжира и Индонезије, који се залажу за умерену производњу нафте и њену продају по вишој цени, косе се са интересима Саудијске Арабије која је за већу производњу и понуду нафте, која носи и нижу цену.

„Интереси Саудијске Арабије и Америке се поклапају јер САД желе да ослабе утицај држава које им, по њиховом мишљењу, нису наклоњене, као што су Русија, Венецуела, Индонезија и Алжир“, наводи Васић.

И смењена председница Бразила Дилма Русеф и венецуелански лидер Мадуро тврде да су њихови противници на платном списку САД, те да њихов одлазак са власти није воља народа већ најмоћнијих држава света.

Васић каже да је јасно да је у Бразилу и Венецуели на делу сличан сценарио.

„Ипак, Венецуела је земља са дугом демократском традицијом, у којој је, без обзира на различите интересе, увек била поштована воља народа, па се надам да ће тако бити и овог пута, када је реч о евентуалном одласку са власти председника Мадура“, закључује Васић за Спутњик.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here