Одговор Ћосовићу: Помама „експерта“ – „Посрбице“ Николе Првог у све три вјере!
1 min read
Какве чудне, бесмислене и апсурдне идеје се могу „котрљати“ Црном Гором најбоље показује случај Мирослава Ћосовића, колумнисте црногорског портала „Аналитика“. Ћосовић, све су прилике, претендује на мјесто главног медијског промотера нових националних идеја које колају од Матице црногорске, Црногорског П.Е.Н. центра, Црногорског друштва независних књижевника а можда и од остатака блаженопочивше Дукљанске академије наука и умјетности.
Елем, ако је на гувну државотворних сердара дотични Мирослав одређен да буде „прва виолина“ овог „националног оркестра“, тада заслужује осврт јер им је он, изгледа, најбољи „експерт“. У сваком случају, боље је анализирати увијек чудне ставове „прве виолине влахбанства“ са портала „Аналитика“, него мисли неког „подераног контрабаса“ из упокојене ДАНУ или „Матице црногорске“.
„Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца“
Заиста ми је интересантна „експорт- импорт“ теорија Мирослава Ћосовића, коју је у тексту „Сима Милутиновић Сарајлија је посрбио Његоша“ овако презентовао: „Стотину пута сам писао (и у моје три књиге такође) да је српство (српску националну идеологију) у Црну Гору импортовао Симо Милутиновић Сарајлија у јесен 1827. године, свако ко је читао моје текстове јасно је сазнао да је Сарајлија свом ученику Његошу усадио српску идеологију у свијест, а овај је даље раширио међу Црногорцима.“ (портал ИН4С, 9. март 2017.)
Одмах да кажем да му наслов наведеног текста има недостатке. Рецимо, могао је за наслов изабрати садржајнију мисао из текста „Какав је утицај Симо Сарајлија имао на Његоша“, којег је на порталу Аналитика објавио 5. јануара 2017. године. Мирослав је у том штиву изрекао једну сасвим сажету „генијалну“ мисао: „Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца!“ Ова кратка и сажета формула се може протумачити само на један начин, Мирослав жели рећи- Његош и Црногорци су Срби, и велики је проблем што су Срби!
Претпостављам да су и црногорски федералисти, зеленаши, коју су себе сматрали „чистим Србима“, увијек напомињући да се црногорске специфичности морају уважавати, такође проблем за Ћосовића? Нема друге, изгледа да треба дати Мирославу „Персен“, а потом га послати у серију „Божићни устанак“ да објасни режисеру и глумцима да су и зеленаши и бјелаши тог времена били Срби, и све то – због утицаја Његоша који их је листом таквима сочинио.
Збиља, да је, којим случајем, Сарајлија „потурчио“ Његоша, а Његош „огроман број Црногораца“ – да ли би се Мирослав гицао до неба по том поводу? Чини се да не би!
Мирослав се „ударнички одра“ да докаже како су Срби у Црној Гори „посрбљени“, па и Његош, али се са истим жаром не одире да докаже како су Бошњаци у Црној Гори „побошњачени“, Хрвати – „похрваћени“ а Албанци – „поалбанчени“.
Збиља, како би било да као „експерт“ употреби сво своје знање, те одмах почне у Црној Гори да „разалбанчује Албанце“ по својим теоријама, јер их има само пет одсто, па да видимо какве ће резултате имати?! Наравно, не плашећи се да ће га Хашим Тачи због тога одвести до „Жуте куће“, гдје би Миросав могао бити „рашчлењен и продат на ситне дјелове“.
Иначе, Ћосовићеве идеје имају обичај да моментално отпливају до изопачених особа провинцијског духа које краси отворена провала мозга. Ослањајући се на Мирослављеву „научну“ констатацију: „Сарајлија је посрбио Његоша“, интернет манијаци ће одмах ускликнути – „Његош је био посрбица“! А на Мирослављев „научни“ факт: „Његош је посрбио огроман број Црногораца“, те сумануте особе ће хорски запјевати: „Црногорци су посрбице!“ Да ли се такав ехо свиђа Микрославу?
Елем, управо ће тема овог текста бити прича о томе еху, и његовим сочинитељима.
Наиме, у претходној колумни сам навео да је црногорски историчар др Живко Андријашевић у свом историјском огледу „Српство у Црној Гори“ – темељно показао национално стање у школама књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе.
Како су у тим школама наставници учили дјецу: православце, католике и муслимани да су „чисти и прави Срби у три вјере- српске државе Црне Горе“, питамо се – да ли ће Ћосовић у неком наредном тексту „открити“ да су за вријеме књаза, потом и краља Николе Петровића у Црној Гори живјеле – посрбице три вјере? Које је посрбио посрбица Његош?
И све се то десило захваљујући сарајевској „експортно- импортној“ фирми господина Симе Милутиновића, чији је ексклузивни извозни производ било – српство? Остављајући Ћосовића да размишља, направићемо малу дигресију и почети причу о интернет бабуинима.
А да ли користите израз потурица, помуслиманица, побошњачица?
Обожавам да се на друштвеним мрежама поигравам с корисницима термина „посрбица“, и то радим са особитим задовољством. Дакако, подијелићу то искуство, које је може бити дио свачије разоноде.
Наиме, кориснике тога термина одмах питам – да ли осим термина „посрбица“ користе и израз „потурица“? Нећете вјеровати – послије тога питања моји саговорници Црногорци и Бошњаци се одмах ућуте, нешто мисле, чекају. И дочекају нова питања…
Па, добро, кажем, ако не користите израз „потурица“ – да ли за грађане који су се изјашњавали као Срби, Хрвати, Црногорци, а потом се почели национално изјашњавати као Муслимани – користите израз „помуслиманица“? И додатно – да ли грађане који су се изјашњавали као Муслимани, а данас се изјашњавају као Бошњаци – називате „побошњачицама“?
Послије ових питања, на које никад нисам добио одговор, бошњачки корисници израза „посрбица“ – без ријечи нестају у виду магле. Чак им не успијевам поставити питање – „А зашто користите, господо Бошњаци, изразе за које мислите да су увредљиви за друге народе када знате да ћете због тога геста добити исту увреду, и онда се љутити”? Чему тај мазохизам?
Интересантно је да чак ни Црногорци не одговарају на ова питања. Црногорац који у инернет скакању и ђипању користи израз „посрбица“ никад јавно не изговара ријеч „потурица“, јер се плаши да ће му Бошњаци одмах срушити државу, и то у сарадњи са четницима.
Зато је за такве неваспитане Црногорце резервисано специјално, толерантно и „грађанско“ питање:
„Да ли можете оставити грађане Црне Горе да се, у складу са својом слободном вољом, национално одређују како желе, што је њихово право, или желите таквим црногорским шовинизмом да устврдите да у Црној Гори данас живе подукљице, посрбице, потурице, побошњачице, похрватице, поалбанице или повлахбанице?“
Дакако, и на ово питање нисам никада добио одговор, већ су моји шовинизирани саговорници црногорске провинијенције подвијеног репа нестајали попут магле.
А сада ћемо у наставку текста направити интересатну екскурзију, те погледати како стоје ствари по том питању у сусједним државама – Хрватској и Босни и Херцеговини.
Алић: Хрвати су посрбице и срби, потурице и турци!
Овакво дивљаштво непатворених џунглаша не постоји само на Интернету у друштвеним мрежама. Оно је присутно и у свакодневном јавном животу сусједне нам Хрватске, државе хронично и заувијек обољеле од Анте Старчевића.
Први примјер је познати хрватски умјетник Божидар Алић. Иначе, јако образовани човјек који је у Загребу завршио Академију драмских умјетности а потом се стручно усавршавао у Пиколо театру у Милану. Снимао је ЦД с италијанским пјесмама, учествовао на носачу звука „Дуели“ пјевача Арсена Дедића, а на радију снимио преко хиљаду драма и рецититација.
На предсједничким изборима 2015. године дао је подршку Колинди Грабар-Китаровић, а кроз текст „Јанукосиповић“ сасуо лавину оптужби на Иву Јосиповића и његово окружење. Укратко, Хрвате из тадашњег државног врха Хрватске Алић је напао да су „посрбице и потурице“, и то је овако изгледало:
„Они су губа, лишај, зло, наметници, посрбице и срби, потурице и турци, све у исти мах. Они су нам природни непријатељ! Непријатељ су хрватске државности, хрватске самосвојности, хрватскога језика и културе, католичанства и традиције, хрватских скромних обитељи и свију нас бранитеља… Опроста више неће и не може бити. Када их се будемо ријешавали на овај, или онај начин, ми Хрвати, ми хрватски народ, морат ћемо бити кируршки прецизни, без остатака.“
Алић није изузетак у оваквом медијском млатарању. Хрватска ултрадесница термине „посрбице и потурице“ користи одувијек, и они су резервисани за Хрвате у које се сумња да имају симпатије према „Србима и Турцима“.
Колико се ствари могу изанализирати – све су прилике да је израз „посрбица“ у Црну Гору увезен из Хрватске. Уосталом, ево видимо да портал „Аналитика“ даје „теоретске основе“ да се и Његош третира „посрбицом“ али и Црногорци уопште .
Дакако, хрватски политичари у свом аветању нису могли заобићи ни Црну Гору. На примјер, филозоф и публициста Младен Шварц, оснивач и вођа Нове Хрватске Деснице, у свом осврту на подобне Црногорце из даље историје каже: „Најпознатије (међу њима оп. а.) је сигурно име Секуле Дрљевића, некоћ посрбице, али потом националног конвертита, штовише, најговорљивијег заговорника црногорске неовисности, који је с тих позиција доспио и у срдачан особни и плодан политички контакт с хрватским поглавником Антом Павелићем“. (текст „Црна Гора и Црвена Хрватска“, часопис Неовисна држава хрватска, 25. мај 1999.)
У овом осврту, Шварц је двоструком увредом етикетирао Дрљевића. Кад је неподобни Србин, Секула је по Шварцу – посрбица, а кад је подобан Црногорац – тада је национални конвертит. Заиста је тешко процијенити која је увреда за Секулу гора. Како год се окренуо својим господарима у НДХ, несретни Секула је попљуван у смислу етничке и карактерне неподобности, па чак и од данашњих присталица те злочиначке творевина.
Овај примјер је одличан, јер свједочи о манијакалности дијела екстремних хрватских политичара и публициста из разних партија – којима је и даље на срцу НДХ. Њихово вјечно незадовољство и параноидна исфрустрираност по правој линији води поријекло од Анте Старчевића – апсолутног идеолошког манијака који је Хрватску пројектовао у монстуозном идеолошком правцу апсолутне нетрпељивости, фактички кроз вјекове.
Идеолошко копитање – Алмедин Салчин и Андреј Николаидис
Дакако, примјере имамо и у сусједној Босни и Херцеговини, тачније у Федерацији БиХ. Рецимо, на Интернет порталу „Бошњачко око“ – уредник Надин Филиповић је 12. јула 2012. године објавио текст који је написала очигледно неуравнотежена особа.
Некакав сулуди Алмедин Салчин је текстом „Четници и (по)четници“ пренио грађанима БиХ размишљање изопаченог дијела босанске јавности, са свим фрустрацијама које она носи у себи.
Тако Алмедин пише следеће: „Од Косовске битке до данашњег дана, с кољена на кољено, из генерације у генерацију, преноси се предање према којем је ‘Посрбица гори од Србина’. Не знам да ли је баш то тако, али знам да више посрбица на једном мјесту нисам видио као неки дан у некад нашем лијепом старом граду Вишеграду…
Организатор окупљања тих проданих душа био је један од најпознатијих посрбица новије генерације, Емир Немања Кустурица, поповски рукољубац и супозиториј сваке власти у Србији.
Од осталих посрбица ту се нађоше Вук Јеремић, Матија Бећковић, те хронични београдски муфтија Јусуфспахић. Разлог окупљања ове четничке булументе било је отварање и посвећивање Андрић – града идолу свих посрбица, Иви Андрићу. Иво Андрић је такође посрбица – капиталац, а уз то нобеловац, па је и то вјероватно разлог зашто га посрбице (наводно) просто обожавају, а сада (зло)употребљавају у политикантске сврхе.
Какав год љигавац и бескарактер био Иво Андрић, он је бар имао манире градског човјека, дипломате, а могу рећи чак и господина. Колико је био велики писац, толико је био сиви ситни човјечуљак, пришипетља свакој власти – заштитници. То је свима јасно, само србадији није. Мајка Иве Андрића била је католкиња, а бабо му је био травнички бег. Никад Андрић није опростио мајци зашто је бегу олахко дала, а ни баби који је закланфо, па се роди мали копилан Иван. Да би се „осветио“ и мајци католкињи и баби муслиману Иван се посрбио и постао Иво.“
На нивоу памети Алемдина Салчина је и фрустрирани црногорско-босански писац Андреј Николаидис, који је у колумни „Џелатов Шегрт“, у моменту шовинистичког опјањења, овако напао великог редитеља Емира Кустурицу: „Ја сам православни хришћанин“ – каже Емир. Не прецизира које му је крштено име – Панта, Милоје, Добрило…
Његова породица је, тврди, изворно православна. Што ће рећи да су му се преци, када су клањали, Аллаху молили као православци. „Мој отац је рођен као муслиман, али је прије свега био Србин“, каже Емир. Али Емир неће да буде муслиман. Јер му је породица, негдје у дубини прошлости, била православна. Ако би закопао дубље, открио би да је, још раније, био паганин. На дну ископине поријекла открио би, тврдио је Дарвин, мајмуна. Будући да је мртвога оца прогласио Србином који је клањао, а себе, Емира „православним хришћанином…“
Иначе, дотични Николаидис је својевремено за бошњачки сајт „Урбан Буг“ изјавио новинару Сеаду Врани да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…“
Елем, Николаидису се жеља да постане инспиративан за фундаменталистичке групе изгледа остварила. И то се десило у терористичком акту који је Исламска држава извела на Божићном сајму у Берлину 19. децембра 2016.г. када је погинуло 12. људи.
Тада је њемачка полиција оптужила извјесног Бобана Симеоновића – Абдурахмана да је учесник тог крвоприлића. Бобан Симеоновић, рођен у Њемачкој – гдје је завршио факултет и примио ислам те постао Абдурахман, је родом из Шарбановца код Бора. Њемачка полиција је утврдила да је Бобан – Абдурахман члан радикалне салафистичке групе која је регрутовала младе муслимане за Исламску државу, те да је наступао као имам у Дортмунду.
Елем како је Николидис је у својој колумни „Џелатов Шегрт“ огорчено рекао: „Али Емир неће да буде муслиман“, јавност је од њега очекивала да одреагује на крвави пир у Берлину, па да по питању Абдурахмана ускликне: „Али Бобан не жели да буде православни“, али се нешто Николаидис ућутао. Знамо и зашто. Па, постао је инспиративан за радикалне групе, како је рекао Сеаду Врани.
Николаидис – Његош је геноцидан на перу, а Свети Петар Цетињски на дјелу
Нема сумње да ће Микрослав Ћосовић својом тезом „Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца“, дати додатни аргумент сподобама попут Младена Шварца и Алмедина Салчина, али и напалити многе неадекватне ликове који дивљају по медијским просторима. Све су прилике да Ћосовић чак уопште није свјестан шта ради. Међутим, да ли су свјесни неки други ликови са црногорске јавне сцене, који сатанизују Његоша, видјећемо у наставку приче.
Рецимо, улцињски књижевник Јован Николаидис, оснивач огранка Матице црногорске у Улцињу и члан Удружења независних књижевника Црне Горе, је уз усклик „Очистимо губу из торине“ предложио следеће: „Црногорци морају и Његоша и Светог Петра Цетињског ставити на хируршки сто, да би отпочео час анатомије. Једног геноцидног у перу, другог геноцидног на дјелу, спасити и од њих самих и од наших параноидних склоности идолопоклонству, сводећи их мирном анализом на надарног литерату и отреситог народног ујединитеља, не на божанства. Све друго је болест, епидемија, распад. Кренемо ли у чишћење своје губе из своје торине, постаћемо већи него што смо, часнији него јесмо, слободнији него колико прижељкујемо.“ (Његош и посљедице, Побједа, 28. фебруар 2004.)
Андреј Николаидис, „елитно перо“ Црногорског друштва независних књижевника, је у стилу искреног алтруисте, пацифисте и човјека који уважава осјећања вјерујућих људи написао у свом „Мимесису“ сљедећу месијанску мисао:
„Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка – али прави зликовци су попови. Они ионако колосалну црногорску мржњу додатно увећавају. Сваке године за Божић, Црна Гора је на рубу грађанског рата, јер попови хушкају свјетину на клање.
Божић се у Црној Гори сматра најбољим датумом за масовна убиства. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар Други Петровић је у „Горском вијенцу“ опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно.“
„Црногорски Шешељ“ оптужио Његоша за атиисламизам
Овој двојици неадекватних Николаидиса се придружио трећи незаобилазни лик, о којем пише један бошњачки портал следеће:
„Проф. др Новак Килибарда, за кога угледни босанскохерцеговачки пјесник Марко Вешовић каже да је ‘црногорски Шешељ’, назвао је највећег црногорског пјесника Његоша ‘тешким антиисламистом’. Он је гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије окарактерисао Његоша као тешког ‘антиисламисту и антитурчина’ цитирајући Његоша који је за Ислам написао: ‘куго људска, да те Бог убије!’.
„Нема антиисламскијег писца на планети него што је Његош,“ изјавио је Килибарда… Др Килибарда је носилац Ордена Његоша, којим га је одликовао Радован Караџић. (Носилац Ордена Његоша, којим га је одликовао Радован Караџић – др Килибарда оптужио Његоша за геноцид у Шаховиће, портал Бошњаци.нет, 16. мај 2010.)
Уочљиво је да је у овом тексту Килибарда прошао као Дрљевић у тексту Младена Шварца. Наиме, Килибардина теза да је Његош геноцидан је запалила бошњачку јавност, да би потом у статусу канаваце и трање био „награђен“ етикетом „црногорског Шешеља“ који је „добио орден од Радована Караџића“.
Ова два примера, Дрљевића и Килибарде, сликовито показују да се однос према непринципјелним преливодама, онима који се често преобувају, пљују па лижу, иду из крајности у крајност – свуда исти. Такви полтрони се елегантно искористе а потом стандардно, са гађењем, шутну!
Наравно, екстравагатни дио црногорске јавности је очекивао да двојицу Николаидиса и Килибарду, послије њихове провале шовинизма, црногорска власт отправи на Дорћолски суд др Мирољуба Петровића, који ће их прогласити за „сатанисте који нешто дивљају и праве неред“ за што, по правилима др Петровића, слиједи „казна по Библији“.
Умјесто тога, дошле су награде. Новак Килибарда је добио титулу „Истакнути културни стваралац Црне Горе“, и доживотну националну пензију које се уз то даје. Елем, иако се та титула даје особама старијим од 75 година њу је добио, на опште чуђење јавности, и млађани Андреј Николаидис 2016. године. Доживотна национална пензија, вјероватно за заслуге у распаљивању шовинизма, Николаидису је одређена у висини 730 еура мјесечно.
Изазивачи националног пожара глуме ватрогасце бацајући напалм
Нема сумње да је јавни рад на сатанизацији Његоша у извједби двојице Николаидиса, Килибарде и Ћосовића утицао на снажно обликовање бошњачког јавног мњења у Црној Гори и шире. Овакво паљење бошњачког становништва није могло проћи без одјека. Зато није необично што је од стране бошњачких историчара, бивших вјерских поглавара и млађаних политичара кренула информативна лавина на Његоша.
Тако је историчар др Шербо Растодер јавно рекао да је „сакрализација Његошевог дјела доведена до неукуса“, а потом сугерисао: „Као што се с гуслама тешко може свирати рок музика, чини се још тежим подухватом Његошем подучавати младе, бољем и хуманијем свијету.“
Потом су медији пренијели следећу новост: „Мустафа Церић, бивши врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ и актуелни предсједник Свјетског бошњачког конгреса, изјавио да је у Његошевом ‘Горском вијенцу’ препознао ‘коријене геноцида према Бошњацима’ и тражи да се и у БиХ и у Црној Гори забрани изучавање и читање тог дјела!“
Причу је завршио Аднан Муховић, предсједник Скупштине општине Петњица, који је на ТВ Вијести објаснио јавности да је Његош геноцидан писац, напомињући да је то доминатно мишљење међу Бошњацима.
И тада се десило нешто невјероватно. „Црногорски сектор“ се свом силом обрушио на дотичне бошњачке дјелатнике, користећи као спикере Мирослава Ћосовића и пјесника Милорада Поповића.
Заиста је интересантно да ова двојица спикера, али и сви сердари „црногорског сектора“ никад нису нашли за сходно да се превентивно осврну на писање два Николаидиса и Килибарде, који су били много оштрији у сатанизацији Његоша од споменутих бошњачких дјелатника.
Два Николаидиса и Килибарда су својим огавним шовинистичким ставовима о Његошу и Светом Петру Цетињском заслужили да им се укину све награде које су добили у Црној Гори. Умјесто тога, не искоријенивши узроке и изворне ствараоце проблема – црногорски распиривачи пожара се сјетише да одглуме ватрогасце. „Течност“ за гашење пошара им је био „напалм“ у виду салве недостојних увреда на рачун Бошњака и муслиманских вјерника, које су биле испод сваког цивилизацијског нивоа.
На крају је испало да- оно што је од стране самозваног „црногорског круга“ и државе дозвољено Јовану, Новаку и Андреју, није дозвољено Шербу, Аднану и Мустафи. Такво понашање, због очигледних дуплих стандарда, даје реалну слику лажне грађанске државе Црне Горе.
Зато бошњачки јавни посленици тешко да могу бити санкционисани због вербалног деликта- све док Новак и Андреј “не оду под мач” и не казне се одузимањем доживотних националних пензија, јер се такве награде у нормалним друштвима не дају за шовинизам.
Николаидиси копија Абдурахмана, Ћосовић клонирани Алмедин
Ако направимо коректна поређења, видјећемо да скоро нема разлике између Бобана Симеоновића – Абдурахмана и Андреја Николаидиса.
Николаидис је у надахнућу за бошњачки сајт „Урбан Буг“ изјавио да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…“. На другој страни, њемачка полиција потврђује да је Абдурахман био имам и важни носилац идејне инспирације за фундаменталистичке групе, а доказ његове ефективности су изванредно високи крвави резултати.
Елем, ако је Мирослав „у одбрани Његоша“ могао оптужити др Растодера да је „вехабија“, могао би у закашњелој, ретроактивној „одбрани Његоша“ оптужити Николаидиса да је идеолошка копија Абдурахмана. Јер, и Андреј Николаидис и Абдурахман су елитни пропагатори Исламске државе, с том разликом што Абдурахман нема црногорску националну пензију као Николаидис.
Опет, на другој страни, тешко је уочити разлику између Мирослава Ћосовића и Алмедина Салчина, јер обојици пред очима лелујају елитне посрбице, од којих прецркоше.
Мирослав „бије главом о крше“ јер их види у Његошу и „милиону Црногораца које је Његош посрбио“, а Алмедин добија нервни напад јер исто види у Кустурици, Андрићу, Бећковићу, Јеремићу, па чак и у тадашњем београдском муфтији Јусуфспахићу који је сада амбасадор Србије у Саудијској Арабији.
Само једно није јасно, да ли је Мирослав црногорска копија Алмедина, или је Алмедин бошњачки клон Мирослава? Или, да се договоре – па нека буду Влахбанци у двије вјере, јер нормалан свијет није из те сасвим параниодне бајке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не могу а да не изразим искрено поштовање Војину Грубачу, због тога што је смогао снаге да прочита сва булажњења манитих полуинтелигента које је цитирао. Ја, признајем, не бих могао! Просто, немам стомак за то. Наравно, неко ипак нормалан треба да то прочита, да бисмо знали шта нам те бубашвабе тамо спремају. Утолико већа захвалност Војину!
Blazo Jovanovic je bio negda advokatski pripravnik kod federaliste Dusana Vulova Vucinica i Blazo je bio castan i hrabar Crnogorac i vrlo obrazovan covjek. I zasluzan za CG. To sto je bio protiv cetnika mu je vrlina, ne mana.
Nije te valjda iznenadilo!
Nije valjda da se čudiš toj dijagnozi : komunist!?
Kako ta epidemija i danas kosi u najlepšoj Planini!
… Smrtno nas ranila, jadi nas znali!
Био је обична Брозова и Лидијина трања, нешто као данас Жђага Милу. О његовој части и поштењу само један у мору података: У октобру 1943. године, приликом партизанске опсаде Острога, обећао је адвокату Бошку Бојовићу, код кога је Блажо прије рата био адвокатски приправник, да им „неће бити ништа“ ако се предају. Бошко и још шеснаесторица се, на Блажову ријеч, предало, али су нареде ноћи сви стријељани. Пријеким судом који их је осудио на смрт предсједавао је лично Блажо Јовановић. Броз је то одмах наградио, па је Блажа већ те 1943. године поставио за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку.
Taman tako sokole Pivski , samo im je do kokarde stalo , i sve što rade je zbog nje , i nema toga argumenta što će ih zeru pokolebati , tako ih je kokarda opila da žive u svom autističkom imaginarnom svijetu đe je jedino pravilo i svetinja njeno veličanstvo kokarda !
Zbog nje su i naciju od skoro promjenili .
Masja ti si prevjerio,tvoji bili srpske vjere a ti se dodvorio rimskim agentima.
Zanimljivo, dukljanska istoriografija preskace detalj da postoji istorijsko utemeljenje da je Crna Gora bila dio Srbije, vecinskom voljom njenog stanonistva. Korektno je opisati revolt zelenaske manjine, ali zanemariti vecinsku volju i ne pisati o pozitivnim aspektima tog perioda znaci da se NE radi o nauci, vec projekciji necijih interesa.
Do svega nam je stalo, do kokarde vala, nije!
Ma da ništa nemamo, nju imamo!
Nije ona nama u manjku!
… Nijesmo se rastavljali … Još od onda nijesmo!
Što se nauke tiče … Onako, kako ni sami nijesmo u aknam škole išli, tako i svoju đecu šiljemo na najprestižnije svjetske Univerzitete, od bijela Biograda, do Oksforda i Harvarda!
Kući naučili da su, i zašto su Srbi iz srpske Crne Gore! … A tamo, vanka, još dalje, preko sinjeg mora – uče, neki, mnogi, već izučili najbolje svjetske škole!
… A odili nijesu beza kokarde, jadi ga znali!
Sve dobri, i još bolji, što bi rekla ova duklješka g***a, ćetnici!
… Srbi!!!
Ne bilo koji, nego oni najbolji: SRBI IZ SRPSKE CRNE GORE, CRNOGORCI!!!
ADŽIĆU,NIJE OVIJEM STALO DO NAUKE NEGO DO KOKARDE,NE SJEKIRAJ SE I NJHOVO JE ODZVONILO!
… Uzgred budi rečeno, nepismeno!
Logiički aparat, ozbiljno oštećen!
Historik koji lične percepcije izbježalog kralja iznete za amerikanske novine, jedan propagndističkih pamflet posljednje vrste, poteže kao dokaz za objektivni, valjda, naučni stav i sud o jednom istorijskom događaju!??
… Cijela mu je “ nauka “ takva, jadi ga znali!
A pomazu mu spameri koji plase narod kokardama, a Novak ni da im bekne bar zato sto su Nokini zelenasi isto nosili kokarde, a ne pentograme.
INTERMECO ZA UVAŽENOG GOSPODINA VOJINA GRUBAČA
Ovo je istorijska činjenica, pa je red da je znate, a odavno sam je istražio i više puta u naučnim i stručnim istupima, u casopisima i medijima, prvi objavio.
Srdacno Novak Adžić, iako smo odavno divergentne strane u proučavanju i interpretaciji savremene crnogorske istorije, pogotovo one iz XX vijeka, za koje sam, ipak, mnogo iskoracio i znam više od Vas i Vaših ideološko-političkih sljedbenika i onih kojima je jedini zadatak da nista ne citaju, proucavaju, već da samo metanišu, u dokolici, i da budu apriorni apologetičari.
Drago bi mi bilo da proćitate ovo što je kralj Nikola zborio, ne zbog mog stava, već zbog toga kako je američka javnost imala priliku da u prestižnom i tiražnom „New York Times“ čita stavove, htjenja i očekivanja legalnog i legitimnog crnogorskog Suverena/Kralja Nikole, kojeg su kao takvog tada i godinama potom priznavale sa stanovišta međunarodnog prava, sve Velike Sile.
Američki list “New York Times”, u broju od 29. januara 1919. godine objavljuje razgovor kojeg je novinar Herbert Vivian obavio sa kraljem Nikolom I Petrovićem Njegošem u Parizu, a kojeg je 27. januara iste godine publikovao londonski list “The Dally Chronicle”. U tom intervjuu, kralj Nikola govori kako je nelegalna i nelegitimna Podgorička skupština novembra 1918. godine, u uslovima okupacije, izglasala nasilnu aneksiju Crne Gore Srbiji, te kako je u njegovoj zemlji zavedena vladavina strašnog terora, represije i zločina nad crnogorskim narodom. Stanovišta je da su beogradske vlasti od Crne Gore napravile “besudnu zemlju”, u kojoj stradaju, bivaju pogubljeni, bez suđenja oni Crnogorci koji se bore za opstanak svoje domovine. Crnogorski suveren u egzilu naziva Podgoričku skupštinu “ruglom od Parlamenta”, ističući da takva ustanova ne postoji po važećem ustavu Crne Gore. Tvrdi da Crnogorci ne žele da se odreknu svojih zakona i viševjekovne državne nezavisnosti i slobode, koju su od svakog uljeza stoljećima branili. Zalaže se da se Crnogorcima omogući pravo na samoopredjeljenje, da se poštuje princip nacionalne suverenosti, te da Crna Gora kao nezavisna država i Crnogorci kao slobodni ljudi, mogu stupiti u konfederaciju Južnih Slovena, ali ne kao dio druge države. Od Mirovne Konferencije, koja je započela sa radom u Parizu, kralj Nikola očekuje da odbije da prihvati aneksiju Crne Gore izvršenu od strane Srbije. Kralj Nikola, pored objašnjavanja kontinuiteta srpskog komplota protiv Crne Gore i naglašavanja nezahvalnosti Srbije za sve što je Crna Gora dugo vremena učinjela u njenu korist, govori, između ostalog, i o njegovim ambicijama da restaurirana crnogorska država bude teritorijalno uvećana. Kralj Nikola i dalje se rukovodio nerealnom ambicijom da će granice Crne Gore biti uspostavljene onako kako je to bilo predviđeno Londonskim paktom iz 1915. godine, koji je garantovao teritorijalnu ekspanziju Crnogorskog Kraljevstva. Intervju, objavljen u “New York Timesu”, u prijevodu s engleskog na crnogorski jezik glasi integralno.
“CRNOGORSKI KRALJ POLAŽE NADE U SAVEZNIKE
Oslanja se na Mirovnu Konferenciju da spriječi aneksiju njegove države od strane Srbije
OPTUŽUJE VLADAVINU TERORA
Tvrdi da Srbi ubijaju njegove pristalice bez suđenja
LONDON, Januar 27. – Dnevna Hronika objavljuje intervju sa crnogorskim kraljem koji je, Herbert Vivian, dobro poznati novinar, obavio u Parizu. Nikola je započeo intervju držeći telegram i govoreći:
“Ovo bi Vas moglo zanimati. Dolazi od kraljice Aleksandre, koja me obavještava da su imperatorka Rusije kao i njene kćerke bezbjedne u Krimu.”
Kralj Nikola je nastavio:
“Primio sam malo vijesti iz moje zemlje jer, kako je srpska okupaciona vojska, postavila kordon, nijednoj osobi niti pismu nije dozvoljeno da prođe. Jedini izvještaji su prokrijumčareni od strane mojih prijatelja na rizik njihovih života.
Izgleda da postoji istinska vladavina terora. Muškarci, žene, djeca su pogubljeni bez suđenja. Bombe su bačene na kuće mojih pristalica. Novac se troši kao voda da privoli moju djecu da se odreknu njihove zakletve.
IZVRGAVA RUGLU PARLAMENT
Nema sumnje da ste čuli ovo moje svjedočanstvo i aneksiju moje države od strane Srbije. Pa, to je bilo izglasano od rugla od parlamenta kojeg su nazvali Velika skupština – naziv, koji ne postoji u našem ustavu. I da nije bilo izglasano ni od koga, bilo bi izglasano od grupa i razbojnika koji su radili u korist Srbije.
Trenutno je nemoguće sazvati regularni Parlament zato što je većini naših vojnika zabranjeno da se vrate iz mađarskih logora. Ali kada se vrate, ubijeđen sam u uspijeh. Oni ne žele da se odreknu svojih zakona i nezavisnosti, koje su čuvali tokom šest vjekova od svakog uljeza. Konfederacija sa ostalim Južnim Slovenima, po svaku cijenu, ali kao slobodni narod, ne kao dio druge države.
Gospodin Pašić, srpski državnik, spletkario je jedanaest godina da aneksira Crnu Goru, ali nije blizu svom cilju, zato što odbijam da povjerujem da bi saveznici odustali od principa samoopredjeljenja za koje su se borili ili da bi dozvolili da jedna od najmanjih nacija bude žrtvovana zbog ambicija susjeda.
OPTUŽBE NA RAČUN SRPSKE NEZAHVALNOSTI
Ono na šta se žalim jeste nezahvalnost. Borio sam se tri rata za tu istu Srbiju. Odbranio sam je od jedne nesreće i omugućio da povrati Beograd. Uzimao sam hljeb iz usta moje djece da zadovoljim njene potrebe. Sjetite se da sam ja bio prvi koji je pritrčao da je spasi nakon austrijskog ultimatuma, iako me nijedan ugovor ne obavezuje na to i mada se nije znalo hoće li velike sile intervenisati.
I šta je moja nagrada? Ova bratoubilačka invazija na slobodu mog naroda.
Mi čekamo pravdu Mirovne konferencije i oslanjamo se na obećanja velikih sila. Računamo na odgovarajući pristup našem moru zato što zavisimo od našeg uvoza zarad egzistencije.
Moramo dobiti Skadar. Osvojili smo ga tri puta sa našim mačevima i svaki put nam je bio otet u cilju ulagivanja Austriji, koja je sada prestala da postoji. Skadar je naš etnološki, istorijski i geografski.
U nastavku, mi treba da posjedujemo Boku Kotorsku, koja je prvi prirodni ulaz u moju zemlju. Bosna i Hercegovina su takođe tradicionalno crnogorski“ .
(“New York Times”, 29. January 1919., “MONTENEGRIN KING PUTS HOPE IN ALLIES-Relies on Peace Conference to prevent Annexation of His Country by Serbia”)
Da li trebam da mrzim Srbiju zbog Aleksandra Vucica? Ili Crnu Goru zbog Mila Djukanovica? Ne razumijem kako pripisujete zlocin zrtvama? srpski narod je zrtva svojih „velikana“. zato je i Njegos rekao:
„Velikasi, proklete im duse,
na komate razdrobise carstvo,
srpske sile grdno satrijese;
velikasi, trag im se utro,
raspre sjeme posijase grko,
te s njim pleme srpsko otrovase;
velikasi, grdne kukavice,
postadose roda izdajice.“
i Aleksandar Karadjordjevic (Petrovic) i Nikola Petrovic su izdali interese sopstvenog naroda na vise nacina. Aleksandar je trebao da se dogovori sa svojim djedom, umjesto sto ga je otpisao i zabranio mu povratak. Nikola Petrovic je trebao da slijedi Knjaza Danila, koji rece „Нека само започне књаз Михаило, ја му са својим Црногорцима пођох на сусрет, да ослободимо српски народ, па ма ја био у војсци књаза Михаила прости војник.“
To sto vi forsirate neku laznu medjunacionalnu mrznju izmedju jednog naroda vise lici na fenomen iz psihologije zvana sizofrenija. Ja cu vas slucaj predati medicinskim zurnalima kada za to budem imao vremena da izradim studiju. Vasa nauka je jako licemjerna. Od jednom ste izgladili odnose sa Turcima i poturicama, i glavni neprijatelj iz cijele istorije Crne Gore postaje Srbija. Vasa „nauka“ se bazira na jednu veliku laz, a to je da crnogorci nijesu srbi. Da bi to dokazali, morate ici do tih mjera da 2000-tih godina izmisljavate novu azbuku, novi naziv za jezik, novu zastavu (zuto crvenu), novu religiju, sve uradjeno na perfidan nacin da bi izgledalo kao obnova necega iz proslosti, ali u stvarnosti se radi o laziranoj stvarnosti baziranoj na uocljivim artifaktima (any artificial product; a structure or appearance that is not natural, but is due to manipulation) iz baze istorijskih cinjenica. sve bi to bilo OK da se ovdje radi o Makedoniji. Ali ovdje se radi o Crnoj Gori- zemlji duge drzavotvorne tradicije i pisane istorije. Istorijska uloga Crne Gore je to da je osvetnik Kosova i obnovitelj srpskog carstva.
Iako tvrdite da ste „tisucugodisnja nacija“, sva vasa prica pocinje sa Bozicnom Pobunom, to je u vasoj narativi „defining moment“ i „raison d’être“ vase nacije. Non-stop ste u defanzivi i morate izmisljavati nove teorije da bi odrzali prethodne i objasnili mnogobrojne kontradikcije. Tu nikakve nauke ni logike nema. Lici na cirkus. Postoji jedan veliki istorijski diskontinuitet koji postaje zvanicni politicki kurs 1945. Tada ste tvrdili da je crnogorska nacija nastala iz srpske zahvaljujuci tradiciji drzavnosti i periodu izolacije od ostalog srpstva. 2000-tih prelazite na varijantu izradjenu u NDH da ste crveni hrvati, i da vam se srptsvo nasilno namece jos od Nemanjica. Sto ste vise prolificni, vise je ocigledno da je vasa misija nemoguca i nema nikakve veze sa Kraljevinom Crnom Gorom koja nije bastinila ni jednu od vrijednosti koje vi promovisete.
Greška! … Jedna od najvećih, ikad!???
Ispravno: Rus koji nije Srbin, nečije je kopile!
… Kljosov, najegzaktnije … F. Kont … Meyer …
Kad se već pitaš o bolesti, nemoj da ti bude teško, pročitaj i za sopstvenu!
A da li izlječiva, kako sve znam, e, to ti ne znam kazati!
Sergeju – po tvojemu, Srbin koji nije Rus je necije kopile? I stvarno, moze li mi neko od ovijeh naci
onalistickih brava objasniti u cenu se to Srbi razlikuju od drugih naroda – osim, izgleda, po geneteskoj bolesti koja se zove klero-nacionalizam (svetosavlje)? Od koje pate, reklo bise, vise od svijeh drugih naroda?
Ako Srbija boluje od klero nacionalizma vise od dugih naroda,zasto je ona najmultietnickija drzava na ovim prostorima i sire a Hrvatska I Albanija najcistije na kugli zemaljskoj.Molim te da mi objasnis taj fenomen,posto si ti mnogo pametan i iznad svega dobronamjeran.
Црногорац који није Србин је нечије копиле.
Korektan savjet gospodinu Vojinu Grubacu da procita makar dio knjige akademika istoricara prof dr Branka Pavicevica „Sazdanje crnogorske nacionalne drzave 1796-1878“, CID, PG 2007, makar o Njegosevom Gorskom vijencu i crnogorskom nacionalnom identitetu nekoliko stranica od 250 do zakljucno sa 253. Branko Pavicevic na str. 253 pored ostalog veli: „A osporavaoci crnogorske nacije, sto se u svojoj labavoj argumentaciji odlanjaju samo na Njegosevo „srpstvo“, ne mogu da ocijene da Njegosev Gorski vijenac ne dopusta da se izbrisu Crnogorci kao narod i nacija“.
Pavićevića je, žao mi je što to moram da kažem, notorna budala!
Bruka! … Glupak neopevani, kakvog odavna nije rađala najljepša Planina!
… Đe ga nađe, jadi ga znali!??? … Akademik!?
… Skupe li riječi!
Ili sjajnu knjigu dr Spira Kulisica, etnologa „O etnogenezi Crnogoraca“, objavljenu 1980 treba procitati. Crnogorci su istorijski poseban narod. To je sustina. Tako je bilo, tako jeste i bice vazada
Svašta!
Ti baš nijesi sposoban da išta razumiješ, kada podastireš citate nastale na markstičkoj političkoj doktrini!
Tu ima samo jedan problem! … To nije nauka!!!
Barem ne ona nauka koja razaznaje i razjašnjava složeni proces stvaranja naroda, odnosno nacije!
Prelaskom sa naturalne na robnu proizvodnju, prodorom kapitaliatickih deustvenih odnosa u 19 vijeku, drzavnom integracijom, prosirenjem Crne Gore na neoslobodjene krajeve, politickom, pravnom, vojnom i prosvjetnom i kulturnom homogenizacijom crnogorski narod je izrastao u modernu naciju-cuveni filozof i stvarac prof Dr Slobodan Tomovic.
To je istina, a ne razne tlapnje koje se danas plasiraju i to na petparacki nacin. Procitajte briljantni Tomovicev „Komentar Gorskog vijenca“, UR, Niksic, 1986.
Nije!
Nije važnije od onoga što je naučni standard!
Kako je Tomović, za razliku od ovih današnjih montenegrinskih naučenjaka, svakako za poštovanje!
Samo što se i on slabo razumjevao u fenomenološke studije, još manje u lingvističke! Koje su formirale opšteprihvaćene naučne stavove o kostitucijskom kapacitetu, mehanizmu i alatima u procesa stvaranja naroda, odnosno nacija!
Valjda je o Crnogorskoj naciji vaznije ono sto je napisao pokojni nas najveci njegosolog filozof prof dr Slobodan Tomovic u „Komentaru Gorskog vijenca“ nego sto
ovi ovdje tandaraju.
Gdje je srpstvo i Srbin u CG prije 19 vijeka. Nema ga. Citajte akademika dr Jevta Milovica i njegove knjige i dokumenta.
Pozdravio te nadbiskup barski primas srpski!
Evo,siguran sam kad bih banuo i pitao Grubača da kaže šta je nacija,da ne bi znao odgovoriti! I ne samo on.Razgalabaju ljudi o naučno istorijskom pojmu o kome ima preko dvjesta definicija i ogromno studuja umnih ljudi od 18. vijeka do danas i savkome se čini da je ekspert za naciju jer je ona tu sa nama svaki dan. Crnogorsku naciju je stvaorio kontinuitet istorijskog trajanja i državotvornog organizovanja. Najprije entitet a onda identitet kao deo kolektivne nacionalne svijeti. To je onaj sadržaj koji se sačuvao u kolektivnoj svijeti Crnogoraca i ostao, kada je mnogo toga nestalo posle osvajača Nemanjića.Osmanlija,Velikosrpske ideolologije i ostalih osvajača CG.A najveća podvala u crnogorskom biću je nametnuta „spska vjera“ kao laž i „svetosavlje“kao pokušaj posrbljavanja i Hrista samoga. Kada se CG oslobodi tih laži onda će moći i Srbi i Crnogorci da mirno žive jedni pored drugih zajedno sa Hrvatima,Muslimanima i ostalim.
Ja srpske vjere nisam nego pravoslavne,tvoji istomisljenici kao ovaj bot Masja koriste taj termin pravdajuci se da se crnogorci nisu pisali nacionalno Srbi nego vjerski,tako da treba da polemises sa njima a ne sa nama ovdje.
Austrijanci su Njemci,Kiprani su Grci…Djikan ce ti to bolje objasniti…sto bi reko Carls Barkli,sto ulazis u frku kad si slabiji.
Nema dvesta definicija!
Postoji na stotine teorijskih ogleda i jedna opšte prihvaćena definicija : Narod je tradicijska, socijalna, LINGVISTIČKA zajednica!
Narod je zajednica jednog jezika, ekspertu!
Znaš li ti „ekspertu“ koliko različitih nacija govori engleski ili španski? No to ti je daleko, imaš i dvije nacije koje govore njemači Austrijanci i Njemci? A tek koliko ima različitih nacija iste vjere?
Đikane,imaš mentalnu konstrkcijsku grešku,ovo što si ti napisao da je nacija….. ..zbog sebe ti ne mogu napisati kako se zove.
Njemu svako neću, kako to nije moguće … Uostalom, ne upražnjavam psihijatrijsku praksu … Iako vičan, ne bih se drugome uklonio, u najmanju ruku dobro obavješten o osnovama antropopsihologije! Koja svjedoči o našem nekonzistetnom i prevarnom karakteru, sa jako izraženim sindromom svakovrsne samoobmane!!!
Ali evo …
Italiju, postojbinu Itala, još ponešto srpskih Etruraca, čije je pismo dešifrovao moj prijatelj, pokojni profesor Pešić, šef katedre za Orijentalistiku milanskog Unerziteta, dakle jednom davno, takvu Italiju, sa sjevera zajahaše Vizigoti, poslijen nahrupiše Normani, još i svoje Kraljevstvo osnovaše, a onda najmasovnije nagrnuše Semiti, i oni, i onih oko 2 hiljade Albanaca sa Kavkaza, pa su oni svi danas samo Italijani!
Tradicijska, socijalna i LINGVISTIČKA zajednica, Italija!
Zajednica jednog jezika, jednog naroda Italijanskog, kako je to jedino i moguće!!!
Uzgred, u Italiji, po Kljosovu, živi jedan od dva evropska naroda koji imaju zanemarljiv procenat srpskog gena halpogrupe R1A1!
U Turskoj, u kojoj živi turski narod, ima svega oko 3 % turkijskog genskog elementa : pretežu u najvećem omjeru Arapi i Grci, onda i Srbi, tj. skupine Slovena!
A oni su šta?
Ono što jedino i mogu da budu, pripadnici turskog naroda, koji govore turkijskih jezikom … Zajednica jezika, turskog.TURCI!!!
A Španci … A Englezi … A Francuzi … I sve tako, od A do Š!!!
Kako ja znam da ti to znaš i razumiješ, prijatelju bistroumni, Smoje!
Kako to ova montenegrinska bena, koja se potpisuje najsrpskije, a da ne zna, pojma nema o ontoliškom sadržaju svoga nicka – bojim se, nikada ništa neće razumjeti!
Podogan svakom uticaju, rođen za montenegrinsku pretvorbu!
Skučen, jadnik zarobljen u sebi tuđeg!
I što ću mu ja …
Calasane talasane upravo iznosis argumente po kojima ne postoji crnogorska nacija. Crna Gora je jedna od drzavica koju su stvorili ( institucionalizovali ) Srbi ( u ovom slucaju Petrovici ). Kakva ti je dugotrajna, istorijska tradicija i identitet sadrzan kod Drobnjaka, Pivljana, Banjana, Vasojevica, Bokelja.,. Ti si tipicni predstavnik iskompleksirane vrste koja pjeva jednu te istu pjesmu. Uostalom, tvoji su Calasani mahom Srbi, osim tebe. Cosov sindrom.
MA NEMOJ? A OD KOGA JE ZAVIDA (LATIN)TATA NEMANJIN TRAŽIO AZIL?Ti bi zbog džaka mekinja pristao na trista nacija.Pa i ja sam Srbin ali Crnogorci su Crnogorci i nikad nijesu bili Srbi.
Povelja Manastira Veliki Lavra iz 992. godine, u kojoj se Vladimirovi (JOVANOVI) poslanici iz Duklje, u posjeti Carigradu, nazivaju srpskim poslanstvom.
Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu : 14 Januar – Sava prvi arhiepiskop srpski;
Crvenom bojom: 13 Februar – Simeon srpski, novi mirotočac;
Crnom bojom 28 oktobar – Arsenije arhiepiskop srpski;
Crnom bojom: 11 Novembar Stefan Dečanski.
Hoćeš li još nesrećo?
Crnogorsku naciju je stvaorio kontinuitet istorijskog trajanja i državotvornog organizovanja !!
Bravo brate iz crnogorskog Pivskog plemena , kratko i jasno !
Pa ko ih je i kada tako nazvao? To odgovori. Tako počinje prisvajanje,osvajanje i usvajanje „nomen est omen“ . Ima i Savin Kuk i Savina voda,navodno sveti Sava udario štapom…i ostale gluposti. Ma i danas je sve SRPSKO osim ako je neki kriminalac ili prostituka…eto neki dan napisaše i Marina Abramović srpska umjetnica…..to su te podvale svaki dan…to ne rade Srbi rade crnogorske posrbice…to je istina..
Za nju stvarno neznam ali za njenog brata Velimira Abramovica znam da se smatra Srbinom…opet pogresna adresa.
Slazem.se Caski i zato vam ih poklanjamo. Od posrbice gora je samo pivska pocrnogorica.
Zar da ih zgromiš, Grome!?
Greota, ako su blese duklješke!
…I oni su, jadan, Srbi!
Sjajan, kao i svaki drugi Grubačev tekst!
Ubedljiv, razložan.
… Ali, Ćosović je, zaboga, naučni radnik!
Zar mu nije trebalo odgovarati argumentima nauke? Ako ne Grubač, onda neko drugi?
Nije!
… Nije, jer u njegovim tekstovima i stavovima nema ni traga od nauke. Ni u tragovima nauke nema!
Čak i sa stanovišta dnevno-političkog, đe svako priča što mu se svidi i hoće, čak i za takvu namjenu Ćosović je odveć tanak, šarlatanski plitak!
On mu dođe kao nekakav režimski Arlekino!
… Kako bi, inače, imalo što šta da se kaže sa naučnog stanovišta, da se fenomenološki rasvjetli horizont teorije o porjeklu i načinu formiranja naroda i nacije. Da se pokaže kako se taj proces odvija, koje su sve mogućnosti, šta su pravila, a šta su ograničenja!
Ali … Ali, kada bi to bilo u fokusu crnogorske javnosti, ne bi bila moguća nijedna ona montenegrinska teorija o posebnosti Crnogoraca!
Gomila propagandog smeća, koja zagađuje i kontaminira socijalni i javni društveni prostor najljepše Planine!
Kako su Ćosović i njemu slični sramota, i nama na sramotu, ako Crna Gora boljih nema!!!
Zato su Ćosović, Adžić i ostali, posebna bruka za montenegrinski režim, kojima su baš oni perjanice bezumne kampanje pretvore državotvornih Srba u fantomske Novocrnogorce! Koji, i oni, svi Ćosović i i Adžići, govore o “ snazi “ tog režima, kad režim nema bolje i dostojnije od njih!?
… Kakav režim, takav i AGITPROP!
Jad, čemer i bijeda!
Ћосовић научник?
Ћосовић је завршио средњу школу и био на некој вишој. Факултет није завршио. Растодер га је одро рекавши да Ћосовић није историчар већ специјалац.
http://www.in4s.net/rastoder-specijalac-cosovic-je-mladjani-zagadjivac-javnosti/
Tim gore. ..
Ako se i sam tako ne predstavlja, ANB botovi na Analitici , još i ovdje, na direktan i indirektan način potenciraju njegovu poziciju “ naučnog “ radnika!?
Tim gore i po mene!
Jer sam, biće, više puta otpisao tako, kako sam mislio da će “ naučnik “ Ćosović, još i Adžić, da razumiju kako i koliko se brukaju raznorazni nebulozama koje uporište nemaju ni u zdravorazumskom promišljanju, kamoli u nauci!
… Izvinjavam se tebi, sebi i svima drugima!
Čitao sam pažljivo tekst ali niđe ne nađoh objašnjenje kako se to g.Grubač u vojnu knjižicu JNA pisao kao nacionalni crnogorac , a 5-6 godina kasnije postao ekstremni srbin ?
Pisao se kao teritorijalni Crnogorac, a to ti u prevodu znaci Veeeliki Srbin, 100% Srbin.
Nego, na kojem konresu SDA se donijela odluka da se Muslimani pisu ka Bosnjaci? Hahahaha
Zadivljujuce je koncizno objasnjena patologija prostora EX YU. Ovaj tekst je veliki trud u koji je Cosovic u poslednjem vagonu uletio kao mis medju pacovcine Nikolaidise i Kilibarde. Bar mi se tako cini. Bravo Grubacu!
Hvala Voine ! A bice reakcije na ovaj clanak,i to zestokih,ne volimo ti mi istinu?Znas dobro zasto,bices i cetnik i izdajnik,i sve sto ne valja,hvala Bogu da neko kaze istinu,budi pozdravljen!
Његош је тако посрбио Црногорце да су Црногорци постали највећи и најчистији Срби. Ако Ћосовић и Аџић нијесу Срби, тада не могу бити Црногорци.
То је најбоље рекао Иван Милутиновић у Колашину: Ко није добар Србин тај не може бити добар Црногорац.
И Иван се једини утопи у Сави. Само што је Титу поднио пиштољ под грло због пљеваљске битке, да би показао моћ црногорског оружја. Овај запамтио па му вратио, када Милутиновић није опалио када је требало.
Иначе, ко су ликови који представљају тренутно монтенегринским? Николаидис, Нелевић …? Све извањци. Све би било у реду да су Петровићи јели баклаве са Турцима . Нису Срби ишли и поробљавали Турке, нису бомбардовали Берлин, Лондон, Вашингтон, већ је било обрнуто.
Али када је 1998.године, дошао Бајден и уцијенио ондашње просрпско руководство у Црној Гори, да крене на Милошевића и против Србије и Русије, нормално је да ће се окупљати издајнички ликови које је набројао Грубач.
Што се тиче некада првог Србина Црне Горе, само треба нешто извући из архиве Народне странке и све ће бити јасно млађима
А што се тиче геноцидности, само треба откопати масовне гробнице по Црној Гори, Словенији и тзв Хрватској и видети учинак црвених Црногораца.
Влатко , заборавио си да им је Аднан дао писмо и језик , а распопови бугарски и украјински цркву. Што се тиче “ безгрешних“ Ћоса и Стева, довољно је рећи да су изјавили да су Тесла и Његош гријешили што су се осјећали као Срби.
Какви заборавио. Редовно понављам, да смо 2011.године у Беранама оформили Одбор за школовање на српском језику и тражили школовање на српском и враћање српског као службеног. Указивали да је по повељи о европским језицима, већински језик је службени. Да имамо стечено право и да до 2007.године на овим просторима је једини језик био српски. Тада је усвојен дискриминаторски устав и насилно избачен српски као службени. Усвојен је ц… језик, а да није био измишљен. Тај језик је накнадно измишљен 2011.године у загребачкој кухињи, без научног основа, јер новопечени језик треба да се разликује 75% од матичног језика. Та два измишљена слова нису ни 6%.
Што се тиче назови цркве, одавно указујем на пар чињеница. Као прво, да је председник ове НВО био свештеник Српске Православне Цркве, док није рашчињен од Васељенског Патријарха и уједно проклет. Затим, једна чињеница, да је икада постојала ц… црква, била би на Светој Гори. Тамо су све православне цркве.
MIROSLAV COSOVIC JE VISE KNJIGA NAPISAO NEGO STO JE PROCITAO