Насловна Друштво Парастос страдалим Србима у источној Билогори и Грубишном пољу

Парастос страдалим Србима у источној Билогори и Грубишном пољу

0
ПОДИЈЕЛИ

parastos Парастос страдалим Србима у источној Билогори и Грубишном пољуУ цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос страдалим Србима у Грубишном пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године – саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, поводом 22 године од страдања Срба са подручја источне Билогоре у акцији хрватске паравојске, због које је у егзодусу са својих огњишта побјегло око 4.000 Срба, док су они који су остали побијени.

За злочине над Србима почињене у источној Билогори још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом нити пред хрватским судовима, само је пред судом у Београду на 12 година затвора осуђен бивши припадник хрватских „зенги“ Вељко Марић за убиство старца Петра Слијепчевића 31. октобра 1991. године у селу Растовац, општина Грубишно Поље.

Према до сада утврђеним подацима, на подручју источне Билогоре, у рату и послије, од 1991. до 1997. године, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама.

Од укупног броја страдалих, 39 је цивила, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника Територијалне одбране, док су двојица Срба ликвидирана иако су остали у хрватској војсци и полицији.

Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре, смјештеног на сјеверозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.

Пошто су хрватске снаге биле шест пута бројније и јаче, српски народ источне Билогоре кренуо је у егзодус, спашавајући голе животе, поучен историјским искуством из Другог свјетског рата, када су их усташе одводили и убијали у логорима Јадовно и Јасеновац.

У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи са више од 600 различитих возила који су прешли у БиХ гдје се још није ратовало, а међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, дио њих у мјешовитим браковима са Србима.

Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.

Из „Веритаса“ наводе да је у складу са усташком традицијом из 1941. године настављено рушење и девастација православних храмова тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСКО-а – храм светог Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. године и Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године.

До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 житеља српске националности, а послије усташких злочина у Другом и оних почињених у посљедњем рату, према подацима Митрополије загребачко-љубљанске из 2005. године, преостало их је 1.170, углавном старијих особа, док их је попис становништва у априлу 2011. године дочекало мање од 1.000.

Вијеће за ратне злочине у Београду, након осуде Вељка Марића на 12 година затвора, проширило је истрагу због сумње да је он током септембра 1991. године, у просторијама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, који су припадници „зенги“ користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности.

На терет му се ставља убиство Миће Васиљевића коме је ножем пререзао стомак и убиство Владимира Кучере, као и мучење Звјездана Мачка.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here