Отац јој на самрти рекао да има сестру у Србији: У сестрином загрљају после шест деценија

У шездесетпрвој години Аустралијанка Анита Лазић сазнала је да има полусестру у Србији. Марију Лазић (74), сестру по оцу, загрлила је први пут. Пре неколико дана среле су се у Јеленчи код Шапца пошто је велика породична тајна откривена.

Тек на самрти Драгиша Лазић открио је породици у Аустралији да има и ћерку у Србији. У немачки логор одведен је 1941. године, а у Србији је оставио је супругу која је била у шестом месецу трудноће. Те године родила се Марија, која га никада није видела. Драгиша тада у Немачкој упознаје Инге, са којом се 1950. сели у Аустралију и заснива нову породицу.

Са Немицом је добио шесторо деце, међу којима и Аниту. Тек кад је Анитина унука Соња изразила жељу да потражи своје корене у Србији, и после објављеног текста у „Новостима“ „Аустралијанка тражи српске рођаке“, живот ове породице почео је да се мења.

После две године, од како је Соња први пут боравила у Србији и ступила у контакт са рођацима, успела је да доведе своју баку Аниту, како би се две сестре и коначно упознале. Сузе, јецаји, чврсти загрљаји, бура емоција, обележили су први сусрет двеју сестара, које донедавно нису знале једна за другу.

„Жалосно је што ово није могло да се деси раније. Сада је касно да гледамо прошлост. Године нису важне, већ оно што ти и ја осећамо сада и надаље“, обратила се први пут у животу Аустралијанка полусестри.

Марија, која је одрасла сама поред толико браће и сестара, каже да је знала само да је Драгиша у Аустралији, јер је слао писма и слике рођеном брату, а он их давао њој.

„Знала сам и да је ожењен, да има децу, али писма су престала да долазе 1970. године, па од тада нисам чула ништа о њему“, каже Марија.

Анита данас живи у Бризбејну, држава Квинсленд, има сина Џефа, који има троје деце, два сина и ћерку Соњу.

„Као најстарија ћерка, старала сам се о мајци, нажалост умрла је лане, у 86. години. Била сам везана за њу, па нисам могла нигде да путујем„, прича ова Аустралијанка, која истиче, да је била пресрећна кад је чула да има родбину у Србији.

Сада се нада да ће и остала браћа и сестре изразити жељу и доћи, како би упознали Марију.

„Овде је диван народ, топао, гостопримљив, тако сам се пријатно изненадила. Моја нова породица ме је срдачно прихватила, пресрећна сам“, наглашава Анита, која ће после Србије, обићи и Дрезден, мајчин родни град.

У свој родни град, две Аустралијанке враћају се са прегршт лепих успомена и фотографија.

ЗА долазак у Србију, Анита велику захвалност изражава Ђорђу и Нади Петрашевић, који су помогли да се њихови снови испуне.

„Моја супруга предавала је Соњи у школи и по презимену је схватила да је она Лазић, а не Лазик. Тада смо брзо схватили да су они српског порекла“, каже Ђорђе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: