Насловна Поглед Оргазам и партија: Да ли је комунизам позитивно утицао на секс?

Оргазам и партија: Да ли је комунизам позитивно утицао на секс?

0
ПОДИЈЕЛИ

Пишу: Маргита Миловановић и Зорица Марковић

Жене у комунистичким режимима имале су више секса и, о, да, у њему уживале, устврдила је у ауторском тексту за Њујорк тајмс – који на свом сајту обележава „Црвени век“ – Кристин Гадси, професорка руских и источноевропских студија на Универзитету Пенсилванија, и ауторка бројних књига о комунизму. 

Ива Бранковић, породични психотерапеут, каже да ако се секс стави у друштвенополитички контекст, две ствари које на њега могу да утичу јесу изложеност стресу и расподела моћи између полова.

„Комунистички или као у нашем случају социјалистички системи, иако тоталитарни, имали су у својој основи једну врло важну идеју, а то је равноправност између мушкараца и жена“, каже Ива Бранковић за Недељник.

„Жена је добила економску независност и другачије друштвено признање него икада пре тога, а то је снажан подстицај за осећање моћи и слободе у одлучивању о свом животу, што опет утиче и на слободу у задовољавању емоционалних и сексуалних потреба.

Треба имати у виду и да је то период изградње након Другог светског рата, доба наде и вере у бољу будућност, што утиче на повећање сексуалне енергије, посебно ако се у тим процесима активно учествује.

Важан је и однос према естетици тог периода, односно према женском изгледу и телу. На пример, у првом броју Базара из 1964. године нема текстова о томе како завести и задржати мушкарца, нити како победити целулит и бити вечно млада, већ како се лепо и комотно обући за радни дан, са предлогом да ципеле буду удобне, а одећа једноставних кројева и од природних материјала. Наравно да ово има везе са економском ситуацијом у датом моменту у којој није било могуће промовисати луксузне производе за негу и улепшавање, али је свакако фасцинантно из перспективе данашњих трендова видети такве поруке и показатеље времена у коме жена није објективизована и еротизована као данас у савременим капиталистичким друштвима која се диче родном равноправношћу.

Таква жена, која није оптерећена димензијама свог тела и жељом да задовољи већ је растерећена и фокусирана на неке друге приоритете, има веће шансе за задовољство у сексуалном животу и самим тим може да пружи више задовољства свом партнеру.“

Како је нови социјалистички систем ништио Бога и сматрао религију највећим непријатељем, природан ток ствари био је да и у СФРЈ испливају неки важни табуи, каже за Недељник професор на ФДУ др Александар С. Јанковић. Он каже да је у викторијанско доба направљена велика анкета међу британском средњом и нижом класом о томе колико имају сексуалне односе, и да су сви, због морала, наравно, лагали да секса нема, осим због продужења врсте.

У време социјализма, још педесетих почела је да се појављује литература, још пре сексуалне револуције шездесетих. Магазини са објашњењима, слике голих девојака и жена и слично. Створила се култура која је стид свела на најнижу могућу меру. И ако је проста репродукција у доба социјализма значила и стварање нових омладинаца који ће да трче за штафетом, онда је секундарна помоћ била неопходна. Жене у Источној Европи имале су много ниже егзистенцијалне потребе и живот се сводио на примал. Бунда од нерца, микроталасна рерна и слично, било је недоступно. Телевизори су каснили и представљали су луксуз, а и струја и канализација су биле мисаона именица чак и у већим градовима Југославије у то време. Потреба за телесним уживањем је била парадигма а не стилизација“, каже професор Јанковић.

Извор: Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here