Од Сирије до БиХ: Исламска држава не посустаје

Иако су у првом моменту напади Исламске државе у Сирију и Ирак изгледали привремено, терористичка организација је успоставила калифат и кренула да се шири.

Британски Гардијан наводи да су потези екстремиста који укључују и одсецање глава заробљеним странцима изазвали гнев широм света.

Ипак, после војних успеха у две нестабилне државе, џихадисти су кренули да се шире, а британски портал на листу земаља које “гађа“ Исламска држава уписао је и Босну и Херцеговину.

Исламска држава је у Ираку настала из Ал-Каиде, организације која је опстала упркос америчкој окупацији Ирака и опсежним акцијама које су биле усмерене ка спречавању активности радикалних исламиста.

Ипак, како до тога није дошло, џихадисти су заузели велике центре, део провинције Анбар, градове Мосул и Тикрит, а у мају ове године је “пао“ и Рамади, град на 80 километара удаљености од Багдада.

Истовремено, у Сирији Исламска држава самозвани калифат је успоставила у граду Раки, а укључена је у борбе против свих страна у сиријском грађаском рату, против сиријских побуњеника, владиних снага, курдских милиција, чак и против Ал-Нусре, сиријског крила Ал-Каиде.

ИД је у Сирији управо настала из Ал-Нусре, 2013. године када је један део признао супрематију лидера Исламске државе у Ираку, Абу Бакра ал Багдадија.

Након неуспешног покушаја освајања пограничног града Кобане, џихадисти су се преусмерили на Тал Абјад, међутим, локалне снаге, уз помоћ међународне коалиције, успеле су да одбране град.

За разлику од Сирије и Ирака, где је ИД присутна, може се рећи, годинама, појава екстремног исламизма у Египту је релативно новијег датума и у вези је са обарањем режима Мухамеда Морсија. Радикалне групе су 2014. године стале под црну заставу калифата и од тада су вршиле нападе на египатску војску, као и престоницу Египта, Каиро.

Држава која је готово пред распадом и у којој џихадисти имају најразвијенију мрежу је Јемен. Ипак, на територији те земље делује Ал-Каида са арапског полуострва, а не Исламска држава, која чека развој ситуације у сукобима терориста и племена Хути, које подржава иранска власт.

Да Исламска држава ипак шири своје присуство сведоче и недавни напади у Кувајту, као и градовима у Саудијској арабији, Дамаму и Катифу. На мети џихадиста у априлу ове године нашао се и Авганистан, међутим у тој држави делује јака група талибана која је недавно упозорила ИД да не покушава да прошири своје деловање.

На листи држава које су у опасности нашла се и Либија, где делује Ансар ал-Шарија, једна од највећих милитантних група у земљи, која се сумњичи за убиство америчког амбасадора у Либији 2012. као и за нападе у Бенгазију, Сабрати и Сирту.

Посебан проблем представља Тунис. Једна од најпопуларнијих туристичких дестинација није у могућности да осигура границу са Либијом, одакле надиру џихадисти, што је као резултат донело нападе на музеј Бардо и недавни масакр на плажи у летовалишту Сус.

Гардијан као нове мете за развој Исламске државе наводе руску државу Дагестан, где је наводно успостављен “Вилајет Дагестан“. Група џихадиста, која је некада припадала “Кавкаском емирату“ који се сматра одговорним за терористичке нападе у Москви 2010. године.

Ипак, територија која је највећа непознаница према и “буре барута“ је Босна и Херцеговина, где је Исламска држава недавно почела са регрутовањем младих, сиромашних и незапослених. У фокусу је становништво БиХ, а популарности Исламске државе на тој територији допринело је и недавно објављивање видео снимака у ком џихадисти позивају на придруживање организацији и терористичке акције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: