Паровић: Концепт јединственог српског културног простора на Балкану

Пише: Мирослав Паровић

Мир и стабилност јесу насушна потреба на Балкану и за то се сви морамо борити. Међутим, улога регионалног фактора стабилности који се Србији намеће од стране НАТО пакта је по нашу државу и народ погубна.

Наиме, НАТО од нас тражи да чувамо регионалну стабилност тако што ћемо услишити све захтеве из окружења. Хрватској заборавити геноцид и етничко чишћење, БиХ помоћи у укидању Српске и постизању унитаризације, Косову признати независност, Црној Гори дозволити да асимилује и протера Србе и хапси и осуђује њихове лидере, Албанији помоћи да изгради свој мафијашки пројекат „велике Албаније“.

Дакле по НАТО мерилу добра власт у Србији је само она која ћутке прихвата све насртаје из окружења, а ако се случајно деси да званични Београд постави логична питања о државном интересу Србије у региону одмах наилази на салву оптужби из Загреба, Сарајева, Подгорице, Тиране и од скора Скопља.

Интерес Србије је да задржи свој утицај на просторима еx Југославије и то реално може да уради само преко нашег становништва које живи на том простору. Стога се као нулта тачка наше нове регионалне политике мора увести снажна културна политика којом ће се штитити становништво од асимилационих насртаја. У том смислу већ дуже време заговарам концепт јединственог српског културног простора на Балкану. Србија такође мора апсолутно инсистирати на томе да се билатерални односи у економији обављају преко српских представника у околним државама. Узмимо пример Мађарске, која је помоћ своје владе пољопривредницима у Србији реализовала преко Иштвана Пастора и замислимо колику би снагу имао Андрија Мандић у Црној Гори када би Србија поступала на исти начин, а на шта има легитимни право. На крају, хитно морамо учинити све напоре да на нашој територији сузбијемо утицај албанске и црногорске мафије које су суштински највећи извор регионалне нестабилности.

Досадашња пракса пасивног посматрања догађаја уз став да се Србија не меша у унутрашња питања суседа, а све зарад очувања имиџа регионалног фактора стабилности се показао као лош.

О томе најбоље сведочи чињеница да је режим Мила Ђукановића лажно оптужио и сада буквално као таоце држи лидере Срба у Црној Гори. А и скорашњи пример проблема са Македонијом је симптоматичан јер гнусне оптужбе долазе из те државе са којом готово да немамо отворених питања и чија влада експресно даје македонска држављанства појединим Србима док са друге стране оптужује Србију за мешање у унутрашњу политику те земље.

(Аутор је председник Народног слободарског покрета; Извор: Данас)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: