Пинокио у Будви добио по носу

И, шта ће сад Кривокапићев СДП?

Прозирна и до бесмисла примитивна провокација којом је та странка јуче себи хтјела да учини рекламу тако што ће покушати да „застраши“ српског амбасадора (Зорана) Бингулца како би  евентуално одустао од намјере да положи вијенац на спомен плочи у Будви поводом Дана примирја у Првом свјетском рату – није прошла.

Бингулац је, дакле, положио цвијеће и поклонио се пред спомеником који свједочи о захвалности Будве и Будвана српској војсци која је на Митровдан 1918. године ослободила овај дио Приморја од аустро-угарске окупације.

„ Поколења, дјела суде“,  ријечи су Петра Петровића Његоша, исписане  на мермерној табли, коју је „будванска општина поставила на успомену доласка храбре побједоносне српске војске која послије јуначних побједа ослободи Будву .“

Одбио је српски дипломата чак и да коментарише став Кривокапићевих сљедбеника из будванског одбора партије која са ДПС-ом врши власт у Црној Гори, јер, како рече, за њихов захтјев да одустане од полагања вијенца није ни чуо. Није, међутим, српски амбасадор пропустио прилику да каже да не постоје двије ближе државе на свијету од Србије и Црне Горе.

Премда свикнути да у континуитету трпе циљано игнорисање и омаловажавање од стране већег партнера у извршној власти, Кривокапићеви националсоцијалисти у Будви, без икакве дилеме, доживјели су присуство градоначелника Лазара Рађеновића (ДПС)полагању вијенца од стране српског амбасадора као нови Ђукановићев политички шамар. Без двојбе, доживио је то тако и сам Кривокапић. Доживио, и преживио. Јунак је то, него како. Стоички подноси своју судбину

Шамар, који Кривокапића и његове, истини за вољу, нарочито неће забољети. Јер, како то неко већ рече, тешко је повјеровати да им је опаљен по образу. Шамар, који то уствари и није.

Шамар, за који није искључено да ће окривити „окупациону српску војску“, која је, како јуче саопштише, „ 1918. умарширала без испаљеног метка и без иједне капи проливене српске крви у већ ослобођене црногорске градове, пошто су их ослободили црногорски комити и црногорски слободари“. Или ће пак за шамарчину и будванско омаловажавање окривити Илију Гарашина и његово  „Начертаније“ из 1844.

Из времена, дакле, када су и њихови преци, сви до једнога, били Срби. Јер, забога, како ће србофоби окривити „великог брата“ захваљујући коме се за њих уопште и зна.

Него, да ипак сумирамо:  Било је ово само још једно велико „пљус “ у низу. „Пљус“ по носу црногорског Пинокија. Пинокио бар носа има на метре. Има и за извоз. Може да трпи! Шамара нека се не плаши. Нема га по чему добити!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: