Насловна Издвојено Оно што јесмо

Оно што јесмо

4
ПОДИЈЕЛИ

Писање и кување имају низ сличности. Свако има право да кува и пише. Резултати тих активности су различите, о њима се прича, ћути или прећуткује, ужива или се стисну зуби након гутања. Неко воли слано, неко слатко, неко горко, неко кисело, неко прозу, неко поезију. О укусима се не расправља, сваки напор би требало уважити. Нажалост, похвале међу самим куварима и писцима често су помијешане са ниподаштавањем.

Мислим о томе док ноздрве хватају мирис јела које се кува на пламену плинског шпорета смањеном на минимум. Пламен, ватра, ломача, књига која гори. Јела која се дуго кувају – епска и слана. Сви једу! Неки много, неки мало, неки таман.Са кувањем је другачије. Кувара је мање. Врхунских најмање.

Неумјесно је питање постоје ли у једној кухињи или у истој смјени два главна кувара. А у нашој књижевности недавно су два писца потписала исти роман, Каинов ожиљак. Владимир Кецмановић и Дејан Стојиљковић!!! Кецмановић је аутор романа Топ је био врео- годинама послије Дневника о Чарнојевићу није се догодило ништа слично у мом читалачком искуству.

Главни лик Каиновог ожиљка је Иво Андрић, Хитлер је ту у књижевном смислу споредан лик. Роман носи назив по збирци пјесама коју главни лик, Иво Андрић, спасава са ломаче, из пламена, од заборава на коју су је осудили нацисти. Аутор збирке главном лику је непознати пјесник, Штефан Крајски, аустријски нациста рођен у Босни.Главни лик не проналази умјетничу вриједност у нагорелој књизи, а ипак је, уз сав ризик, чува…

Како је могуће да два аутора напишу један роман, а да се то при читању не осјети! Гдје нестадоше егоизам и нарцизам! Један од њих или обојица допуштају главном лику романа да се осами и у привидном миру своје дипломатске резиденције цитира ријечи Нобеловца Ива Андрића:

„Несрећа је у томе што тако често, краће или дуже, јавно или тајно, хоћемо да будемо оно што нисмо, или да не будемо оно што смо.

Таквим нашим прохтевима и ћудима, којима не можеш видети циља ни смисла, ми кваримо свој кратки живот више него што нам га трују и загорчавају људи и прилике око нас.“

4 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    0

    „Човек да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим подухватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи дужник према себи и свему око себе“

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here