Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (XII дио)
Нема поузданих доказа да су убице Бошка Бошковића Драго и Радош Булатовићи
Иако нико није видио ко је пуцао у Бошка Бошковића, иако се никада о томе није појавио ни један доказ, иако су и приче учесника догађаја у Вранешу о томе непоткријепљене и противрјечне, јер неки од њих тврде да су Драго и Радош негирали да су извршили то убиство, за историчара Растодера нема дилеме – убице су комите Булатовићи. Образложење је интересантно – имали су мотив.
Описујући Бошка Бошковића у својој студији, кроз разне изворе, неспоран је закључак – многи су имали мотив да убију Бошковића. Али, у овој студији нема те анализе, барем на бази претпоставке.
Бошко Бошковић
„Расположиви извори потврђују“ закључује Растодер, а кад овај историчар утврди да су историјски извори утврдили, додуше онако како је он утврдио, онда, изгледа, да је ту крај сваке приче и могућих питања.
Мада, није само Растодер склон да изводи закључке на основу „разних прича“. Историчар Мустафа Мемић отишао је корак даље па је као историјски извор о убиству Бошка Бошковића искористио причу и тврдње свог случајног сапутника, извјесног Раденовића. Случајни сапутник је Мемићу саопштио да мјештани Мојковца сматрају да су Бошка Бошковића убили браћа Урош и Радош Булатовићи из Роваца, због тога што је Бошковић претходно затворио њихову сестру и изложио је нечовјечном малтретирању, а на крају и силовао. Случајни сапутник даље тврди да су Булатовићи то признали на судском процесу који је био затворен за јавност.
Занемарићемо што је случајни сапутник Раденовић Драга преименовао у Уроша, и обратити пажњу на следеће детаље. Сада се први пут помиње да су Булатовићи, поред мотива за убиство, јер Бошковић је убио Петра Дуловића рођеног брата њиховог побратима Тодора Дуловића, имали и још један мотив – Бошко Бошковић је затворио, мучио и силовао њихову сестру.
Све се, по случајном сапутнику историчара Мемића, дознало на суђењу без присуства јавности, на ком Драго и Радош признају да су убили Бошка Бошковића.
Једноставно, зар не. Тајна је разријешена.
Убијена браћа Драго и Радош Булатовић
Као прилог разрешењу тајне убиства Бошка Бошковића и признању Булатовића на судском процесу, по тврдњама историјског извора – случајног сапутника, даћемо фотографију која је настала непосредно по убиству Драга и Радоша Булатовића у селу Равни, у близини Морачког манастира, 8. марта 1929. године. Драго и Радош Булатовићи били су последњи црногорски комити, а главе су им биле уцијењене на 50.000 динара. Све вријеме комитовања провели су скривајући се по шумама и код јатака, а пресуђено им је оног тренутка када су, по дојави гдје се налазе, стигли жандарми и убили их без суда и суђења.
Проф. др Жарко Шћепановић наводи: „У вези са злочинима извршенима над невиним муслиманским живљем у Шаховићима и Вранешу намеће се питање ко је убио Бошка Бошковића. У народу обје конфесије (вјероисповијести) устаљено је мишљење да су убице црногорски комити сепаратистичке оријентације, тј. комити из колашинског краја. Међутим, ова претпоставка се не може потврдити поузданим доказима.“
Осим наведених „разних прича“ не постоји ни један доказ да су убице Бошка Бошковића Драго и Радош Булатовићи, те према томе, умјесто да „расположиви извори потврђују“ да су убице браћа Булатовић, како констатује историчар Растодер, то може да буде само претпоставка.
За убиство Бошка Бошковића оптужени су многи и изнешене бројне тврдње. Зато их је потребно и навести.
(наставиће се)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izborna sutnja je, pa naravno izbjegavam politicke komentare, koji bi mogli imati veze sa izbornim procesom.
Portal in4s u ovom feljtonu uradio je jednu, vjerovali ili ne, pored svega negativnog, pogotovo sto pusta nepristojne komentare (ali nebitno vise) i jednu, nesvjesno dobru stvar, objavio je dvije za istorijsku nauku dosada nepoznate fotografije. Prvu grupe komita Bulatovic, Rados, Drago i ostali a drugu ubijenih od strane srpske zandarmerije pod komandom Milojka Uzelca crnogorskih vitezova i boraca za pravo cast, slobud i nezavisnost Crne Gore zelenasa brace Radosa i Draga Bulatovica. O njihovoj pogibiji pisala je detaljno beogradska Politika koja ih je optuzivala za crnogorski separatizam, a taj clanak prvi u nasoj istoriografiji objavio je dr Serbo Rastoder, istrazio to savjesno i prenio iz beogradske Politike, a sadrzinu tog clanka, u nesto skracenoj verziji objavio sam i ja 2000 u Pobjedi (kada sam skoro godinu dana imao opsirnu kolumnu u nedjeljnom broju) i u mojoj knjizi „Sudbine crnogorksih patriota 1919-1941“, Podgorica, 2004.
Ovim zavrsavam razgovor sa svima.
Novak Vojislavov Adzic
pozdrav brate srbine, lijepo spavaj i cujemo se $jutra. pozdravi sve kod kuce. ti si fin, samo prestani da se druzis sa rvatima.
Докторе Аџићу, нема разлога да се љутите и овако бурно реагујете. Само сам навео чињеницу коју је давно обзнанио историчар Ристо Ковијанић. Жао ми је што нисте читали и што нисте знали да су Петровићи и Радоњићи са Његуша потомци Херака и Рајича. Али млади сте релативно, вријеме је пред вама, биће прилике да прочитате нешто мимо зеленашке пропаганде. Само ми није јасно откуд овакав темперамент, овакве увреде и некултура, откуд овај азијатлук у понашању доктора Аџића.
Risto Kovijanic je o Radonjicima iz arhiva objavio neke druge izvore o Radonjicima, cini mi se da je tako gosn tzv. Sekula.
A ovaj prethodni komentar vezan je za jednog gore navedenog drugog zluradog i lazavog komentatora, a ne tzv. mog hronicara Sekulu.
Радоњићи са Његуша ујчевина? Ја сам мислио да је Новак Аџић Србин са очеве стране а оно и са мајчине. Радоњићи су потомци Рајича, досељеника из Херцеговине, који је прије доласка у Црну Гору са оцем Пуношем и братом Хераком (претком Петровић – Његоша) живио испод планине Његош у Херцеговини. Шта су моји преци урадили за Црну Гору? Постављали су на Крнову засједе за Црногорце овцекрадице и слали их без носа назад у Карадаг.
Sram te bilo pogani na ovakvom komentaru. Pi, pi, bijedo zadnja.
I takve gluposti i lazi prosipas, meni po svemu ispravnom, prirodnom, normalnom, ozenjenom, porodicnom, uglednom covjeku, roditelju dvoje djece, ocu kcerke Ksenije i sina Brajan.
Ne mogu da vjerujem da je ovaj portal spao na ovaj nivo, da pusta pogani da bulazne ovakve avetluke i fukarluke.
Na Martinicima i Krusima se 1796 proslavio serdar Durko Ivanov Adzic, knez kosijerski, clak Kuluka i Praviteljstva suda crnogorskog i brdskog u vrijeme guvernadura Jovana Joka Radonjica (a Radonjici s Njegusa su moja ujcevica eto da znate), Durko Ivanov Adzic, koji je komandovao Korijerima u boju sa Mahmut pasom Busatlijom, pa se 1858 godine na Grahovcu proslavio (posjekao je 6 osmansijeh glava) pop Jovan Adzić, stotinas crnogorske narodne Krstonosne vojske knjaza Danila, itd, pa da vidim moje falsifikatorske i opsesivne klevetnike dje su njihovi za Crnu Goru i njenu slobodu bili i sto su zrtvovali.
ISTORICAR KOJI SVJESNO PRECUTKUJE DOGADJE VRSI SVJESNU OBMANU KAO ONAJ STO PISE O ONOME STO SE DOGODILO NIJE-AMIJAN MARCELIN.
ISTINA I PREVISE TRPI ALI SE NIKAD NE MOZE ZATVRTI-VELI TIT LIVIJE.
A o tome kako su Srbi tamnicili Crnogorce i sudili ih na robiju od vise hiljada godina citajte u mojoj odbranjenoj magistarskoj tezi IZ OBLASTI ISTORIJSKIH NAUKA , objavljenoj je, pod naslovom POLITICKA SUDJENJA U CRNOJ GORI 1920-1940, Cetinje, 2012, ukupno stranica 438 A4 formata, tvrdi povez, fusnota oko 1.700. Recenzenti prof. dr akademik serbo rastoder i prof. dr Mladen Vukcevic.
Velikosrbi su od Crne Gore i Crnogoraca napravili tamnicu od 1918. godine, to cete procitati ako Vas zanima. Gospodinu Veliboru Dzomicu sam tu knjigu davno poklonio, a vama necu naravno.
Pitam se kako si se rodio ti takav od tolikih junaka? Ne znam jel iko od njih bio ujedno homofil i srbofob.
Boze dragi,kako ovoga samozvanog doktora,pravnika N.Adzica,ne mrzi toliki tekst pisati u komentarima?Vidi se da u sluzbi nemaju drugoga posla,no da kucaju kilomtarske tekstove i huskacke feljtone o novonastalim historijskim zivim istinama.Problem je sto su te Zive istine spoznali za vrijeme komunizma,i za vrijeme teorije,da jaka jugoslavenska drzava,podrazumeva sto slabiji i sto manji srpski prostor,i po mogucstvu nestanak srpskog etnosa.
А зашто онда Аџићу сви Пивљани говоре да су из Метохије, да су касније преко Зете и Книна дошли у Пиву? И тамо били до 18. вијека, а тада се Вукосав (један од четири рођена брата) одвојио и отишао у сусједни турски санџак Карадаг, односно његову административну јединицу Ријечку нахију. Што се Дукље тиче, један историчар би требао да зна да је то била српска држава којом је вјековима управљала требињска династија Војислављевић. Држава се неколико вјекова звала Травунија а касније Дукља. Према томе, Дукља је српска држава али ваши преци нису били дио Дукље већ друге српске државе Рашке.
Vukosav Adzic je bio u Djonovicima pod Panuricu iznad Studenog dola i u prodandolu njegov sin Jovan-Jovo Vukosavov kad je Numan paša Cuprilic palio, pored ostalih, 1714 i Dijovice, a drugi sin Vukosavov Novak poginuo je 1756 u drustvu Nikca Tomanovica od Rovina, Toma Zutkovica i Stanka od prediša (Novak Vukosavov Adzic je bio surak Stanka od Predisa) na Uble Cevske u boju s Osmanlijama.
I Adzicu su starog dukljanskog, zetskog porijekla i iz stare Zete preselili su se u Kosijere (prvo Orasani, pa Sokolski Ubli kod Soko grada, pa u Đinovice, a to je tu blizu), a odatle su se dalje selili. Nijesu dosli ni iz Hercegovine, ni Pive, no su dukljanskog crnogorskog porijekla.
Toliko za sada, radi citatelja ovoga Portala. Ne radi komentatora
Ко је починио геноцид над муслиманима 1913-те у Плаву и Гусињу? Ко поби 1 000 недужних људи и покрсти још 8 000? Јесу ли и то били великосрби из СХС као у Шаховићима (преци Рајка Церовића, Дарка Шуковића и Небојше Реџића)? Ко је починио геноцид над муслиманима 1711-те у Старој Црној Гори? Знамо Аџићу да Вукосав још није био допртљао из Пиве али си обавезан да се изјасниш, кад већ тврдиш да си „Црногорац“ (а јеси мало сјутра)? Гдје је џамија у Ћеклићима Аџићу, коју су Црногорци направили и у њој Алаху клањали? Гдје су три џамије у твојој Ријечкој нахији? Ницк, међу Црногорцима је било доста потурица који су након одласка Турака фукарски брже боље прешли у православље. Реџићи су једни од таквих, имаш и Бајрамовиће на Цетињу (некадашњи пјевач Бојан), Спахиће, Асановиће из Љешанске нахије и слично.
Što se tiče zločina genocida u Plavu i Gusinju, da ne idem dalje u prošlost i „istragu poturica“ iz Gorskog vijenca koju istorjska nauka nije potvrdila ali je moguće da je bilo nečega što naravno treba istražit i istorijski sredit. Taj Plavsko Gusinjski zločin genocida takođe je državni zločin i zločin kralja Nikole koji je već tada sve radio da bi bio veći Srbin od svih Srba a u želji da postane vladar svih Srba. Dakle to je bilo čisto dodvoravanje onima koji su 6 godina kasnije u ime velike Srbije izvršili zločin genocida u Šahovićima. Uglavnom đe se god govori o genocidu nad „poturicama“tu su neđe Srbi, nijesu daleko!
MASOVNI ZLOCIN U SAHOVICIMA 1924 JE NEKAŽNJENI ZLOČIN GENOCIDA
„Istinita priča se može dokazati, izmišljena ne može“.
Agneš Heler
O studiji akademika prof. dr Šerba Rastodera koja nosi naslov „ Kad su vakat kaljali insani-Šahovići 1924.godine“ može se govoriti iz različitih znanstvenih uglova. Predmet ove rasprave tematski i problemski je definisan i vremenski omeđen samim naslovom ove studije. Ona je uspjeli pokušaj istorijske (re)konstrukcije, analize, sinteze i ekspozicije onoga što se zbilo u Šahovićima 1924. godine, kako se i zašto to dogodilo i s kojim posljedicama, te ko su bili dželati i žrtve i kakve su namjere stajale iza tog masovnog velikog zločina.
Odgovore na ta istraživačka pitanja dr Rastoder je pronašao u višeslojnoj istorijskoj građi i eksplicirao ih u ovoj kapitalnoj studiji.
Naravno, kada govorimo o pozivu i zanatu istoričara svjesni smo izazova i iskušenja istorijske nauke koja omogućava istoričarima da „iako povijesni izvori mogu spriječiti da se kaže bilo što, ipak na temelju istih izvora ne mora nužno uslijediti samo jedno i jedino čitanje“, kako veli Keit Jenkins. I, nadasve, kako navodi Fernan Brodel „zanat istoričara nam je nametao sve veću neosjetljivost, isključivanje srca… U svojstvu što je moguće objektivnijeg posmatrača, istoričar mora da osudi sebe na izvjesnu ličnu ćutnju…Istoričar je, naime, sa obije noge u istorije samo kad se bavi istorijom sopstvene zemlje, on skoro instiktivno razumije njene zaobilaznice, meandre, originalnosti, slabosti“, pledirajući da da je poziv istoričara u tome „da se očistimo od svojih strasti, onih koji su vezani za naše biće, za naše društevene položaje za naša iskustva, za naše ekspozicije indignacije ili za naše divljenje, za naše lične „jednačine“, za samo odvijanje našeg života, za višestruka krividanja našeg vremena, svjesni onoga što je vezano za zanat i ulogu isotričara rekao Erik Hobsbaun da „svi mi neizbježno ispisujemo istoriju našeg vremena kada gledamo u prošlost i, u izvjesnom smislu, vodimo savrmemene bitke u kostima prošlosti“.
Ova metodološki vrhunski urađena studija dr Rastodera izražava primjenu načela istoriografske nauke: objektivnosti, logičnosti, provjerljivosti, mjerljivosti, skladnosti, sistematičnosti. Drži se težnje da je osnovni zadatak istoričara biti ne mitotvorac, već „demitoligizator mitova“ (Erik Hobsbaun) odnosno da „kritikom razoktriva mitove“ da bi se „izgradila slika prošlosti“ (Ćelstali Knut), te ne samo deskriptivno da „pokaže kako je uistinu bilo„ (Leopold von ranke), već uspijeva da objasni „zašto je nešto bilo“ (Agneš Heler). U ovoj studiji u istraživačkom smisli korišteni su dostupni i raspoloživi istorijski izvori (različiti po vrsti, tvorcu, sadržini, porijeklu, provinijenciji) i relevantna istoriografska literatura, koja govori o pomenutoj problematici, s ambicijom da se njihovom međusobnom komparacijom i prosuđivanjem pokuša stvoti što je moguće realnija istorijska slika o tragediji bošnjačko/muslimanskog stanovništva u Šahovićima 1924. godine.
Ćelstali Knut pišući o istoriji kao prošlosti u sadašnjosti navodi: „Istorija nije mrtva, ona živi! Ona je sila koja utiče, na koju se poziva. Ona se koristi i zloupotrebljava. Ali prošlost ipak nije zanimljiva samo sa „istorijske“ tačke gledišta. Istorija živi u sadašnjosti“. Priča o prošlosti je priča o identitetu. Zato, „čovek koji je izgubio pamćenje ne zna ko je“, te „društvo koje ništa ne zna ništa o svooj prošlosti pati od kolektivnog gubitka pamćenja. Takvo društvo ne zna ni šta je, ni odakle dolazi, ni kako ime. Znati nešto o starim danima znači videti sebe u kontekstu“.
Upravo u ovoj knjizi prof. dr Šerba Rastodera pokazuje se da istorija živi u sadašnjosti i njena snaga je i u priči o identitetu i otpor zaboravu.
Po svojoj sadržini i dometima ova studija zahtijeva kako primarnu istoriografsku, tako i pravnu, sociološku, politikološku i drugu analizu.
Fokusiraću se na dva aspekta tematski vezana za zločin u Šahovićima 1924.godine, kojeg je svestrano opservirao akademik Rastoder u ovoj sjajnoj studiji. Naime, pokušaću dati neka objašnjenja i argumentaciju tvrdnji da je tada u Šahovićima počinjen zločin genocida pod političkim i ideološkim egidom režima Nikole Pašića, izvršen iz motiva vjerske i etničke mržnje i netrepeljivosti sa namjerom i ciljem da se fizički istrijebi bošnjačko/muslimanska, etnička, kulturna i vjerska zajednica na jednom dijelu teritorije koja se nalazila tada u okvirima granica KSHS-a. Drugi aspekt o kojem ću većeras nešto reći jeste pokušaj da se pokaže da taj zločin nije počinjen iz motiva „krvne osvete“ i da ne predstavlja čin „krvne osvete“, ni sa stanovišta shvatanja pojma krvne osvete, kako u primitivnim društvenim zajednicama, tako u običajnom pravu na ovim prostorima i nadasve u savremenom krivičnom pravu, koji ga sankcioniše kao oblik teškog krivičnog djela.
Dr Šerbo Rastoder je na strani 74.ove studije ustvrdio„ Prema svim raspoloživim podacima, i onome što su naučni, pravni, i međunarodno-pravni standardi, događaj u Vraneškoj dolini se i po karakteru i po sadržaju, a posebno po posljedicama može kvalifikovati samo kao genocid“. Mišljenja sam da je u pitanju ispravan istorijski, vrijednosni sud kojeg je izrekao autor ove studije. Utoliko prije što za taj zaključak dr Šerbo Rastoder navodi mnoštvo činjenica i dokaza kojima potkrepljuje postojanje te činjenice. Zločin u Vraneškoj dolini ne može se kvalifikovati kao obično ubistvo (homocid) već je u pitanju genocid, jer sadrži po svojoj prirodi, karakteru, motivima izvršenja, načinu i ciljevima izvršenja i konsekvencama, sve elemente koji predstavljaju umorstvo, masovno ubijanje, istrebljenje kolektiviteta ili grupe. U striktnom smislu, zločin u Šahovićima je zločin genocida počinjen, ne u vrijeme rata, već u mirnodopsko doba, koji je za posljedicu imao masovno ubijanje bošnjačko-muslimanske etničke nacionalne kulturne i vjerske zajednice na određenom dijelu teritorije; taj zločin predstavljao je teške povrede fizičkog i mentalnog integriteta pomenute zajednice i njeno namjerno podvrgavanje, metodima svirepog nasilja, takvim životnim uslovima koji su trebali po zamisli naredbodavaca, ideologa podstrekača genocida da dovedu do njenog potpunog ili djelimičnog uništenja, što se najvećim dijelom i dogodilo u Šahovićima 1924.godine. Ta nakana dželata u sebi je sadržavala i drastično primijenjene mjere koje su bile uperene ka sprečavanju rađanja u okviru bošnjačko-muslimanskog etniciteta na tom prostoru, kao i prinudno premiještanje članova te zajednice sa svog domicilnog teritorija na druga područja, dovođenjem u takvu situaciju da su preživjeli članovi te zajednice bili prinuđeni da se isele sa svog matičnog životnog prostora. Elem, genocid u Šahovićima 1924. obuhvatao je, s jedne strane, sve konkretne, s umišljajem (dolus malus, mala fides kako se to naziva u krivičnom pravu) preduzete radnje svjesnog i namjernog, svirepog i bezobzirnog ubijanja nedužnog i nenaoružanog, civilnog stanovništva, njegovo biološko istrebljenje, iskorjenjivanje i uništavanje na konkretnom području, a, sa druge strane, on je sproveden kao planiran, sinhronizovan i organizovan napad na sve oblike života fizičkog i mentalnog kolektiviteta jedne etničke i nacionalne vjerske zajednice.
Pažljivom analizom sadržine teksta ove izuzetne Rastoderove naučne studije, na osnovu mnoštva relevantnih istorijskih izvora koje on nudi, jasno se vidi namjera konkretnih lica, koja su pripadala ondašnjoj lokalnoj nomenklaturi vlasti (vojnoj, žandarmerijskoj, civilnoj) tadašnje KSHS, da se uništi ljudska zajednica Bošnjaka- Muslimana na ovom prostoru i da se ona istrijebi i protjera sa svog matičnog teritorija, kako bi tu teritoriju oteo i nastanio neko drugi. Završnom činu ovog masovnog zločina genocida i zločina protiv čovječnosti prethodila je namjera da se genocid izvrši i ona je i realizovana, svjesno i planski. Motivi za izvršenje ovog genocida kod njegovih planera, naredbodavaca, izvršioca, saizvršioca, podstrekača, pomagača, riječju saučesnika bili su- mržnja prema pripadnicima bošnjačko-muslimanske etničke zajednice, ali i ostale najniže pobude kao što su: koristoljubivost, pohlepa, zloba, netrepeljivost i slično.
Zločin u Šahovićima je kolektivni zločin koji se ostvario sistematskom i združenom akcijom pojedinaca i radi se o crimenu počinjenom pod političkim pokroviteljstvom ondašnje državne vlasti i njenih oblasnih i lokalnih eksponenata. Odgovornost vlade Nikole Pašića, njegovih ministara, Boža Maksimovića i Eda Lukinića je evidentna u ovom zločinu. Ako ni zbog čeg drugog ono zbog nepobitne činjenice, da počinioci ovog zločina genocida nikad nijesu podvrgnuti krivičnoj istrazi, da niko od njih ni na jedan pravni i stvarni način nije odgovarao za počinjeno nedjelo.
Ko su bili naredbodavci i podsterekači na ovaj genocid u ideološkom smislu? Akademik Dr Rastoder u pomenutoj studiji jasno i precizno navodi njihova imena, a pored toga u ovom kontekstu vrlo je važno istaći da se radi o licima bjelaške, velikosrpske, unitrističke orjentacije od kojih su većina njih bili poslanici takozvane Podgoričke skupštine 1918.godine, koja je proglasila nasilnu aneksiju Crne Gore Srbiji. Radilo se o partijskim i državnim činovnicima vlasti Kraljevine SHS-a na ovom području i šire koji su bili ovdašnji batinaši srpskog hegemonizma i koji su se, kao pripadnici bjelaških četa, vojnih žandarmerijskih i drugih struktura ranije isticali u surovom obračunu sa crnogorskim ustanicima, zelenaškim komitima, borcima za pravo, čast i slobodu Crne Gore. Interesantno je u ovom kontekstu navesti, da koliko je poznato, nijedan pripadnik zelenaškog federalističkog crnogorskog pokreta nije ničin učestvovao u ovom masakru. Naprotiv, list crnogorske političke emigracije u SAD, koja se okupljala oko bivšeg ministra Kraljevine Crne Gore Mila Vujovića, „Crnogorski glasnik“ iz Detroita, osudio je ovaj zločin, optužujući beogradsku vlast kao njegovog planera i izvršioca i tvrdeći da Crnogorci nijesu počinili taj zločin.
I ostalo je po mom izboru još jedno važno pitanje o kojem ću večeras nešto reći, a vezano je za zločin u Šahovićima, a to je osporavanje tvrdnji da je on počinjen iz pobuda „krvne osvete“ ili da predstavlja „osvetnički čin“.
Povod za pokolj u Šahovićima bilo je ubistvo Boška Boškovića za koje je potpuno neosnovano optužen muslimanski komita Jusuf Mehonjić. Naravno, Boška Boškovića nije ubio Jusuf Mehonjić, već su ga ubili crnogorski zelenaški komiti-braća Radoš i Drago Bulatović iz Rovaca.
Što se tiče pitanja takozvanog osvetničkog čina, ili ubistva iz krvne osvete neophodno je reći da se ovđe ne može riječi o tome. Zašto? Zato što teško kvalifikovano ubistvo iz krvne osvete podrazumijeva lišavanje života nekog lica koje se vrši da bi se time ostvarila osveta zbog ranije prolivene krvi odnosno zbog ranije izvršenog ubistva. Krvna osveta je relikt prošlosti čiji se začeci nalaze u primitivnim ljudskim zajednicama. Ona se zasnivala na privatnom kažnjavanju na principu Taliona, oko za oko zub za zub, zapravo krv za krv. Ona je nekad u crnogorskom plemenskom društvu i običajnom pravu bila način kažnjavanja ubice za počinjeno djelo ubistva, zapravo neka vrsta samovlasnog zadovoljenja pravde. Krvna osveta u našem starom običajnom pravu, i nekadašnjem plemenskom društvu, označavala je ubistvo ubice koji je s umišljajem ili u afektu počinio ubistvo člana neke porodice ili bratstva i podrazumijevalo je pravo i dužnost bliskog srodnika ubijenog da kazni ubicu, a ako je on nedostupan, njegovog bliskog krvnog srodnika. Žene i djeca koja su bila u srodstvu sa ubicom nijesu bili predmet krvne osvete i niti se krvna osveta izvršavala nad onim koji je počinio ubistvo iz nehata. Nekad se smatralo da je dužnost bliskih srodnika ubijenog da ga osvete na taj način što će lišiti života ubicu ili neko drugo njemu blisko lice. U slučaju masovnog zločina počinjenog u Šahovićima, ovaj relikt prošlosti (koji je inače na prostoru Crne Gore davno već bio u velikoj mjeri iskorijenjen i zakonski zabranjen i kažnjiv), nije priminjen, jer krvna osveta nikada u običajnom pravu i realnom životu nije podrazumijevala da se masovno ubijaju sunarodnici onoga koji je izvršio ubistvo, a najmanje da se biološki istrebljuju sunarodnici onoga koji nije izvršio ubistvo, a lažno je optužen da ga je počinio i nikada i ničim nije dokazano u valjanom istražnom postupku da je to učinio. U slučaju Šahovića 1924. godine zbilo se masovno ubijanje civilnog stanovništva, svih uzrasta, paljenje i uništavanje, pljačkanje njihove imovine, počinjena su brojna silovanja i žrtve su bili kako odrasli muškarci tako žene i đeca. Znači, u ovom konkretnom slučaju niti se radilo, niti se može raditi o ubijanju iz krvne osvete, niti ni o kakvom osvetničkom činu, već o zločinačkom, kukavičkom postupku masovne egzekucije, likvidacije nevinog stanovništva samo zato što je pripadalo drugoj etničkoj, nacionalnoj, religijskoj i kulturnoj zajednici.
Na samom kraju dopustite mi kažem još nešto, sasvim kratko. Dokumenti, različite vrste istorijskih izvora koje je akademik Šerbo Rastoder prezentirao u ovoj studiji, sintetizovao ih, i dao vjerodostojnu istorijsku rekonstrukciju onoga što se stvarno zbilo u Vraneškoj dolini i Šahovićima 1924.godine, dokazujući, obrazlažući i odgovarajći na fundamentalna pitanja zašto, kako, kad i kad se to zbilo i koji su akteri, dželati i žrtve, tog groznog događaja bili, potvrđuju u saznajnom smislu dvije stvari: prvo, da je ovo Rastoderovo djelo prvijenac u istorijskoj nauci koja se bavi ovim pitanjem i najpotpuniji i najuspjeliji odgovor na njega i, drugo pokazuje se sva dosadašnju nemoć i nezainteresovanost tradicionalističke istoriografije na ovim prostorima i šire koja je dugo pod ideološko-političkim patronatom vlasti izbjegavala da se bavi proučavanjem ovog pitanja i demistifikacijom ovog zločina. Prof. Dr Šerbo Rastoder učinio je ono što drugi prije njega nijesu mogli i nijesu smjeli.
S POSTOVANJEM
NOVAK ADZIC
Prosetaj „doktore“ zagrebacki do ustaskog portala pa im pisi o Jasenovcu. Vasa tema nije nikome zanimljiva sve i da je istina. Desilo se mnogo vecih zlocina pa niko nije odgovarao, no sad ste se sjetili poklani muslimana radi dnevnopoliticki ucjenjivanja srba crnogoraca. Kad su se turcili trebali su znati da srbi nece robovati vjecito. Koje ste nam jos ponizenje priredili da mi je znati.
Najgore su mi ove srbijanske i ercegovacke podukljice poput adzica koji se dokazuju da su najveci dukljani iako se zna da su oni ovdje pridoslice. Poturicki sindrom, zanimljiv psiholoski i socioloski fenomen.
„Zanimljiv psihološki i sociološki fenomen“. Ova tvoja završna rečenica je nešto apsolutno tačna slika tebe „Crbine“. Zašto je to tako? Zato što argumenti i činjenice za tebe ne prijenjaju kolko lopta za zid. Ti imaš kao divlja svinja ispred sebe jedan jedini cilj- bolesnu mržnju i sve što se u nju ne uklapa tebi je neistinito, strano i neprijateljsko. Uzalud je tebi govoriti da je neko čovjek, ako nije četnjara za tebe nije čovjek, ali zato ni ti za normalne ljude nećeš nikad biti čovjek, Crnogorac koji zna šta je čojstvo baš nikako. Ne vjerujem da će te za svoga priznat ni Srbi koji nijesu to što si ti-genetski zločinac,opasan za svako društvo pa i za Srbe. Nije mali broj Srba stradao od takvog zla kao što si ti a da ne govorim o drugim kojima je sva krivica bila što se ne mole tvom sv Savi ( a ne moliš se ni ti jer ne znaš šta je to biti hrišćanin i voljeti ljude!).
Nek se vi srbimrzci volite. Jedino u vas sto je zajednicko je sto ste americke podrepne muve i sto vas vasa mrznja prema srpstvu ujedinjuje.
Ja ne mrzim nikoga, vi ste se ovdje javili da prosipate svoju „pamet“. Jos ni jednom ne cuh jednog od vas da osudite jasenovac, ubistva srba tokom 500 godina turskog zla, niti se javljate da osudite svakodnevna ubistva i prebijanja preostalih srba na KiM, koje ubijate svakog dana (i to opravdavate).
Da vas zanima miran suzivot sa srbima nebi radili to sto radite u cg i bih gdje osporavate srbima pravo na ime i da postoje. Gledajte svoga posla a mi cemo nas!
Pozdrav.
Novak Vam je svima ocitao bukvicu, pa puknite. Bravo doktore Adzicu!
Ovaj Adzic je tragican lik. Ode u zagreb, tamo ga zadojise sa ustaskim glupostima i kompleksima, pa se sad vratio u CG da pije krv krstenom narodu.
Zanimljivo je kako ovi pro-ustaski i pro-muslimanski orijentisani „crnogorci“ misle za sebe da su pametniji i veci od jednog Njegosa, te tvrde da je neki sarajlija namagarcio glupog Njegosa da se izjasnjava srbinom. Onda govore kako je Njegos bio toliko glup, da kad godj da je koristio rijec „srpstvo“ mislio je iskljucivo na pravoslavnu vjeru. U istom dahu tvrde da pravoslavna crkva u CG nije srpska.
Mene se cini da je gospodin adzic slijep pored oba oka. Nacitao se gomilu nacistickih gluposti dok je bio u zagrebu na dresiranje. U Gebelsovu skolu su mu rekli da „laz koja se ponovi 100 puta postaje istina“. Zato Novak pise kilometarske tekstove i enceklopedije nistarije. A ne zna Adzic da je istina samo jedna, i ne postoji subjektivnosti kad je rijec o istini. Zanimljivo je da je savremena biologija dokazala da su danasnji Hrvati bioloski cistiji Srbi nego stanovnici Srbije. Poturicki kompleks par ekselans.
Bolje bi ti bilo Novace da se ne brukas kao ostali kvazi-intelektualci sa kojim se druzis (kilibardo, serbo rastodero et al.)
Prekrsti se sa 3 prsta i pitaj Boga i Svetog Petra Cetinjskog da te izlijece od bratomrznje.
Da ti je stalo do Crne Gore, a vi se pravite ka da samo vi zivite u CG i kao da samo vi imate pravo zvati se crnogorcima, citao bi i disao Njegosem. nebi pravio budalu od sebe time sto tvrdis za Njegosa da je bio izuzetno glup te nije znao ime jezika kojim zbori ili ime naroda kojem pripada.
Njegos i Gorski Vijenac ce ostati dok je svijeta i vijeka, a ti nisi relevantan ni u nasoj pateticnoj danasnjici osim ako te zele gazde citirati u nekim hrvatskim i muslimanskim novinama.
Ovo što nekoliko puta pominješ muslimane pored Hrvata, u negativnom kontekstu, bez objašnjenja u čemu imaš problem je vjerovatno zbog toga što u 4-tvorogodišnjem ratu Srba sa muslimanima, i pored ogromne vojne sile JNA i četnika iz Srbije, Bosne i Crne Gore, nijeste uspjeli da ostvarite ni djelić plana o njihovom uništenju. Nijesi ti Srbin, ti si posebna vrsta srpskog fašiste koji bi sve oko sebe uništavao i ubijao. Ti si svetosavac i Kačavendin vjernik. Provokator koji živi u smradu i mrzi cio svijet jer uvijek ističe da mu je cio svijet neprijatelj. Pa, da znaš, u pravu si. Ko će te takvog jadnog cijenit i poštovat?
I Hrista su svjetski mocnici razapeli, pa me manje boli sto ucinjeste srpskom narodu. Ti zvucis kao svinja iz Njegoseve pjesme orao i svinja.
Nikoga ja ne mrzim, a srpske poturice nalik tebe zalim sto zarobiste i sebe i nas u tudjina, izdajom sopstvenog naroda i domovine. Ovo danasnje robovanje pod nato je gore nego da ste nam ponovo dovukli turke i hitlera zajedno. No i tome ce doci kraj.
Ps. Nato vojna pobjeda nad srbima nema nikakve veze borbenom vjestinom udruzenih poturica, siptara i ustasa. Gledao vas je cio svijet kako kukate americi da ratuje za vas e vam srbi za malo uzese zagreb i sarajevo. Valjda se nebi turcili i prodali vjeru za veceru da ste hrabri junaci. Bili ste uz tursku, austriju, njemacku i sad ameriku. Dakle podrepne muve svakom osvajacu. Ne pridavajte sebi vaznost. Na kraju krajeva, opet cete vi placati racune srbima kad vam „prijatelji“ odu. Pss. Crnogorci su Srbi pa se ne mogu „posrbiti“. To je termin izmisljen u zadnjih 10-tak godina od strane jednog isfrustriranog poturice kogi se ocigledno stidi naziva „poturica“ pa zeli reci za srbe vjerni Njegosu da su se posrbili. Veci smo mi Srbi od onih na koje vi mislite! Crna Gora kolijevka srpskih junaka! Njegosa, Marka Miljanova, Slobodana Milosevica, Radovana Karadzica. Ko ste vi uopste da pricate za crnogorce da nijesu srbi?
Srbine, kažeš da je savremena biologija dokazala da su današnji Hrvati biološki čistiji Srbi nego stanovnici Srbije. Pa kad je tako odrecite se srpstva i izjasnite se da ste čisti Hrvati jer ono što nije čisto treba da se stapa sa čistim. I onako vrlo teško ćete se oslobodit nazatka u svakom pogledu. Nijeste ni za kakvo društvo jer vas „svak mrzi“ a vi sve mrzite“. Dobro, razumio sam da Hrvate mrziš jer su veći Srbi od tebe, no ne znam kakav problem imaš sa muslimanima jer i njih stalno pominješ u negativnom smislu? Volio bih da mi to objasniš.
Pa vasim muslimanskim glasovima se odrzava dps vladavina, vi ste izglasali lazni jezik, crveno zutu zastavu i pokrali ste referendum sa vasim muckama kad ste avionima i kamionima dovuceni da glasate neovisnu. 55% za neovisnu, koja sprdnja! To govori da je crnogorcima pokradena i oduzeta dzava i sloboda! Lazovi i falsifikstori stidite se guzice kad za obraz ne znate.
potpuno se tu sa Vama slazem,ali je to ipak Vas bivsi politicki Otac,ako se ne varam.
Ne bojte se g.Adzicu.Ne moze Crna Gora nestati u Srpstvu dok je Sekule i njemu slicni vode tamo.No da vidimo sta cemo sa ovim lopovima i bitangama.
Mnogo je, Gospodo, lazi i gluposti koje je budala od Slavka Perovica napisala o stotinama i stotinama ljudi, svojih nekadasnjih saradnika i bliskih prijatelja, pa i o meni. Sto sam o Slavku mislio rekao sam mu davno, kad smo prekinuli politicku, socijalnu i gradjansku komunikaciju.
Sve sto je Slavko Perovic nevaspitani lajao za mene gola je laz. Nega ga davno nidje u medijima, niko u CG vise s njim nece da prica, niko ga ne zove vise da daje intervjue u stampi i elektronskim medijima, da daje izjave, njegova saopstenja koja stancuje kao kifle u nekoj pekari niko ne prenosi i to ga urnisa, pa pljuje po ljudima. On je 99% i vise svojih drugova iz bivse njegove partije oklevetao i na kraju ostao je sam.
Sto Slavko, bez druga i prijatelja, pise, niko ozbiljan odavno ne registruje i ne cita. Pa njega svi bojkotuju ili preziru. Davno je izgubio kod ljudi ikakav znacaj i uticaj.
I nije vam neka reklama da prenosite Slavkove patoloske bedastoce i skarednosti.
Nijeste u pravu, ali to je Vaše mišljenje,Slavko je ostao dosledan svome političkom ubjedjenju,i danas ga zastupa
Nedavno saopstenje Slavka Perovica
SAOPSTENJE BR 14(1)
U nedostatku „novih“ udbaških tvorova zduženih za svakodnevna laganja o Slavku Peroviću i LSCG, sinoć se, na udbaškoj MTV, kao „gost“ udbaške vreće užegle masti, lažnog „istoričara“ i izdajnika LSCG Novaka Adžića, pojavio, sve do nedavno od javnosti zaboravljen udbaš i teški izdajnik LSCG, bivši njegov predsjednik i poslanik u dva mandata, Ranko Đonović.
Ницк, нису Аџићи Турци него Срби. Живјели су на Косову до пада под Турску, онда преко Зете и Книна дошли у Пиву. Касније се одвојио један од њих и дошао у Ријечку нахију. Видиш колико овај цичи али не може да демантује да су му преци у Црну Гору дошли тек у вријеме Василија Петровића, у 18. вијеку (а позива се на хиљадугодишње црногорство, Зету и Дукљу). Што се тиче презимена, добар дио презимена са несловенским коријеном у Старој Херцеговини је турског поријекла. Најчешће су Турци такве називе давали оним Србима који су им правили проблеме. Имаш на примјер презиме Јарамаз, што у преводу са турског значи неваљалац или нешто слично, Ђилас значи скакач чини ми се итд.
Znam ja sve to dobri moj.. mislim za Kara- ajdice sma znao, al smetnuh nekako s uma Adzice i nihovo porijeklo. A jest Bogomi sad se sjecam, i selector zenskog rukometnog tima im je iz Pive, samo taj covjek nema problema da to prizna. On je isto: Adzic.
A akcent mu je tipicni – pocrnogorcenoga Pivljanina. E propalo se naskroz ko im je „povjesnicar“ te nacije danas.
Moga je ladno biti i frizer il limar pod prezimenom Brkovic, taj je bar dokazati zagrebacki djak.
No reci ti nama sokole sto ti sa Ph.D- jem si „strucni savjetnik“ u nastavi a ne Profesor, dje si taj Ph.D zaradio..?
Sve mi se cini u: Kumroveckoj skoli, isto ka dr. konvertit iz Pive u cgstvo- Mishko Sisko.
Sekule, znas li sto o prezimenu Redzic, jel i ono slicnog korijena ko – Adzic..?
Hvala- pozdrav,
Што се тиче краја рата у БиХ и Хрватској, он је свима јасан!
Наиме, радило се о договору гдје СПЦ и Православна црква, Католичка црква и Исламкса вјерска заједница нису учествовали. Нико их није зарезивао нити за шљиву.
Договор је, на крају, био овакав…
Хрвати се одричу Херцег Босне и она улази у сасатав ФБиХ, а заузврат добијају право да угасе Републику Српску Крајину, све са прогоном Срба.
Бошњаци пристају на републику Српска, а заузврат гасе Херцег Босну, и добијају право да протјерају Хрвате из централне Босне.
Срби пристају на гашење Републике Српске Крајина све са прогоном Срба, а заузврат добијају Републику Српску и право на прогон Хрвата из Подриња.
Или се нешто друго десило?
Ако је ово била исправна варијанта, тада сте идеолошка убјеђења пласирали с тачке илузија. Укратко, не треба илузијама мијењати нешто што је очигледно.
Novak ADZIC:“Srpska Pravoslavna Crkva je, na žalost, tokom rata u Bosni urgirala da se odbace svi mirovni planovi Vensov plan, Vens-Ovenov plan, Plan Kontakt grupe i Dejtonski mirovni sporazum.“
Господине Аџићу,
СПЦ у току тих дешавања нико ништа није питао, тако да је улога Цркве маргинална.
Прије бих рекао да сте направили лапсус, јер је распад Југославије била режија у којој су профитирале банке са Запада. Упордеите дугове Југославије прије распада са укупним дуговима сваке државе бивше Југославије послије распада и видјећете које тамо профитирао. Ко је профитирао, тај је и иницирао.
Novace nije mi jasno da ne kaza ko je kriv za tvoje razvode,jer sve druge krivice vidimo.
SRBI verovatno.. mora da je neka bila Srpkinja.
A i djeca su mu, barem jedno. Uostalom, Novace kaki si ti to coek..? kad ni na fejsbuku
NE smijesh da se prikazes da dadnes ljudima opciju da te- prijateljuju…? 🙂 Shto the to?
Neotvorenost na drugacija misljenja „povjesnicare cgski“ ili puka- netolerancija..?
A sto je sa crkovnijem aktivnostima, jesi i josh ateist ka prije il idesh pod tendu Mirashevu…?
Novak ce i Darvinovu teoriju opovrgnuti samo da bi dokazao da nije Srbin.Iako potice iz srpske Hercegovine sebe bi da prikaze Crnogorcom.Sve i da neko povjeruje u njegove sulude teorije o porijeklu crnogoraca samog sebe ne moze smjestiti u njih jer njegovo porijeklo je nesumljivo srpsko.Da bi drugi vjerovali u tvoje lazi moras prvo sebe ubjediti da je laz istina. Vjeruje je li bilo ko vise da je cilj ove knjige rasvjetljavanje istoriskih dogadjaja i zal za nevinim zrtvama.Ako je doprinijela istini i ako nosi poruku pomirenja i pouke da nam se ovakve stvari vise ne ponavljaju ja se izvinjavam gospodinu Serbu Rastoderu ali cinimi se da nije tako. Naprotiv,sticem dojam da ova knjiga samo vaskrsava neke stare podjele i raspiruje mrznju i zove na osvetu i neke nove zlocine.Ako Novak Adzic koji je bio saradnik i jedan od izvora nosi poruke tolerancije , medjusobnog pomirenja i suzivota onda sam ja GANDI.
Noace nisi mi bas neki reprezentativni primjerak Slovenske rase, malo si mi garagan a i visina ti je kada si dosa iz male Azije. Bice da je bilo setanje opanaka oko kuce pa ti sada geni ne daju mira.
Pa I ja to velju gore..Sekuli…
crn mi je ka da je od Kara- Adjica…hehehe! Ture more, ada NO STO..
Mi smo Rvati 100 posto , a Sekula Drljevic je Crnogorac koji je doznao da je Rvat.
Сјећате ли се како се Аџић својевремено потписивао као доктор права (или чега- ли- већ- год) са Свеучилишта у Загребу? И онда један наш вриједни пријатељ уђе на сајт поменутог универзитета, погледа све докторате који су одбрањени, а тамо нигдје „доктора“ Аџића?! И шта бива? Доктор (Кар)Аџић се од тада не потписује, избрисао је тај „проблематични“ дио биографије 🙂 Ето о том типу, ала Растодер фалсиикатора се ради.
Међутим, докторираће он негдје управо на тим географским ширинама, воле они црногорске усташе да чашћавају 🙂
Признајем гријех што сам поменуо покојног Ротковића. За све остало што сам рекао навео сам извор на који се позивам. Зато не разумијем чему оволики бијес код Аџића. Нисам увриједио Аџиће и Караџиће, просто сам навео мишљење и извор. Па и велики Милован Ђилас је имао презиме турског поријекла. То је сплет историјских околности и чињеница које се не треба стидјети. Што се тиче утемељености у Црној Гори, ни Караџићи ни Аџићи немају неку велику утемељеност у њој. Караџићи су Клименти из Лијеве Ријеке, касније насељени у Дробњак, а Аџићи су Срби са Косова који су се након кратког боравка у Зети и Книну населили у Пиви.
Колико ја знам Аџићи су најбројнији у Метохији, мада су ти отуда племенити људи и плави су, прави Словени.
Najpoznatiji Adzic na svijetu je Zvezdin fudbaler bivsi Ivan Adzic.
Doktore Adzicu,
ocitali ste lekciju cetinickim portparolima.
Svaka Vam cast!
Ja sam vec angazovan duze vrijeme na Fakultetu politicikih nauka UCG zajedno sa akademikom Rasdtoderom, u svojstvu strucnog saradnika, na predmetu savremena politicka istorija, studenti I godine. To vam stotine studenata moze potvrditi. Pa i dr Velibor Dzomic.
Pozdrav
Nije redovan profesor, nije vanredan profesor, nije docent, nije viši asistent, nije čak ni asistent. On je stručni saradnik. Novak je stručni saradnik u svojim godinama, a sve zna. Stručni saradnik. Kao da radi u Opštini ili sudu ( malo bolje od pripravnika). Ovo ne vrijedi komentarisati.
Докторе Аџићу, цитираћу ваш коментар од прије 5 минута: „Uslov komunikacije javne, internet tu spada, je pristojnost, moralne, obicajne i zakonske norme (nacionalne i medjunarodne) regulisu da je zabranjena i kažnjiva privatna i javna komunikacija koja izlazi izvan okvira pristojnosti. Moral i normativistika (citajj Hansa Kelzena) prave zabranu da se nepristojno reaguje, odnosno, da se povredjuje cast i ugled drugih.“ Није у реду докторе Аџићу да користите псовке и примитиван ријечник. Ви сте интелектуалац, једнога дана ћете студентима предавати на факултету.
A koje su Tebi dali bitango
Adziluk ili hadzilug je radi dostojanstevnih, savjesnih, nauci i struci posvecnih citalaca ovog Portala, a znam da ih ima mnogo, ka sto vazda u zitu ima kukolja (citaj tzv Sekula) je posjeta svetih mjesta-za hriscane u Jerusalimu, za muslimane u Meki. Andrija Jovicevic pise, ja to posteno vam govorreci ne mogu dokazati, da su Adzici, njihov predak otisao na sveto mjesto u Jerusalim i da su se zbog toga moji preci tako prozvali u smislu prezimena, To ima u Jovicevicevoj knjzii. Kolko je tacno ne znam, a znam da po leksikonima i enciklopedijama, po nauci, adziluk ili hadziluk znaci posjeta, hodocasce, svetim mjestima, za hriscane Kristovoog groba, za muslimane Muhanmedove meke.
zamislite ljudi on je istorijska prezimena crnogorska, taj Sekula tzv. Karadzice i Adzice (a Adyica ima pored Cetinja, u Niksicu, Pivi, Pluzinama i Lijevoj rijeci, bez obzira da li su krvno u vezi ili ne, nebitno) i cuvene Kradzice iz proslih vjekova, pa i sada, cijela dva populaciono brojna i u CG utemeljena vjekovima bratstva prozvao, jer mu je tako doslo, bikovima, ili neskopljenim volovima. Pa tragedija, uzas, ne vjerujem da i urednistvo in4s portala stoji iza te istorijske i sdavremene kolektivne bratstvenicke uvrede.
Ja mislim da se neko lažno predstavlja kao Novak Adžić!
Што се тиче презимена, о томе је писао Андрија Лубурић у својој студији о Дробњацима. Написао је да је ријеч аџа турског поријекла и да значи бик. Није ништа чудно да су вам Турци дали презиме, дали су га и Караџићима.
Tzv, Sekuli nicijem.
Sekule, Pai Mei i opstali tvoji nicovi s Analitike, dobro te Drasko pusta, ma cu mu reci s ovakvim rjecnikom da ti ne da pristupa vise Analitici, a on neka odluci o tome, to je njegovo pravo. Jer pravo pocinje tamo dje pocinje njegova zloupotreba (misao Ulpijama rimskog i Hegela ista je). Uslov komunikacije javne, internet tu spada, je pristojnost, moralne, obicajne i zakonske norme (nacionalne i medjunarodne) regulisu da je zabranjena i kažnjiva privatna i javna komunikacija koja izlazi izvan okvira pristojnosti. Moral i normativistika (citajj Hansa Kelzena) prave zabranu da se nepristojno reaguje, odnosno, da se povredjuje cast i ugled drugih. Uvreda i kleveta je krivicno djelo, a po sadasnjem zakonu usljed besmislene dekriminaliyzacije klevete onaj koji smatra sebe ostecenikom zadovoljstinu moze traziti po pravima parnocnog postupka. Ovo tebi pisem formalno, a sustinski obracam se razumnim, pristojnim citaocima portala In4, kojih sigurno ima, da je komunikacija kakvu vi vodite i blacenje ljudi i vrijedjane po pordicnoj, nacionalnoj i vjerskoj osnovi zabranjeno. To urednistvo portala In4s mozda zna, ali nazalost gazi norme koje to propisuju. Uvrijedio si mrtvog dr Radoslava Rotkovica na najgori nacin, misleci da ces zbog tih lazi pobrati i kod tvojih Srba (Srbe vazda cijenim, pogani nikad kojoj god naciji i vjeri i idelogiji pripadali, pa jednako i ovoj mojoj demokratskoj i crnogorskoj) dobiti neke poene da si pametan i dovitlji, a i pravi normalni, uljudni, vaspitani Srbi se groze i gade od toga sto oces kao frustrirana osoba reci. Srbi nijesu ono sto si ti.
Ti si Sekule, nazva na ovome portalu, Crnogorce kopilanima. I to smo ti registrovali, da se zna. E pa vidji kako mozes sebe u ogledaju pogledati nakon takve kvalifikacije skoro 300.000 ljudi u Crnoj Gori. Zamisli da im to pojedinacno objasnjavas, kako bi reagovali. Pokazao si da si nacista, tako je Gebel govorio za jevreje.
A sad za oprostaj nesto drugo.
Negatori Crne Gore i Crnogoraca, uvijek i svuda negiraju postojanje crnogorske nacije isticuci da je ona Djilasovo kopole, a Crnogorce nazivaju pobrozicama itd. Njhovom ludilu nikad kraja. Njihov duhovni otac je Amfilohije a njegovi causi to papagajski ponavljaju. Njih cinjenice i nauka ne zanimaju. Posteni srpski istoricari drzave i prava, filozofi, sociolozi davno su konstatovali da je crnogorska nacija istorijska kategorija i neupitna povijesna cinjenica. U tom smislu o posebnosti crnogorske nacije pisali su ugledni srpski naucnici prof. dr akademik Zivojin Peric, te prof. dr Radomir D. Lukic i prof. dr Dragoslav Jankovic. Tako je 1979 prof. r Radomir D. Lukic da su se u XIX vijeku „Crnogorci poceli izdvajati u posebnu naciju“ ističući državu i državne granice kao snažan integrativni faktor u formiranju crnogorske nacie. Godine 1940 u studiji „Crna Gora u jugoslovenskoj federaciji“, dr Živojin Peric je rekao da Crnogorci predstavljaju eticku i etnicku posebnost. Prema dr Dragoslavu Jankovicu zivot Crnogoraca „u svojoj crnogorskoj državi značajno doprinelo, podstaklo i ubrzalo formiranje crnogorske nacije“. Po Jankovicu cinjenica da je u srednjem vijeku crnogorski narod imaju svoju državu i tu tradiciju prenio u XIX vijek, vijek nacionalnih preporuda, da je imao svoju posebnu državu odvojenu od Srbije, jedan je od odlucujućih činilaca za nastanak crnogorske nacije, a njeno uoblicavanje, potpuno formiranje, zaokruživanje njemu dogodilo se u vrijeme NOR-a 1941-1945. godine (vidjeti o tome: „Postanak i razvoj srpske nacije“, zbornik radova,Beograd, 1979. Lukicevo kazivanje, na str.81, a Jankovicevo kazivanje na str. 55).
Пре****? Господине Аџићу, замолио бих вас да задржите академски ниво полемике по којем сте препознатљиви. Немојмо користити псовке и кочијашки ријечник. Васку сте препоручили књигу Андрије Јовићевића из које је цитат који сам навео. Не видим шта је спорно. Зар Јовићевић у књизи не каже да је Вукосав један од четири рођена брата Аџића, да је он дошао у Ђиновиће а да су ова тројица остали у Пиви? Што се тиче Рајковићеве књиге, она говори о географском појму Косијери а не племену Косијери које настаје тек након сукоба са Бјелицама. Косијери никад нису били катун а ни племе до 18. вијека. Додуше, ауторови Рајковићи су изворни Косијери док сте ви Аџићи и Латковићи потомци дошљака из Пиве у 18 вијеку.
„…****** si više“. Pa on samo to i radi, ne zna drugo!
KO JE KOGA UBIO I ZAŠTO ? OVA DANAŠNJA POLICIJA NIJE U STANJU DA UTVRDI PORED SVIH MODERNI HSREDSTAVA I TEHNOLOGIJA A ŠERBO I I OVI NJEGOVI POMOĆNICI ZNAJU KO JE KOGA UBIO 1924 GODINE . POMAMLJUJU I DALJE OVAJ NAROD PRED IZBORE .
Novače, svaka čast.
Sekule ne izmisljas. Ponavljam ne izmisljaj i ne obmanjuj, bolje reci ne budi prevarant u pricanju o istorijskim cinjenicama, kao sto jesi. Znamo Te s Portala Analitike ko si i kakav si.
Evo za pocetak, sto se sve moze provjetiti primarnim istorijskim izvorima.
Brajan Novakov
Novak Vojislavov
Vojislav Ilijin
Ilija Petrov
Petar Vasov
Vaso Pesov
Peso Prelov
Prele Perov
Pero Jovov
Jovo Vukosavov
Vukosav Salin.
Do 1911. bilo je 8 pasova, pise Andrija Jovicevic, u narodnoj memoriji, a koliko Ti imas, Sekule.
Ja se bavim naukom, a ti babologijom i blogovanjem po portalima.
Vrijedjam sebe sto ovo pisem, znam, ali ******* si Vise.
Шта ти је породична традиција, Аџићи из Ђиновића знају чак 7 пасова. Добро је и то, она покојна дртина из Мојдежа није знала ни како му се ђед зове. Али шта сад, тако је то у приморским мјестима. Налетио морнар и засновао братство Ротковић.
Znaci ti velish da su Adzici- TURCi..?!
Bome, nishto me ne bi cudilo, uostalom zasto svice tolke hvalospjeve svojemu Sherbu
no da mu je- sunarodnik… hahah
E Adzicu, poturice pogana…haha Mrsh!! lazovcino jedna- sad znamo oklen ti je accent:
turski je..
Кад смо код крађе, да се подсјетимо причице о Вукосаву Аџићу и крађи бегове скрињице: „Латкови синови били су зликовци и чинили су Турцима свакојака зла, зато бег нареди, да их убију. Вукосав то дојави ујацима, да бјеже, па и сам, када бег с Турцима пође, да оне убије, украде бегу једну скрињицу с парама и утече уз Суторман са ујацима. Кад су се вратили у Ђиновиће, населе се сви у Студеном Долу, гдје се и Вукосав Аџић остани. Од украдених пара није дао дијела ујацима, и они и њихово потомство за дуго су били ијетки на Вукосава и његово потомство због тога. Можда су те паре и учиниле, да се Вукосав не поврати код браће, да и њима не дадне дијела. Од тога Вукосава воде поријекло Аџићи у Ђиновићима и сви су се раселили из Студеног Дола, као и Латковићи; од она три брата у Пиви воде поријекло Аџићи у Пиви; а Аџића има и код Книна, који су изостали тамо од оних који се тамо иселише. Ово је могло бити прије 180 год., јер Аџићи броје до Вукосава 7 пасова.“
GOSPODINU IZ PARIZA KOMNENU BECIROVICU I NJEGOVIM IDOLOPOLONICIMA,
Vas uvazeni suradnik Komnen Becirovic stalno i dugo iz grada svjetlosti pise kako je Aleksandar Karadjordjevic obnovio Njegosevu kapelu. Naravno, nije Aleksandar obnovio vec do temelja srusio Njegosevu kapelu posvecenu Svetom Petru Cetinjskom i podigao drugu i drugačiju kapelu, na drugom mjestu, simbolicki i arhitektonski razlicitu i u eksterijeru i u enterijeru, od kamenja koji nije lovcenski, do od Topole, vencackog mermera itd, citajte Politiku od septembra 1925 pa provjerite, i potpuno razlicite simbolike, prva je bila posvecena Petrovicima i odredjena za Njegosev vjecni pocinak, druga Karadjordjevicima, to se vidi iz ktitorskog natpisa na njoj, prva je simbolizovala, ona prava crnogorsku slobodu, druga velikosrpsko ropstvo Crne Gore. Beogradska Politika iz sempembra 1925 veli da je Aleksandar Karadjordjevic postumno odlikovao od 1851 mrtvog Njegosa svojom albanskom spomenicom. Smijesno da, posto se Njegos nije zenio i nije imao djece, a Aleksandar se proglasio da je njegov nasljednik, a rodila ga Zorka Nikolina i potpuno drugog ogranka od Njegosevog u lozi Petrovica, da Aleksandar na sred Lovcena odlikuje Njegosa, kao da je Njegos njegov sluzbenik bio i kao da je Njegos ucestvovao u Balkanskim ratovima 1912-1913. I Aleksandar je planirao da Mestrovic podigne spomenik Njegosu, ali Aleksandru je skup taj projekat bio i ako je njegov rezim opljackao crnogorske ratne reparacije poslije prvog svjetskog rata. O tome da je Aleksandar narucio od Ivana Mestrovica projekat za izgradnju Mauzojeja Njegosu detaljno je dao prikaz casopis Nova Evropa iz 1925. godine, Taj projekat Mestrovicev kojeg je Aleksandar narucio, a nije prihtavio jer mu je bio preskup, u stvari je modifikacija zamisljenog Mauzoleja u Halikarnasu, koje je tretirano kao svjetsko cudo starog svijeta. Elem, Aleksandar je podigao drugu, drugaciju i novu Kapelu u odnosu od Njegoseve, odustao je od ideje da se ona obnovi, pa je donio odluku da mu Krsnov projektuje kapelu koja ce biti njegova zaduzbina i kojom ce Acika Palikuca pokusati da dolaskom i proslavom 1925 u CG, odnosno, tadasnjoj Zetskoj oblasti da se nametne da ga pobunjeni Crnogorci konacko prihvate za svoga Kralja.
O tome da Aleksandrova kapela, za kojom vape Amfilohije, Beckovic, Becirovic i ostali nije Njegoseva kapela, postoji sijaset istorijskih cinjenica. Za ovu priliku upucijem vas na list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru, koji se zvao „Crna Gora“ koji 1924 izvjestava citaoce sljedece( ovo niakad dosada nije na žalost publikovano u nasoj istoriografiji, publicisti i medijima pa vam nudim prvi put na znanje): „GROBNICA NJEGOSEVA NA LOVCENU. VLADA JE ODBRILA POTREBNE KREDITE DA SE NA LOVCENU PODIGNE MRAMORNA KAPELA I IZGRADI GROB VLADIKE RADA. KAPELA I GROBNICA BICE SAGRAĐENI OD MERMERA KOJI SE VADI KOD TOLOPE. RADOVI CE POCETI ODMAH“ („CRNA GORA“, RADIKALNI LIST, BROJ 35, CETINJE, PETAK, 18. JULA 1924, STR. 3). PRIMIJECUJE SE, DA LIST TADA VLADAJUCE PARTIJE U BEOGRADU I TO STRANKE NIKOLE PASICA KAZE DA CE SE PODIGNUTI, A NE OBNOVITI MRAMORNA KAPELA VLADIKE RADA, DA CE SE IZGRADITI, A PONAVLJAM NE OBNOVITI GROB VLADIKE RADA I DA CE KAPELA I GROBNICA BITI SAGRAĐENI, A NE OBNOVLJENI I TO NE OD NIJEDNOG DRUGOG MERMERA VEC OD ONOG KOJI JE VEZAN ZA KARADJORDJEVICE-IZ TOPOLE.
Znam da Vam je, g Becirovicu, i urednistvo In4s Portala Topola bliza od Lovcena, Dedinje od Cetnja, ali i znam da Aleksandrova kapela, za kojoj po svudu Bozijem ispisujete svoje ideoloske velikosrpske vapaje, nema nikakve veze sa Njegosevom kapelom iz 1845. godine.
S postovanjem (iz akademske kurtoazije zbog sebe, ali ne i zbog vas koji godinama vodite blasfemicnu hajku protiv mene i svih drugih, u prvom redu akademika Rastodera, a nadasve i gospodina predsjednika Skupstine CG i lidera SDP Ranka Krivokapica)
Novak ADZIC
UMJESTO ODGOVORA „CRNOGORSKI ZAKONICI 1796-1916“, KNJIGA I-IV, PODGORICA, ISTORIJSKI INSTITUT CRNE GORE, 1998,
ANDRIJA JOVICEVIC (ali integralno bez redakacije tzv. Sekule) „RIJECKA NAHIJA U CRNOJ GORI“, ska, bEOGRAD, 1911.
Prof. Dr Obren Blagohjević, „PIva“;
Nikola Perov Rajković, „Pleme Kosijeri 1435-1945“, Cetinje, 1968. Recenzenti prof. dr Akademik Branislav Djurdjev i ostali.
Dr Milovan Adžić, „Đinovici“.
Sve sto pisete, odnosno, tzv. Sekula, o porijeklu Adzica nema veze s mozgom.
Toliko g. Vasko.
Kad temeljno prostudirate to, za pocetak, kombinacija izvora i istorijskih i pravnih i istoriografske literature, a ima toga puno i puno, javite se, ali je red da se potpisete radi identiteta punim imenom i prezimenom kao sto ja cinim.
S postivanjem
Novak Adzic
Pusti to Adzicu, te gluposti o Karadzicu, ne znas ti to. Pokazao ti je Stamatovic, a bogami i Dzomic posa’ kad je istorija u pitanju.
Nego, da te pitamo, da li je tacno da ste vi u stvari Karadzici iz Pive, prijehali u Rijecku nahiju? Te ti taj manjak starocrnogorske genetike 🙂 pokusavas nadomjestiti tim karikaturalnim akcentom, kojim niko na svijetu, pa ni na Cetinju ne govori?
Oprosti, Vasko, što u tebi prepoznajem Sekulu jer širi noge kad ide, smeta mu nešto, a i smrdi brate mnogo. no nije mi čudo što s te strane smrdi no što smrdi i sve ono što priča (komentariše). Šta hoće da kaže s time odakle je N. Adžić? Jel to neka nova teorija da je osnovna razlika među ljudima ne po znanju nego po nekom porijeklu. Ja mislim da se Sekula polako primiče nekim rasnim teorijama. I onako svi su mu komentari više rasistički nego normalni ili daleko bilo naučni.
Evo nekih cinjenica, da imate materijala da sa Vasim, inace, „pristojnim i akademskim vokabularom“ (o tempora, o mores), novoa pariske Sorbone ili becke skole, komentariste. Naravno, posto Vam cinjenice ne znace nista, nastavite kako ste krenuli, dakelko cete dogurati, kao i dosad sto ste.
.Moj blaženopocivsi prijatelj i istomišljenik književnik Mirko Kovač rekao je:..“Za ovo, istorijski gledano, kratko vrijeme, pjesnici su postali ubojice, školovani generali, majstori za masakre, ljekari antihumanisti i posve suprotni svom ucenju. Svestenici su postali ratni huskaci, tako da nije cudo sto crnogorskog vladiku zovu Sotona i što on, najvjerovatnije, vise uziva u ulozi Sotone nego Božijeg stvora koji propovijeda ljubav i mir. Palo se na dno u moralnom, civilizacijskom i svakom drugom smislu“ (Mirko Kovac, „I NAJCRNJI HOROR KORESPONDIRA SA NASOM STVARNOSCU“, iz Intervjua objavljenog u „Monitoru“,broj 261, godina VI, petak, 20. oktobar. 1995, str. 8). Tako je govorio cuveni pisac-emigrant Mirko Kovac, dobinik Herderove naghrade za knjizevnost itd., o hatnohuskackoj, ulozi srpskog prelata u Crnoj Gori u vrijeme ratova na prostoru ex jugoslavije. Borhes je govorio -SAMO JEDNA STVAR NE POSTOJI, A TO JE ZABORAV. Srpska Pravoslavna Crkva je, na žalost, tokom rata u Bosni urgirala da se odbace svi mirovni planovi Vensov plan, Vens-Ovenov plan, Plan Kontakt grupe i Dejtonski mirovni sporazum. Njeno vodjstvo, oliceno u desnicarskim episkopima Atanasiju, Amfilohiju itd, pledirali su da se zarad stvaranja Velike Srbije nastavi rat. Bila je protiv izrucenja onih Srba opuzenih od strane Haskog tribunala za ratne zlocince, dok je Amfilohije u svojim propovijedima napadao Haski sud, a obotvoravao tadasnjeg bjegunca od Haga Karadzica. A na Dan Evrope i pobede nad nacizmom, 9. maja 2009. godine, SPC je u Sabornoj crkvi održala pomen kvkolaboracionistima naci-fašista i dokazanim kvinsilzima Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću. Gospodin Amfilohije Radovic je maja 1993. izjavio: „U ovom trenutku, našu dušu, kao što je naš jezik čuvao i sačuvao Vuk Karadžić, jedan njegov prezimenjak sa Plavšićkom, novom kosovkom djevojkom, sa Krajišnikom – čuvaju nas i našu dušu, jer su ove noći krenuli svetolazarskim putem. Opredijelili su se, kao i car Lazar… za carstvo nebesko“. Plavsicka je priznala u Hagu krivicu, osudjena na robiju i pustena po skracenoj kazni, Krajisnik je robijao i osudjen u Hagu i pusten na slobodu po izdrzanju visegodisnje kazne, a Radovanu i Ratku se sudi u Hagu. Branio je Amfilohije i Milana Martica i on u Hag zavrsi, branio je Veliku Srbiju, pa propadose SAO u Hrvatskoj, pa Kosovo i njega izgubise, posjecivao je Milosevica u zatvoru u Beogradu s Biblijom u ruci, pa i njega izrucise Hagu. Pa mu saveznik Seselj zavrsi u Hagu. Pa za sve sto se Amfilohije borio zavrsi u Hagu. Srpstvo takvo u Hag zavrsi, nesto kao repriza Nirnberga 1946. Svaka cast cistom Srpstvu, no ga je malo kroz istoriju kao takvog bilo, ali ne i onima koji ga toliko zloupotijebise protiv Crne Gore I Crnogoraca i napose protivu samih Srba, naroda posebnog u odnosu na Crnogorce. U ushicenju da ce pobijediti projekat Velike Srbije, Amfilohije Radović, mitropolit Srbije u Crnoj Gori, crta, poput vojnog stratega, kartografa, mapu tzv. Ujedinjenih srpskih zemalja: On veli: „Kičmena moždina tih Ujedinjenih zemalja već se zna i ona se – i pored svih tegoba – ponovo oblikuje, a to je Srbija i Crna Gora. Zatim tu spada istočna Hercegovina, jedan dobar dio Bosanske Krajine, Srpska Krajina… Konture tih srpskih zemalja već su se nazrele tako jasno u svim ovim zbivanjima i samo je velika nesreća što na vapaj i krik Srpske Krajine nije uslišeno u pravom trenutku.“ (Duga, Beograd, 20. april 1992.). I taj mu je projekat propao, a i tada, kao i danas, Crna Gora je po njemu srpska zemlja i treba biti u sklopu Velje Srbije, a Crnogorska nacija je po njemu izmisljena. Čak je izjavljivao da znacajan dio Makedonije treba da pripadne Velikoj Srbiji.
Srpska crkva je iz politickih i nacionalistickih razloga proglasavala i Nemanjice redom svecima, cesto po principu-Sto veci gresnik, to veci svetac. U crkvoni kalendar stavila je i kralja Milutina Nemanjica, poznatog po svom raskalasnom i nemoralnom zivotu i zlostavljanju maloljetne Simonide. Kod njih su svecevi oceubice, bratoubice, preljubnici, oni koji su evnuhe pravili od najblizih radi vlasti, te vadili im oci, oslepljivali itd. Kod Nemanjica je to bila cesta pojava, ali valjda zbog toga nijesu zavrijedili kanonizaciju redom svi, a kanonizira ih Srpska crkva. Amfilohije drzi govore dje slavi i Karadjordja, iako on nije bio etnicki Srbin, ali nema veze to, ali ima cinjenica da je ubio Karadjordje oca i brata, a na majku usuo kosnicu sa pcelama. Dobro i njega nijesu kanonizovali, ali imaju kad, kad mogu episkopa Nikolaja, antisemitu, i kolaboracionistu Joanikija Lipovca.
Medju onim srpskim umovima, prijateljski nastojenih prema CG i Crnogorcima, a antiratno orijentisanim bio je i Vidosav Stevanovic.
Poznati, srpski knjizevnik Vidosav Stevanovic, koji je zbog progona od strane srpskog nacional-sovinizma otišao u egzil u Parizu ima jedno interesantno kazivanje. On veli:– “Crkve na tlu bivše Jugoslavije nisu se ponašale u skladu sa svetim tekstovima koje propovedaju. Niti u skladu sa demokratskim pravilima i zahtevima vremena. Radi širenja uticaja udružile su se sa nacionalistima u svim sredinama. Srpska pravoslavna crkva, dugo potiskivana i marginalizovana, odjednom se preobrazila u političku ustanovu. Aktivno je pomagala i podržavala Miloševića i njegov režim. Pojavili su se ratnici poput vladike Filareta ili militanti poput vladike Amfilohija. Pored njih dvojice i njima sličnih pravi vernik će postati otpadnik od crkve i nevernik”. Pokojni Filozof, prof. dr Miladin Životić, predsjednik Beogradskog kruga, srpski demokrata, humanista, pacifista, protivnik Milosevicevog rezima i velikosrpske agresije, govorio je da se Srpska pravoslavna crkva i bosanski Srbi nalaze na identicnim kleronacionalističkim pozicijama i ideologiji koja glorifikuje tradicionalno, patrijarharno društvo. On je misljenja da je takva ideologija fundamentalistička antizapadna ideologija koju čak ni Slobodan Milošević nije mogao prihvatiti. (Serb Orthodox Church Accused of Fanning Bosnia Strife, Religion News Service, Los Angeles Times, 12.8, 1993).
Dakle, svako svoje breme nosi. Vampiri ne vide sebe u ogledalu, ali drugi koji prate vampira znaju da ogledalo na vampirski pogled puca. Vampirsko velikosrpstvo je puklo kao staklo u paramparcad. Eto, vi tamo i s njima, nek vam je sa srecom, vas izbor, a ja s mojim suborcima evo 23 godine ovamo, za Crnu Goru i njenu slobodu, u demokratskom otporu asimilaciji i posrbljavanju Crnogoraca.
P.S. I pozdravite mi komentaatora laznog Sekulu, anonimusa nad anonimusima, lijepo bi bilo da ne krade ime jednog od najvecih crnogorskih sinova u istoriji Crne Gore- slavnog mucenika za Crnu Goru-DR SEKULE DRLJEVICA.
Samo je jedan pravi Sekula, a ne boranija koja koristi njegovo ime, a u stvarnosti se ne zove tako.
Novak ADZIC
Да ли то уважени г. Аџић велича ратног злочинца, усташу Секулу Дрљевића? Сад сте ме, Ви као виспрени и веома образован човјек, изненадили и богами увриједили!
Što se tiče veličanja i obožavanja ratnih zločinaca e tu ste vi,Popaju, nenadmašni! Ima li i jednog ratnog zločinca od II svjetsko pa do danas da ga vi ne veličate rehabilitujete i obožavate. Zar misliš da tom vašom osobinom častite nekog drugog?
Ovako: Milan Nedić je bio kolaboracionista, Ljotić fašista. Sekula Drljević crnogorski fašista I ustaški saradnik To su činjenice. Srbi u BiH su prihvatili I plan kontakt grupe I dejtonski sporazum, a taj „fašista“ Karadžić je prihvatiio Kutiljerov plan koji su Bošnjaci odbili. Taj sporazum je ponuđen prije izbijanja rata u BiH. I to su činjenice. Novak eto tvrdi da ni Karađorđe nije etnički Srbin. Novak sve zna. Zato je Marko Miljanov sigurno Dukljanin, isto tako I Bajo Pivljanin, pa onda Stefan Mitrov Ljubiša, sve su to Dukljani. Isto tako Novak pominje I „čiste“ Srbe. Koji su to? Vjerovatno Čeda Jovanović, Nataša Kandić, Sonja Biserko itd.
Posto sam ja Crnogorac,a ne Crnogorac-Srbin zelio bih da vam postavim jedno pitanje vezano za danasnju situaciju u crnogorskom drustvu.Vi ste koliko mi se cini savjetnik neciji,ne znam tacno ciji,ali bih volio da mi kazete kako mozete da budete uopste u vlasti koja nema nista cojsko,koja unistava Crnogorstvo i to svjesno,koja demoralise i unistava elan crnogorskog bica,inace vrlo otporan na razne zivotne situacije,koja je lopovska i vjerovatno najgora od pamtivjeka?Hvala unaprijed.
Колико су поуздани ондашњи историјски извори, хм?
Ови фељтони су драгоцјено штиво, боље их је читати него прозивати Шерба!
Izgleda da nije bilo Šerba Rastodera ne bi bilo ni ovih feljtona!
Нијесу расвјетљени зличини новијих датума, убиства… а не ондашњи.Мада је добро покренути распру ко је кога ликвидирао.