Пaвловљев рефлекс

Пише: Горан Комар

У нашој земљи дјелује Одлука о дисциплиновању државног апарата са образложењем увођења реда у државу која се налази на пола корака од уласка у ЕУ. У реду.

Управници у установама дијеле ћушке, а у озбиљном проценту су регрутовани из надпартијских структура. Тиме је зацементиран и оснажен легитимитет. У школама, средњим, а можда и раније, учили смо лекцију о руском научнику који је струјним ударима дисциплиновао пса. По неколико ћушки и грубости, излива агресивности у периоду пред изборно вече, сасвим је довољно да се овај значајни дио активног бирачког тијела (х4) учини и агилнијим, а у одлуци на биралишту – непогријешивим. Када се ионако узнемирени службеници изложе позиву одборника, патријског секретара, помоћне службенице, секретарице, они не само да ће пожурити на биралиште, већ се се, могуће, и унередити. Најважније је Апарат држати у сталној напетости.

Када се телефони усијају, обично након 17 часова, тријумфују директори. То је њихових пет минута. Тада они лопатама грћу гласове. Једном, кључним струјним ударом, они усмјеравају експеримент ка својој сврси.

Узмите своју мачку. Сваке вечери у 17 часова дајте јој на једној одређеној тачки на столу њен оброк. Постављање оброка пропратите ударцем дланом о сто. И престаните да дајете оброк. Само звук. Само ударац. Чините то десет дана заредом. Пет стотина дана послије тога – само ударац. Сваког дана, мачка ће скочити на мјесто.

Ипак, можда је вриједно рећи још нешто. Овај поступак представља кривично дјело. Параграфи који о њему говоре су бројни. Није, чини ми се, згорег, упутити државне службенике на могућност снимања телефонских разговора. И сада, предизборно, упозорити партијске секретаре да они своје кривично дјело изводе са позиције власти и са позиције послодавца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: