Ренд Пол – човјек којег данас сви мрзе, а можда највише Црногорци

Магазин Тајм објавио га је 2014. године на насловници назвавши га најзанимљивијим политичаром у Америци. Није му то помогло када се прошле године кандидовао за републиканску предсједничку номинацију и изгубио. У његову обрану – тешко је бити занимљивији од Доналда Трампа.

Но, неуспјешан поход на Бијелу кућу није нимало обесхрабрио Ренда Пола. Амерички сенатор из Кентакија, чији је отац познати и контроверзни амерички политичар, у овом тренутку води неколико битки у америчком Конгресу, задајући главобоље не само својим републиканцима, који због њега не успијевају прогурати неке важне законе, а имају већину у оба дома, него и демократима. Доналд Трамп побиједио је јер је био бунтовник, аутсајдер, друкчији од других. Но, ако се погледа у Рандов животопис, јасно је да су га Трамп, или његови савјетници, такође позорно проучили.

Спреман да одуговлачи

Ренд Пол добро је знано име америчке политике. У свијету није превише познат, али се за њега итекако чуло у Црној Гори. Паул је, наиме, препрека на иначе чистом путу америчкој ратификацији споразума о уласку Црне Горе у НАТО.

Недавно се због тога у Сенату јако посвађао с Џоном Мекејном, угледним републиканским сенатором, бившим предсједничким кандидатом. Мекејн је чак оптужио Паула да ради за руског предсједника Владимира Путина, а он му није остао дужан инсинуирајући како је Мекејн стар.

И остали сенатори критиковали су Пола јер својом блокадом спречава слање поруке Русији да се Америка неће повући из источне Европе.

Но, Пол има друкчији став.

“Црна Гора не значи пуно за националну сигурност САД-а”, сматра он. “Неки који желе Црну Гору у НАТО-у, желе у Савезу и Украјину и Грузију. Моје мишљење је да у том случају морамо бити спремни на рат с Русијом”, објаснио је Пол.

Чини се да је сенатор одрастао у Тексасу спреман да одуговлачи с подршком ратификацији довољно дуго, док то питање не замре због многих хитнијих тема. Ипак су приоритет републиканске већине у Сенату рушење „Обамакера“, о чему Пол такође има властито гледиште, те потврда Нила Горшука као судије Врховног суда.

Републиканци су с правом љути. Црна Гора у НАТО-у питање је које има велику подршку републиканских кругова, а на крају му један од њих стоји на путу. Многи то виде као још један од његових игроказа којима су циљ привлачење позорности и политички бодови, но други сматрају да он заиста вјерује у исправност своје одлуке.

Исто вриједи и за Полово противљење републиканском предлогу закона којим би се замијенио тзв. „Обамакер“, о чему се гласало у четвртак. Паул, један од главних противника, поспрдно је тај приједлог закона називао „Обамакер лајт“, покушавајући тиме истакнути колико се мало разликује од Обаминог закона о здравственој заштити. Умјесто тога нуди закон који би га потпуно замијенио. Због тога је на мети страначком врху, али у тој улози ионако ужива.

Ренди Пол од дјетињства је у политици. Највећи терет, а истодобно и подршка на том путу био му је отац Рон Пол, који се посљедњи, трећи пут кандидовао за предсједника 2012. године. Ренди Пол, природно, не воли када га упоређују с оцем или га повезују с људима који су повезани с његовим оцем, и то у негативном контексту.

Међутим, било какво профилисање Ренда Пола немогуће је без спомињања његовог оца. Као прво, да није било њега, Ренди Пол, одрастао у једном од оних митских америчких градића у којима породичне куће имају велико стабло и љуљашку у предњем дворишту, а клинци проводе дане на бициклу, вјеројатно никада и не би био у политици.

Највише се од петеро браће и сестара заинтересовао за политички позив што га је осјетио његов отац, локални гинеколог, који је с дјецом за доручком расправљао о политичкој филозофији. И Ренди је, као и отац, постао доктор, само офталмолог. Баш као и отац, следбеник је либертаријанске политичке мисли и често је цитирао своје узоре у тој политичкој филозофији, наводећи да Америци треба више државника филозофа. Његов отац темељио је своју политику на фискалној конзервативности, тврдио је да је држава неспособна управљати новцем, а државно уплитање у монетарну политику сматрао је једном од највећих пријетњи западној демократији. То је ишло тако далеко да је одбијао пацијенте који су имали Медикејд или Медикер. Био је жесток противник било какве америчке стране интервенције. Када је Ричард Никсон одвојио долар од златног стандарда, старији Паул укључио се у политику.

Воле га и црнци

За разлику од оца, који је био превише радикалан да би освојио наклоност Републиканске странке, Ренди се показао вјештијим и прорачунатијим политичаром, спремним на компромис. Уочи америчких избора 2016. неки су сматрали да је он за републиканце оно што је Обама био за демократе прије избора 2008. године. Млад, није припадник страначке елите, воле га донатори и млади гласачи, привлачи позорност медија и јавности, а један је од ријетких републиканских политичара који је нашао улаз према афроамеричким гласачима који све мање гласају за републиканце. Паул је, наиме, предложио укидање дијела америчких затвора, а новац који би се тако уштедео преусмјерио би, рекао је, у образовање преступника. Након протеста због полицијске бруталности у Фергусону, Паул је иступио против милитаризације полиције која је “на штету Афроамериканаца”. Ниједан републиканац тако нешто не би рекао.

Његови почеци у политици, ако се занемари суделовање у очевим кампањама, догодили су се након што је на изборима 2008. побиједио Барак Обама. Још 2009. године, много прије него што се с њим спријатељио Доналд Трамп, Паул је гостовао у емисији контроверзног радијског водитеља Алекса Џонса, познатог по ширењу теорија урота и ултрадесним ставовима. У првом интервјуу Ренд му је рекао да се боји да “Америци понестаје времена”. “Економски колапс могао би одвести до сличне ситуације која се догодила у Њемачкој прије појаве Хитлера. Ако добијемо јаког вођу попут њега, с републиком је готово”, упозорио је тада Паул. Гостовање код Џонса преточило се на рачун на којем је Паул прикупљао донације, а годину дана касније, 2010., побиједио је страначког фаворита на изборима за сенатора у Кентакију. Подржао је ултраконзервативни покрет „Ти парти“ који је тада почео освајати Вашингтон.

Но, Ранд Паул није типични републиканац. Није ни правовјерни либертаријанац попут оца. Није ни типичан представник „Ти парти“. Заправо га је тешко смјестити у неку од класичних политичких ладица. Ставови попут противљења америчким војним интервенцијама у иностранству и државном трошењу омекшали су с годинама, иако нису нестали и ту се види утјецај оца. Велики је противник побачаја (иако пријатељи из младих дана тврде да није био такав на факултету), деклерисао се као велики вјерник (и ту се наводно јако промијенио), противи се контроли оружја, но истовремено није за федералну забрану истосполних бракова, препустио би то питање савезним државама, а исто вриједи и за легализацију марихуане у медицинске сврхе. Не подржава ни хапшења рекреативних корисника марихуане.

Његово противљење примању Црне Горе у НАТО није једина прилика када је стао против цијелог свијета. Славни су његови покушаји блокаде других закона. Тако је 2013. говорио готово 13 сати против америчког програма напада беспилотним летјелицама у иностранству те кориштења дронова на територију САД-а. На исти је начин поступио и приликом гласања о номинацији Јохана Бренана за директора ЦИА-е те када се гласало о новим ограничењима права на ношење оружја.

Неће одустати

Његов покушај пробоја у сам врх спријечила је појава Доналда Трампа. Но, гледајући Полову кампању јасно је да су републикански бирачи у неку руку бирали између њих двоје. Наиме, Ренд Пол се промовисао као “друкчија врста републиканца” која ће “поразити естаблишментску машину у Вашингтону”. Говорио је о “покрету” који ће преузети Вашингтон, баш као и Трумп. А када су бројке у анкетама за Трумпа почеле расти, Паулове су кренуле копњети.

Ренд Пол одустао је од трке након што је завршио на петом мјесту по броју гласова на првим републиканским предизборима, онима у савезној држави Ајови. Трампа је за вријеме кампање називао кловном и упозоравао на његову ауторитарност.

“Проблем је с Трампом”, рекао је једном приликом, “што мисли да може све ако добије моћ. Такав став стран је нама припадницима традиције у којој је власт једне особе ограничена. Не бих желио пријатеља који има неограничену власт. Идеја доброћудног диктатора ми се не свиђа”, изјавио је Паул.

Стално је истицао како су различити. Док је Трамп говорио како ће Американци, када он постане предсједник, “побеђивати толико да ће им бити доста побједе”, Ренд Пол је смиривао страсти и упозоравао: “Када вам нетко нуди нешто бесплатно, понашајте се као да је дилер дроге и бјежите главом без обзира”. Међутим, такав став није се свидео републиканским бирачима. То, дакако, не значи да ће Ренд Пол одустати. Својим понашањем показује како је свјестан да је још млад. Тек су му 54 године.

Извор: Јутарњи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: