Одбор хрватског сабора одбио расправу о ћирилици

Одбор за ратне ветеране хрватског Сабора по други пут је с дневног реда скинуо расправу о проблематици постављања двојезичних натписа у Вуковару.

С дневног реда је скинута расправа о примени Уставног закона о правима националних мањина, коју су предлагали опозициони посланици.

Опозиција је, револтирана, напустила седницу а исто су учинили и представници Штаба за одбрану хрватског Вуковара, организације која се бори против употребе ћирилице у Хрватској, поручивши да ће се ,,тај проблем решавати на улици“.

Скидање те тачке предложио је потпредседник Одбора Жељко Сабо из владајуће Социјалдемократске партије, образлозивши да је она већ уврштена у дневни ред пленарне седнице па нема потребе да се о томе расправља и на Одбору.

Сабо, који је и вуковарски градоначелник, подсетио је да је на последњој седници вуковарско Градско веће изменило Статут, а да је Министарство управе обуставило примену чланове те одлуке којима је било дефинисано да се подручје Вуковара изузима од примене одредаба Закона о употреби језика и писма националних мањина.

Пре напуштања седнице, опозициони чланови Одбора из Хрватске демократске заједнице и Хрватског демократског савеза Славоније и Барање тумачили су да су проблеми у Вуковару из дана у дан све већи и „ако се не буде расправљало у институцијама, расправљаће се на улици“.

Није ништа против ћирилице али тек кад зарасту ратне ране

Председник одбора Јосип Ђакић ипак је изразио наду да улица неће морати да „бистри“ ове теме, тврдећи да ,,није против ћирилице, али тек кад зарасту ратне ране и кад се обави нови попис становништва“.

,,Нека буде мораторијум на употребу ћирилице до новог пописа или док се не нађу сви нестали“, предлаже он, док његов партијски колега Мирослав Туђман тврди да „проблем с двојезичним натписима није почео од српске мањине, него од хрватске Владе“.

Томислав Јосић, председник штаба који се бори против ћирилице, такође сматра да је на Одбору требало расправљати о Вуковару.

,,Видите и сами да за то нема никакве политичке воље, изгледа да они желе да улица о томе расправља, а то морају да реше институције“, оптужио је Јосић хрватске институције.

Он је суживот назвао ,,сутрпљењем агресора и жртве“ и оценио да је „сутрпљење“ било у неком миру док није дошло до, по њему, противзаконитих постављања плоча, пренела је агенција Хина.

У међувремену, вуковарски штаб наставља борбу против ћирилице прикупљањем потписа за расписивање референдума о изменама Уставног закона о правима националних мањина.

Они траже да припадници националне мањине право на употребу свог језика и писма имају уколико чине најмање 50 одсто становништва града или општине, а не као до сада једну трећину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: