Патријарх Иринеј: Космет не смије да се отуђи ни поклони
Патријарх Иринеј
Патријарх српски Иринеј изјавио је, поводом позива предсједника Србије Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, да Космет не смије да се отуђи ни поклони.
„Апелујемо на наше државнике да не смију никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити„, рекао је патријарх Иринеј за РТС.
Како је РТС пренио, СПЦ ће се одазвати позиву Вучића на унутрашњи дијалог о питању Косова и Метохије.
Вучић је оцијенио да је унутрашњи дијалог о Косову одлучујући за будућност Србије и српског народа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
185. Писмо
Господину Томи О.: Има ли судбине
Пишете, како сте навршили осамдесет година, и како сте још снажни и млади духом. Много, много пута смрт Вам је долазила ближе од кошуље, но увек сте неком судбом изненадно спасавани. Зато питате: има ли судбе, и како Православна црква гледа на судбу? Ако се под судбом разуме слепа случајност или фаталност, Црква је томе одсудно противна, одричући постојање такве судбе. Црква је сва на Разуму и од Разума и кроз Разум. Она ништа не приписује ни слепој случајности ни слепој фаталности но све промислу свесилнога и свевидећега Бога, који дејствује на вишем плану целисходности а с обзиром на каквоћу тајних мисли, осећаја и дела људских. Сама реч судба долази од речи суд, у овом случају – суд Божији. Сјећам се судова твојих од искони, Господе, и тјешим се, говори Псалмопевац. То јест: сећа се, како је Господ награђивао праведнике и кажњавао грешнике још у овом свету. Опет говори: од судова твојих убојах се. И опет: по суду твојему оживи ме (Пс. 119). У словенском тексту свуда овде стоји судба место суд. И ми често кажемо: како ти судиш о тој ствари? што значи: како мислиш о тој ствари? Судба је, дакле, мисао Божија о свему што бива и што се догађа; али не мисао пасивна и немоћна као људска, но активна и одлучујућа. Неко се спремао увече да сутрадан иде у оближњи град, но те ноћи стигла га смрт и пренела у далеки небески град. И људи говоре: таква му судба. Неко се спремао да узме једну девојку, но на једном венчао се с другом. Опет људи говоре: судба! Неко се извукао из рова у позадину војске, но под шатором нађе га куршум и – смрт. Опет: судба! Али никад и нигде „слепа“ судба но судба видовита, од Бога Мислитеља и Промислитеља, који свему зна зашто. Ко рекне: слепа судба, тиме исповеда само своје неразумевање узрока и смисла неког догађаја. Без праведнога и милостивога Бога ништа се људима не догађа. Да поновимо опет ону реч Спаситељеву: ниједан врабац не може пасти на земљу без Оца вашега; а у вас је и свака длака на глави избројана (Лк. 12,7). И тако, ничија судба није ни слепа ни случајна, но мисаона и промисаона. По таквој интелигентној и видовитој судби Ви сте много пута избегли приближену смрт, и надживели сте судије своје, који су Вам потписивали смртне пресуде. Од Бога Вам живот и спасење.
Kad nijesu mogli silom cijelo vrijeme pokusavaju milom pribjegavajuci raznim sarenim lazama.
Ako im to podje za rukom nestacemo.
Odgovornost je na „vladajucoj eliti“, posto je narod zaveden , izmanipulisan i neobavijesten. Ono malo svjesnih i nepokolebljivih nije dovoljno, a ni prijatelji nijesu iskreni, svako gleda svoj interes.
Dok se mi opredeljujemo izmedju istoka i zapada nestacemo.
Pokusajmo da budemo malo svoji, a da ne guramo prst u oko drugima.