Оснивање банке БРИКС је праг новог поретка

Нова финансијска институција Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике. Седам деценија од оснивања Светске банке и ММФ, свет на прекретници.

Јула 1944. године, конференција у њухемпширском „Вашингтон хотелу“ у Бретон Вудсу означила је велику прекретницу у светском економском поретку. Јул 2014, седам деценија пошто су представници 44 земље у САД основали Светску банку и Међународни монетарни фонд (ММФ), наговештава нови поредак међу мултилатералним финансијским институцијама.

Одлука лидера земаља БРИКС – Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике – на самиту у бразилском граду Форталеца да оснују заједничку Развојну банку уводи, наиме, на глобалну сцену алтернативу бретонвудским институцијама. После Светске банке је, истина, основан низ развојних банака, Међуамеричка развојна банка, Азијска развојна банка, Афричка развојна банка, Европска инвестициона банка, али покретање Развојне банке БРИКС наговештава писање нових правила развоја.

Свету 2014. године постаје тесан поредак успостављен 1944. године, када је Америка иницирала, а свет жељан мира и обнове после Другог светског рата прихватио идеју о мултилатералним институцијама. Формула поделе моћи, при чему је руководеће место у ММФ припало Европи, у Светској банци Америци, а гласачка права развијених држава предњачила у односу на земље у развоју, преживела је деценијама.

Али, глобална слика света убрзано се мења. Дуга сенка седмогодишње светске финансијске кризе надвила се над САД и Европом, успоравајући светски раст. Истовремено, земље које последњих деценија бележе убрзан раст, а реч је управо о групацији БРИКС, настављају, истина успореније, и даље да економски јачају, захтевајући да то буде праћено новим правима и одговарајућим позицијама моћи на светском нивоу.

Док је глобална економска криза продубљивала јаз између богатих и сиромашних, а енергетски проблеми постајали пратиоци тензија међу силама на ратиштима богатим нафтом и гасом, земље у убрзаном развоју све гласније су оптуживале мултилатералне институције да доминирају светом пристрасношћу према Западу. Те институције и даље обезбеђују средства, али условљавања и захтеви за реформе који су редовни пратиоци позајмица, изазивали су све већи револт. Незадовољне су не само земље упућене на адресе Светске банке и ММФ у Вашингтону, већ и експерти какав је нобеловац Џозеф Стиглиц, који је, уз јаве критике, напустио место економисте у Светској банци.

У међувремену, позајмице Светске банке смањене су на половину у односу на време пре светске економске кризе. И приватне су се у истом периоду смањиле за трећину. Потребе су расле, док су Светска банка и ММФ и даље радили по старим правилима, не обазирући се много на критике и незадовољство. Светска банка није успела да ублажи сиромаштво, а ММФ да спречи економску кризу.

Земље БРИКС ујединила је управо критика ригидног поретка, и после двогодишњих преговора, постигле су споразум о оснивању заједничке Развојне банке. Наруку им је ишла чињеница да на територији Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке живи 40 одсто светског становништва и ствара се петина глобалног БДП. Додатни подстицај дала је чињеница да управо у овим земљама постоји огроман инфраструктурни дефицит. Процењује се да само ових пет земаља у наредних пет година треба да уложе око четири и по билиона долара у инфраструктуру.

На банци БРИКС, када са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара покрене рад 2016. године, биће одговорност већа од превасходног циља, позајмица за инфраструктурне пројекте у земљама чланицама групације, али и другим мање развијеним државама. Здрава конкуренција посусталим, 70 година старим, мултилатералним институцијама подразумева свеж приступ глобалном развоју. БРИКС би требало да докаже да је способан за више од онога што критикује – једностраност у економским и политичким мерама према трећим земљама.

Страх од Кине

Оснивању Развојне банке БРИКС претходило је двогодишње „пеглање“ размимоилажења међу чланицама групације. Главни камен спотицања била је доминантна чланица, друга економска сила света, одмах после САД, Кина. Постојала је подозривост према огромним кинеским девизним резервама и економској премоћи, због чега је постојала бојазан да би Пекинг могао да диктира услове. Банка је, на крају, основана подједнаким улозима свих пет чланица, које ће тако бити равноправне у управљању и одлучивању. Банка остаје већински у рукама БРИКС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: