Песник који није умео да умре

„Никог немој да питаш шта значи нека изложба. Изложба није оно што ти је показано. Ти се показујеш њој. Дужност је изложбе да те види. Стани пред дело и захтевај да ти објасни шта ти значиш“, писао је један од највећих српских песника. Следеће године навршиће се 30 година од смрти Мирослава Антића који је написао „Ако ти јаве: умро сам – не веруј, то не умем.“

За Мирослава Антића је Драшко Ређеп написао да је био песник, боем, уметник речи, усмењак, певач, сликар, драматичар, сценариста, велики спавач, капетан брода, путник, пустолов, љубавник завичаја, астроном, али и астролог, паор, дечак, Банаћанин, филмаџија, бостанџија, градитељ, џудиста, мајстор свакојаких вештина, репортер, и то онај који нас буди обично петком, заљубљеник возова, нарочито експресних, који иду на север, маг…

У Зрењанину је недавно отворена јединствена, досад невиђена изложба посвећена стваралаштву Мирослава – Мике Антића. Мика је често боравио у Зрењанину, али никада у њему није излагао за живота и ово је сад први пут да Зрењанинци имају прилику да виде изложбу разноврсних радова чувеног српског песника.

Изложба под називом „Да ли сам свуда где су ми трагови?“ отворена је у Салону Народног музеја у Зрењанину који није могао одједном да прими све заинтересоване Зрењанинце. Изложба је настала као резултат сарадње зрењанинског Музеја и породице Мирослава Антића, синова Вука и Југа и супруге Љиље Антић. На изложби, први пут су обухваћени сви аспекти Антићевог рада – као новинара, уредника новинских листова, песника, сликара, режисера и сценаристе, што ову изложбу чини јединственом.

Уметничка заоставштина Мирослава Антића распоређена је у три сегмента – књижевност и новинарство, ликовно и филмско стваралаштво. Изложени су његови рукописи, публикације и ретка издања Антићевог књижевног стваралаштва, документи и фотографија. Посебно је истакнут оригинални рукопис збирке песама „Плави чуперак“, будући да се ове године обележава 50 година од првог издања ове збирке стихова за децу.

У салону зрењанинског Народног музеја изложени су и Антићеви цртежи, монотипије и иклус радова у комбинованој техници које је стварао пред сам крај живота, између осталог, и циклус „Сунцокрети“. Трећи сегмент изложбе обухвата Антићево ангажовање на филму, где се истакао као сценариста и режисер. Публика по први пут има јединствену прилику да завири у књигу режије филма „Доручак са ђаволом“, за чији сценарио је Мика добио Златну арену у Пули 1971. године.

Као засебан део изложбе представљен је његов радни амбијент, састављен од његових личних предмета, од писаће машине олимпија до телескопа. У простору изложбе посетиоци имају прилику да погледају и видео-материјал добијен из документарних архива Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине.

Изложба, чије ауторке су библиотекар Бојана Видовић, и историчар уметности Ивана Арађан, трајаће до октобра 2015. године, а током њеног трајања планиране су промоције најновијих издања Антићевих књига, вечери посвећене овом уметнику, као и пројекција документарних филмова о њему.

– Осетио се враголасти дух Мике Антића и вечерас, овде међу нама. Заиста сјајна импресија и мислим да сам овом реченицом све рекао – рекао је Душан Милићев, песник и публициста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: