Патријарх Иринеј: РС једини начин да се српски народ одржи на тим просторима (ВИДЕО)
Постојање Републике Српске је једини могући начин да се наш народ одржи на тим просторима и да настави своју историју, рекао је патријарх Иринеј на свечаном отварању манифестације „Дани Српске у Србији“ у Народном позоришту у Београду, преноси информативна агенција Новински фронт.
„Дрина није река која нас дели, већ мост који нас спаја. То је било кроз целу нашу историју. Благодарећи тој историји, иако смо прошли кроз многе Сциле и Харибде, опстали смо као народ са својом историјом и културом,“ нагласио је патријарх и додао:
„Јединство српског народа у Србији и Републици Српској нормално и сасвим природно и поручио да је ријеч о једном народу са једним језиком, културом, историјом, вјером и Црквом. Тиме испуњавамо све могуће услове да будемо један јединствен народ, који живи у овом времену, али мисли и гради своју будућност. Желимо у име Цркве не само да славимо заједнички догађаје и празнике, него и да будемо јединствени у свему – економији, привреди и духу.“
Он је напоменуо да је мир са другим народима мисија српске цркве и читаве њене историје.
„Оно што највише желим јесте мир и слога са свим људима добре воље. Позвани смо да живимо заједно, да заједно стварамо и садашњост и будућност. То је жеља целог српског народа који је силом прилике или боље рећи неприлике, данас расејан широм света,“ рекао је патријарх Иринеј и истакао:
„Бојим се да би српски народ, уколико настави са сеобама које га прате кроз читаву историју, могао ускоро да постане бројнији изван Србије и Републике Српске. О томе морају да размишљају они који воде овај народ, али и Црква, која окупља и сабира народ овде и у дијаспори.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
…“– Хтели би нешто да питате, света браћо, хтео бих и ја Вас. Код људи је увек више питања него одговора. Питајте ви мене па ћу ја вас.
Сретамо многе људе, велите, који верују у Бога, али који одричу постојање ђавола. Па мислимо да је и то нека забуна и удаљење од Вере Православне.
– Право мислите, света браћо моја. Забуна и заблуда, дакако; и удаљење од Јеванђеља и Вере Православне, те још колико. Ко не верује у постојање ђавола, тај и не војује против ђавола. А ђаволу су најмилији они, који не верују у његово постојање и дејство. Јер само тако може он спокојно да врши свој убилачки посао.
Ако не би ђаво постојао, све зло би се морало приписати Богу, све зло и сваки грех. А то је страшно и помислити, браћо моја. Јер у том случају, Бог би био истовремена и истина и лаж, и светлост и тама.
Да, наш Свети, Трисвети Бог, би био и Бог и ђаво, као у незнабожаца, што је апсурдно. Шта би нам онда користила Библија? И шта би било од Јеванђеља и од Христових речи о демонима и од Његове власти над злобним духовима таме? Где ћемо са целим Новим Заветом и са огромним искуством Светитеља од памтивека до данас? Хоћемо ли да исцепамо оне листове из Требника, а којима су исписане светитељске молитве за изгнање демона из демонијака и оне друге за заштиту од демона? Онда морамо исцепати цео Требник, заједно са већим делом Новог Завета. Чули сте како при Крштењу свештеник пита онога којега крштава:
„Одричеш ли се Сатане и свих дела његових и свих ангела његових?“
Три пута ставља то питање и очекује одговор:
„Одричем се.“
Онда заповеда свештеник:
„Дуни и пљуни на њега“.
Даље свештеник пита:
„Сједињујеш ли се са Христом?“
Одговор: „Сједињујем се“ (три пута).
Питање: „верујеш ли Њему?“
Одговор: „Верујем као Цару и Богу.“
Као што се хирургијом отрована крви гној излучују из тела човечијег и нова, здрава крв убризгава у тело, тако се Крштењем удаљава ђаво из човека, а Христос са Оцем и Духом Светим усељава се у човека.
Крштењем ми се одричемо ђавола, а сједињујемо се са Христом. Једно је одрећи се ђавола, а друго одрећи ђавола. Првим ставом ми добијамо улазницу за Царство Небеско, а другим цепамо је.
Ај, браћо моја, како је трагичан страх људски од великих висина и великих дубина? Воле низину и воле плићину. Од висина и дубина хвата их вртоглавица.
Зато многи одричу двоје: Божанство Христу и постојање ђаволу. Желе да све уједначе и упросте. А што год људи покушају да упросте, већма компликују. Да су они стварали свет, створили би само равнице за купус и брдашца за пикнике. За чудо им је, нашто божанске висине и адске дубине!
Који одричу Божанство Христу, одричу љубав Божију према људима; а који одричу постојање ђавола, клеветају Бога, јер Бога чине праузрочником зла. Непријатељи Хришћанства живо раде да кроз две негације унесу забуну у редове верних Хришћана…“
…“Две велике заблуде уносе забуну међу хришћане наших дана. Носиоци једне заблуде говоре, да Христос није успео за 19. векова да створи на земљи царство мира и среће. Због тога треба напустити Христа и окренути се неком другом. Носиоци пак друге заблуде, јесу неки хришћански сектанти, који као усвајају мишљење оних првих да заиста Христос до сада није створио царство среће и мира на земљи, али да ће га Он створити по Свом обећању. Стрпите се, људи, говоре ови; само стрпите се, чекајте и видећете!
Ове ове заблуде проистичу од претпоставке, да је Христос имао намеру да оснује царство мира и среће на земљи. Онда се разилазе, па сходно оној првој заблуди говоре – Он то није могао учинити, а сходно другој, Он то није хтео до сада учинити.
Никаква ослонца немају ове две заблуде ни у Јеванђељу, ни у Апостолским и светоотачким књигама, нити у учењу Православне Цркве од почетка до данас. Него машта људска и жудња за земаљским царовањем и благовањем, колевка су обеју заблуда…“
…“Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата. Узевши идеално, мир је бољи од рата. Али коруптиван мир није бољи од рата, јер је само један предах од рата. Као што се каже у Библији: „И земља почину од рата“ (Навин 14: 15). Докле? Докле људи не упрљаше мир гресима својим.
Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности римског царства, друштвена корупција доводила је цара Марка Аврелија, стојичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV.
И тако је морало бити свуда, где год су људи тражили Рај на земљи, а не на Небу. Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао. И Бог је мењао ситуацију ради Своје Жетве…“
https://svetosavlje.org/zetve-gospodnje/
…“Мало је позната чињеница да је Беч град у коме су неки српски епископи и патријарси тајанствено завршили свој многонапаћени живот. Довољно је погледати књигу епископа Саве Шумадијског „Српски Јерарси“ где су наведене кратке биографије свих српских познатих епископа до двадесетог века, па да се човек запита над чињеницом: како је толики број наших епископа „напрасно“ преминуо у овој европској престоници и у осталим деловима Аустроугарске.
Иначе, умирали су „напрасно“ патријарси српски и у другој престоници државе која је владала над Србима – у Цариграду…“
http://www.vaseljenska.com/vesti/tajanstvene-smrti-srpskih-vladika-u-becu-drugde/
….“Наиме, 1963. године отворене су 4 гробнице у Архангелском храму Московског Кремља, па је извршено испитивање костију Цара Ивана Грозног и царевића Ивана за кога је поменути Посевин пронео гласине да је убијен од стране “полуделог” Цара Ивана Грозног. У костима и Цара Ивана Грозног и његовог сина, откривено је присуство живе које вишеструко превазилази дозвољене границе, а на костима царевића није пронађен никакав траг ударца. Потом су деведесетих година ХХ века спроведена истраживања сахрањених великих московских кнегиња и царица па је откривена чињеница и о тровању жива-хлоридом Јелене Васиљевне Глинске, мајке Ивана Грозног (умрла 1538. године), као и друге цареве жене Анастасије Романове (умрла 1560. године). Ова истраживања су показала да је царска породица током деценија била трована и да прљава борба језуита против руског Православног Самодржавља, у спрези са домаћим издајницима, траје вековима. Подсећамо, да је прљава лаж о Ивану Грозном као убици свог сина потекла од папског изласника Посевина, пошто је пропала његова мисија о потчињењу Руске Цркве папском престолу, припремана уз помоћ језуита.
Дакле, Промисао Господња није Ани Јакшић Глинској, српској племкињи у служби Русији, доделила улогу класичне баке која помаже родитељима у васпитавању унука. Јер, ако узмемо у обзир да је Иван као веома млад остао без оба родитеља, онда схватамо да је ова жена имала посебну, несвакидашњу улогу, била је практично главни васпитач првог Руског Цара…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/ana-jaksic-glinska-baka-prvog-ruskog-cara-ivana-groznog/
„И стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом“, стих Џона Дона
http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=zvona%20zivota%20i%20smrti
Андрей Рублёв, Тарковский, Колокол
https://www.youtube.com/watch?v=YfNUwbv4Xf4
…“Ми нисмо ни четници ни партизани, тако се делимо ми. За непријатеље смо сви ми исти – сви смо „логораши“, логорашка нација! Зато о историји Срба треба – поред четничког, устаничког, партизанског или ратничког и побуњеничког, у сваком случају митоманског искуства и суда – треба саслушати и проучити искуство логорашко, да бисмо то искуство уградили у нашу веру, душу и виталност заједнице
Љубав има границе –
крајња граница љубави је Бог!…“, Жарко Видовић
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-25-%D1%87/
…“Ко у Сарајеву проводи ноћ будан у кревету, тај може
да чује гласове сарајевске ноћи. Тешко и сигурно избија сат на
католичкој катедрали: два после поноћи. Прође више од једног
минута (тачно седамдесет и пет секунди, бројао сам) и тек
тада се јави нешто слабијим али продорним звуком сат са
православне цркве, и он искуцава своја два сат после поноћи.
Мало за њим искуца промуклим, далеким гласом сахат – кула
код Бегове џамије, и то искуца једанаест сати, аветињских
турских сати, по чудном рачунању далеких, туђих крајева
света! Јевреји немају свога сата који искуцава, али бог једини
зна колико је сада сати код њих, колико по сефардском, а
колико по ешкенаском рачунању. Тако и ноћу, док све спава,
у бројању пустих сати глувог доба бди разлика која дели ове
поспале људе који се будни радују и жалосте, госте и поспрема
четири разна, међу собом завађена календара, и све своје
жеље и молитве шаљу једном небу на четири разна црквена
језика. А та разлика је, некад видљиво и отворено, некад
невидљиво и подмукло, увек слична мржњи, често потпуно
истоветна са њом…“. Иво Андрић, из Писма из 1920.
„И Анђелу Цркве у Лаодикији напиши…
знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ.
О, да си студен или врућ!
Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ,
избљуваћу те из уста Својих.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се,
и ништа ми не треба;
а не знаш да си несрећан, и јадан,
и сиромашан, и слијеп, и наг…
Ја оне које љубим карам и поправљам;
зато ревнуј и покај се.
Ево стојим на вратима и куцам…“
Откр. 3, 14-17, 19-20.
…“Ево у чему је грешка савремених људи: они не помиривши се с Богом, што је могуће само у Христу и само у недрима Православља, покушавају да помире све поделе и несугласице света који пропада, који отпада од Бога. Заиста: „мир Христов“ се нуди свима, али га не примају сви, не желе сви да се потруде како би га стекли. Мир Христов од нас захтева удаљавање од „света овог“: не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје (Јак. 4, 4). Удаљавање од света подразумева удаљавање од греха, од свега греховног, од људи заражених грехом који се не кају због свог греха. Ово је неизбежно повезано с поделама, несугласицама, с борбом, с „мирним“ односима. Покушај да се организује мир у свету уз заобилажење ових подела, ове борбе, значи затварање очију пред непријатељством између греха и врлине, игнорисање заповести Божијих, подржавање аморала и сваке духовне нечистоте, најразноврснијих страсти.
Свето Писмо страшно разобличава овакво „миротворство“: Махнућу руком Својом на становнике ове земље, вели Господ. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ (Јер. 6, 12-15).
Време постаје све лукавије, а слатке замамне речи све „меденије“, отров под „устима њиховим“ све смртоноснији, вуци се све чешће облаче у овчију кожу. Лаж се стално шири, гоји се, продубљује се и све више се покрива маском истине. Ватреност вере све више пада на млакост, али нам зато што смо на њу навикли сад већ изгледа као „горење љубави“. И не схватамо да смо несрећни и јадни, и сироти, и слепи, и наги (Апок. 3, 17). Али шта да радимо?…“, архимандрит Лазар Абашидзе
https://svetosavlje.org/andjelu-laodikijske-crkve/
а мигрантско насељење и Европа… то смо ми видели, то је Арнаутлук у нас
доћи ће све на место, све се дешава тачно како треба, и добро и лоше, по заслузи чињења и нечињења, свима
…“Ти си наследник великих предака, али ако сам ниси допунио заједничку касицу, већ си само узимао из ње и хвалио се туђом славом – шта те онда чека на Суду? Погледај како су огромна пространства населили и освојили претходни нараштаји, каве храмове су саградили, какве књиге су написали, какве непријатеље с потукли до ногу! Погледај очи сељака на старим фотографијама! Па данас се ни на сваком професорском лицу не може наћи толико мирног ума и истинске племенитости…“, из беседе протојереја Андреја Ткачова
http://www.pravoslavie.ru/88112.html
+„Буди Имја Господње благословено од миња и до века“
…кажу да су сви Срби „прекодрински“, заједничка особина
Жубор вода жуборила, Мирјана Алексић и Фолклорни ансамбл Ђидо
https://www.youtube.com/watch?v=REKU5_07qKg
песма сарајевских Јевреја Сефарда, а ова претходна српска, није народна, а као да јесте, Шапчанин Иван Глишић је песник, обе лепе, иста певачица
Кад ја пођох на Бембашу, Мирјана Алексић
https://www.youtube.com/watch?v=CjMHQhijgT4