Оргазам и партија: Да ли је комунизам позитивно утицао на секс?

Пишу: Маргита Миловановић и Зорица Марковић

Жене у комунистичким режимима имале су више секса и, о, да, у њему уживале, устврдила је у ауторском тексту за Њујорк тајмс – који на свом сајту обележава „Црвени век“ – Кристин Гадси, професорка руских и источноевропских студија на Универзитету Пенсилванија, и ауторка бројних књига о комунизму. 

Ива Бранковић, породични психотерапеут, каже да ако се секс стави у друштвенополитички контекст, две ствари које на њега могу да утичу јесу изложеност стресу и расподела моћи између полова.

„Комунистички или као у нашем случају социјалистички системи, иако тоталитарни, имали су у својој основи једну врло важну идеју, а то је равноправност између мушкараца и жена“, каже Ива Бранковић за Недељник.

„Жена је добила економску независност и другачије друштвено признање него икада пре тога, а то је снажан подстицај за осећање моћи и слободе у одлучивању о свом животу, што опет утиче и на слободу у задовољавању емоционалних и сексуалних потреба.

Треба имати у виду и да је то период изградње након Другог светског рата, доба наде и вере у бољу будућност, што утиче на повећање сексуалне енергије, посебно ако се у тим процесима активно учествује.

Важан је и однос према естетици тог периода, односно према женском изгледу и телу. На пример, у првом броју Базара из 1964. године нема текстова о томе како завести и задржати мушкарца, нити како победити целулит и бити вечно млада, већ како се лепо и комотно обући за радни дан, са предлогом да ципеле буду удобне, а одећа једноставних кројева и од природних материјала. Наравно да ово има везе са економском ситуацијом у датом моменту у којој није било могуће промовисати луксузне производе за негу и улепшавање, али је свакако фасцинантно из перспективе данашњих трендова видети такве поруке и показатеље времена у коме жена није објективизована и еротизована као данас у савременим капиталистичким друштвима која се диче родном равноправношћу.

Таква жена, која није оптерећена димензијама свог тела и жељом да задовољи већ је растерећена и фокусирана на неке друге приоритете, има веће шансе за задовољство у сексуалном животу и самим тим може да пружи више задовољства свом партнеру.“

Како је нови социјалистички систем ништио Бога и сматрао религију највећим непријатељем, природан ток ствари био је да и у СФРЈ испливају неки важни табуи, каже за Недељник професор на ФДУ др Александар С. Јанковић. Он каже да је у викторијанско доба направљена велика анкета међу британском средњом и нижом класом о томе колико имају сексуалне односе, и да су сви, због морала, наравно, лагали да секса нема, осим због продужења врсте.

„У време социјализма, још педесетих почела је да се појављује литература, још пре сексуалне револуције шездесетих. Магазини са објашњењима, слике голих девојака и жена и слично. Створила се култура која је стид свела на најнижу могућу меру. И ако је проста репродукција у доба социјализма значила и стварање нових омладинаца који ће да трче за штафетом, онда је секундарна помоћ била неопходна. Жене у Источној Европи имале су много ниже егзистенцијалне потребе и живот се сводио на примал. Бунда од нерца, микроталасна рерна и слично, било је недоступно. Телевизори су каснили и представљали су луксуз, а и струја и канализација су биле мисаона именица чак и у већим градовима Југославије у то време. Потреба за телесним уживањем је била парадигма а не стилизација“, каже професор Јанковић.

Извор: Недељник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: