Партизан испао, Лудогорец пред вратима Лиге шампиона

Бугарски првак повео головима Марселиња у 19. и 22. минуту, изједначење донео Шкулетић у 30. и 35.минуту, а онда кардинална грешка Трајковића и црвени картон решили меч – 2:2

Од пакла до врата раја и назад. Све за 45 минута. Партизан је против Лудогореца закорачио у амбис, вратио се експресно из њега, али није имао снаге за завршни ударац који му је у пуном замаху узео човек из његових редова – Бранислав Трајковић.

Ишао је Партизан синоћ против квалитетнијег ривала повремено и преко граница својих могућности, ипак, то није било довољно да се разбије проклетство трећег кола квалификација Лиге шампиона. После Генка и кипарског АЕЛ, бугарски Лудогорец је другу годину заредом распршио леп и потпуно нереалан сан навијача Партизана о Лиги шампиона – 2.2 (2:2). Сада Партизан очекује плеј-оф за улазак у Лигу Европе.

Уводних 15 минута утакмице није наговештавало „лудило“ које је уследило по истеку четврт часа игре. Партизан је само два или три минута летео на крилима навијача, а онда препустио средину терена гостима. Опрез је победио елан и жељу да се свим силама крене ка голу Стојанова, па су три, четири везана додавања брзо постали имагинација за момке у црно-белим дресовима.

За разлику од првог меча у Разграду Марселињо је синоћ „хируршки прецизно“ кажњавао сваку несмотреност и промају у последњој линији Партизана.

Трајковић је каснио при сваком постављању, Станковић често нерезонски напуцавао лопту, а казна за необјашњиву смушеност је стигла већ у 19.минуту. Брзи Бразилац је за трен ока био бржи од Трајковића, што је било довољно да се лопта закопрца иза леђа Милана Лукача и за потпуни мук на стадиону.

Трајковић као у кафани

Гомира проливеног зноја фудбалера Партизана да би минус од два гола претворили у наду за пролаз обрисана је само једним, несхватљивим потезом штопера Бранислава Трајковића. Робусни дефанзивац је себи дозволио такав луксуз да у утакмици која у великој мери може да искроји будућност клуба у поменутом 40.минуту удари шамар Словенцу Безјаку, као да се налазио за кафанским столом, а не на травнатом тепиху.

Проблематичан карактер овог фудбалера већ неколико пута је био на скенеру стручног штаба, па нема сумње да га сада очекује драстична казна.

Притиснути гомилом главобоља нефудбалског карактера које су их допратиле до утакмица са Лудогорецом изабраници Марка Николића су добили још једну. Број голова потребних за пролаз се дуплирао и док су домаћи још размишљали о Марселињовом голу Бразилац је испоручио нову горку пилулу.

Са 0:2 на семафору у 22.минуту и игром без игре мало је било присутних на стадиону који се већ нису преусмерили на плеј-оф Лиге Европе.

А онда је Партизан снагом воље, агресијом и фанатичном борбеношћу на сваком делу терена успео за само пет минута да покаже зашто је фудбал најважнија споредна ствар на свету.

Није се успавани везни ред Партизана пробудио, нису ни Бугари катастрофално грешили, а опет је већ у 35.минуту на семафору писало 2:2.

Голове за потпуни повратак у игру постигао је Петар Шкулетић, најпре на сјајан пас Брашанца у простор у 30. минуту, а пет минута касније после гужве у шеснаестерцу и одличне реакције са петерца на одбијену лопту од стативе.

Загрмело је у Хумској, бука је скочила на огроман број децибела и када је требало дотући грогираног противника Бранислав Трајковић је преузео улогу „партибрејкера“. Глупост коју је тешко упоредити са било којим здраворазумским потезом вратила је „захуктали ваљак“ уназад. Много уназад…

Нерешени исход који је и поред укупног заостатка деловао тако опипљиво до тог 40.минута од тог тренутка се претворио у „тумарање у мраку“.

Са покиданим нитима на средини терена и због изласка из игре капитена Саше Илића додатно ослабљеним маневром Партизан није имао снаге да направи значајнији притисак на веома организован тим бугарског шампиона.

Када је у 53. минуту статива два пута „играла“ за Партизан у једној акцији после удараца Мисиђана и Безјака очекивало се старо фудбалско правило о казни на другој страни, али је она изостала.

Из стихије која је много више главобоље доносила Лукачу и последњој линији црно-белих него гостима изродила се само једна полуприлика Шкулетића и уздаси када његово спуштање лопте главом није имао ко да угура у мрежу на свега пар метара од гола Стојанова.

После свега остаје утисак да су сви у тиму Партизана од Лукача до Лазовића дали и последњи атом снаге, као и да у плеј-оф Лиге шампиона иде бољи тим. Таман толико бољи колико показује укупан резултат.

Црно-бели су у двомечу са, сада већ традиционалним „џелатом“ више очекивали од среће него од сопственог знања и квалитета. Награда је изостала, остала је утеха у виду плеј-офа Лиге Европе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: