„Парење лабудова“ у конкуренцији за најбољи српски роман

Роман Предрага Секулића „Парење лабудова“,  и поред неповољних оцјена којима је дочекан у јавности Црне Горе, већ је добио једно важно признање: уврштен је у најшири избор за Нинову награду критике за роман године и тим чином постао један од 170 најбољих романа написаних на српском језику у претходној години.

Тако „пада у воду“ згражавање и критика пуританске јавности Црне Горе, али отпада и досадашње згражавање „нашег Буковског“ на српски језик, јер се испоставља да је Секулић своје најбоље дјело писао на српском језику што су препознали и предлагач и еминентни стручни жири. 

У „Правилнику о НИН-овој награди критике за најбољи роман године“, у члану 1. стоји да се награда додјељује „за најбољи роман написан и први пут објављен на српском језику“. Члан 3. истог Правилника прецизира да право на награду имају аутори који испуњавају Члан 1., дакле само аутори који су написали дјело „на српском језику“.

Страховања да је српски језик, настанком црногорског језика, за нас неповратно изгубио и бриљантно перо Предрага Секулића, показала су се, срећом, неоправданим.

Подсјетимо на пар чињеница због којих су та  страховања била оправдана.

Предраг Секулић је 2007. године, као министар културе, у интервјуу датом Радију „Слободна Европа“ изјавио: „Мој став о језику је веома познат и њега сам презентирао као портпарол Демократске партије социјалиста у ранијем периоду и као посланик и као човјек који је, коначно, бранио и Закон о државним наградама. Сматрам да црногорски језик јесте чињеница и чињеница коју треба прихватити као такву и дати легитимност да црногорски језик постоји, да велики дио грађана у Црној Гори, укључујући и мене, пише и прича на црногорском језику“.

А када су својевремено посланици Српске листе тражили да им се скупштински материјали достављају на српском језику, управо се Предраг Секулић шалио на рачун тог захтјева, изјављујући: „Плашим се да чак и када би скупштинске службе превеле, како они то траже, на српски језик, скупштинске материјале, да они ни тада не би били много паметнији и да не би много више разумјели од тих скупштинских материјала“.

Међутим, испоставило се да је и сам Предраг Секулић паметнији и успјешнији кад пише на српском језику и да се много боље сналази када своје мисли запише на српском.

Како би се отклониле све дилеме око језика којим говори и пише Предраг Секулић, побринуо се међународни онлајн библиографски сервис „COBISS“, гдје је ремек-дјело „Парење лабудова“ заведен као роман који је објављен на српском језику.

Злобници, којих је у Црној Гори приличан број, постављају сада питање да ли је Предраг Секулић роман „Парење лабудова“ написао на српском језику само због тога што је књижевник Секулић имао амбицију да добије НИН-ову награду за најбољи роман у 2014. години?

Неки ће примијетити да је роман еротско-порнографске садржине, па ће помислити да Предраг Секулић није имао довољан број израза у, још увијек недовршеном „ријечнику“ младог и перспективног црногорског језика, па се у конкуренцији других свјетских језика опредијелио за најблискији српски.

Нагађања су многобројна, али чињеница је једна: Секулић се опредијелио за припадност српској књижевно-културној заједници и не стиди се да призна да је на језику те заједнице написао своје животно дјело.

Метаморфоза млађаног Секулића, равна је оној поучној бајки о пачету које постаје лабуд, па симболика са лабудовима у наслову романа, не може бити случајна. 

Зато вјерујемо да ће овогодишњи конкурс за престижну награду каква је НИН-ова, имати посебну драж за читалачку публику у Црној Гори, која ће са нестрпљењем чекати одлуку стручног жирија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: