Петиција због нереаговања ЦГ на дизање споменика Барешићу у Хрватској

На друштвеним мрежама је у току потписивање грађанске иницијативе и отвореног писма Влади и министру вањских послова Црне Горе, којим потписници желе да упуте “јавно незадовољство због позиције МВП, које скоро годину ћути о игнорисању протестне ноте коју је Црна Гора упутила Хрватској 1. августа 2016, поводом подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу”.

“Неопходно је да се Влада и МВП Црне Горе јавно изјасне по том питању, те јавност обавијесте о ефектима своје протестне ноте званичном Загребу. Јавност Црне Горе итекако интересује – каква је била позиција хрватске стране, њихове Владе и МВП-а Хрватске, по овом питању? Каква су била њихова образложења у одговору на протестну ноту, ако је одговора било? И, који је коначан став званичне Црне Горе по том питању”, наводи се у писму.

У писмо подсјећају да је Барешићу 31. августа 2016, у Драгама код Пакоштана, на тргу који носи његово име, отворен споменик.

Подсјећају да је Барешић “на циничан и свиреп начин учествовао у монструозном убиству амбасадора Југославије Владимира Роловића, рођеног Баранина, у нападу извршеном 7.4.1971. у Стокхолму”.

Додају и да је “величање терористе настављено”, тиме што је у Сплиту једна улица добила име по њему, а у Сегет Врањици – Обала Мира Барешића.

“Управо зато нас интересује на којим принципима Хрватска доноси одлуке о дизању споменика, именовању улица, тргова и обала у част монструозне личности, али и ваш планирани одговор на такав нечувени поступак, као и игнорисање протеста из Црне Горе. Јавност има право да зна и на који ће начин званична Црна Гора његовати сјећање на тај терористички акт и злочин над својим сином, амбасадором Владимиром Роловићем, који је страдао мученичком смрћу и проглашен народним херојом”, наводи се у писму.

Потписници од Владе и МВП захтијевају информације о коначној кривичноправној заштити црногорских грађана који су као ратни заробљеници мученички пострадали у логору Лора у Сплиту.

“Шта се урадило по питању привођења правди управника и стражара, односно хрватских службених лица одговорних за мучење и ликвидацију петорице Никшићана, ратних војних заробљеника у сплитској Лори. Детаљи тога, уму непојмљивог злочина у хрватском државном затвору- су дати у Извјештају Амнести интернешнала за 1993. годину, у виду свједочења Гаврила Трипковића из Чапљине (свједок 259-94-6)”, наводе у писму, додајући да се, “из отворених извора информација” сазнаје да “нико од службених особа хрватског логора Лора никада није одговоаро за тај монструозни злочин”.

“Управо зато, намеће се питање – шта планирају и шта могу урадити правосудни органи Црне Горе по питању расвјетљавања овога трагичног случаја наших грађана, и на који начин се планирају на државном нивоу његовати сјећања на страдање црногорских ратних заробљеника”.

Потписници су увјерени да ће на основу добијених одговора и чињеница, црногорска јавност бити у прилици да суди о ријешености Републике Хрватске да се на адекватан начин, и одговорно односи према питањима који су од интереса и значаја за Црну Гору и њене грађане.

“Наравно, и прије свега, да суди о капацитетима црногорских државних органа да воде принципијелну спољну политику…”, наводи се, поред осталог у писму.

Иницијатори петиције су мр Александар Саша Зековић, Војин Грубач и Владан Јекнић. Петицију су, поред осталих, досад подржали НВО активиста Борис Раонић, психолошкиња Сања Мараш, новинари “Вијести” Сеад Садиковић и Драгана Шћепановић, новинари РТЦГ Тања Фатић и Зоран Лековић, предсједница НВО “Сигурна женска кућа” Љиљана Раичевић, Аида Петровић из Сигурног женског лобија, Снежана Јоница, заговачар људских права особа са инвалидитетом Миленко Војичић, предсједница УО ЛГБТ Форум прогрес Бојана Јокић, активиста Дарко Ивановић, Саша Мијовић из НВО 4Лифе, режисер Никола Вукчевић, те бројни грађани и интелектуалци…

Петицију је могуће потписати на фејсбуку, на профилима иницијатора и путем профила Љиљане Раичевић.

Извор: Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: