Насловна Поглед Обнова манастирa и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија –...

Обнова манастирa и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија – Манастир Старчева горица

1

1-Prije-obnove-Manastirski-kompleks-StarcevoКомплекс манастира Старчева горица прије обнове

Кратки историјат манастира

Манастир Успенија Пресвете Богородице или манастир Старчево, како је одомаћени назив, налази се на Старчевој Горици, острву поред западне обале Скадарског језера. Манастир на Страчевој горици, односно Горици Старца Макарија, бивши метох манастира Хиландара, подигнут је, односно обновљен седамдесетих година XIV вијека. Највјероватније да је изграђен између 1376. и 1378, у вријеме владавине Ђурђа I Балшића и да му је ктитор био тада већ познати Старац Макарије, исихаста и угледни духовник онога времена, јер одмах добија име „Горица Светога старца Макарија“, а касније Старчево или Старчева горица. Пролог писан седамдесетих година 14. вијека са записом “ У Горици Светога старца Макарија в дни благочестиваго господина Балше и христољубиваго господина Ђурђа Балшића“, данас се налази у Државној бибилиотеци у Берлину. Велико Четворојеванђеље које је некада припадало владици Стефану, а сада је у библиотеци Маркијана у Венецији садржи запис „сије јевангелије Старчеви Горице“. Старчево се помиње и у турским пописима крајем 15. и 16. вијеку и код Марјана Болице.

Сачувани остаци манастирских просторија и утврђења упућују на његов изванредан значај и архитектонске специфичности у облику и начину градње. Био ј е опасан високим зидом. Имао је малу луку за прилаз са јужне стране, од које је водио озидан пут и степенице до главне капије. Од свих триконхосних цркава на Скадарском језеру старчевачка је у архитектонском погледу најједноставније и најчистије ријешена. Уз јужну страну припрате протеже се параклис, можда посвећен Вазнесењу како је то наговјестио Војвода Божидар Вуковић Подгоричанин у свом тестаменту. Током времена нестало је из сјећања којем Богородичином празнику је црква била посвећена и од 2000. празнује се Пресвета Богородица – Живоносни Источник.

Од оснивања и током 14. вијека био је познат као школа преписивачког и илуминаторског рада и један је од водећих међу онима на другим острвима и у приобалном дијелу Скадарског језера. Старчева горица је било једно од мјеста преписивачког рада Скрипторија Скадарског језера, поред Врањине, Бешке, Морачника, Горичана и других мјеста у приобалном дијелу језера, о чему свједоче сачувани познати рукописи са краја 14. и из 15. вијека. Преписивачки рад на Скадарском језеру одвијао се више од 100 година све до преношења престонице Црне Горе на Цетиње и до оснивања Цетињског манастира и у њему прве штампарије 90-тих година 15. вијека.

Иако уз сталне борбе за опстанак, на Скадарском језеру су се нагло и успјешно развијали разноврстан умјетнички рад и градитељство. Више од једног вијека овај простор био је центар умјетничког развоја, на специфичан начин и у специфичним условима, као синтеза претходних култура, аутохтоног сензибилитета стваралаца и утицаја нових савремених култура које су се развијале у Европи. Нажалост, овај свеопшти развој и успон дуго није могао бити настављен. Једино су књига, књижевност и умјетничко занатство налазили могућности за стални развој и успон, па макар и ван њених граница.

О угледу који је уживао манастир и на непосредне и животне везе са њим говори и завјештање познатог штампара војводе Божидара Вуковића да његово тијело из Венеције буде по смрти пренешено на острво, које му је син Вићенцо испунио као и да његове рукописне књиге припадну манастирима на језеру.

Падом овог дијела Зете под турску власт, манастир је запустио. Прва истраживања запустјелог манастрског комлекса, извршио је Павле А. Ровински 1893. године „кад је слављена четиристота годишњица Ободско – цетињске штампарије“. Како свједочи Ровински и манастир и земља на којој се налазио манастир за вријеме турске власти користили су локални крајински Турци, који су обично ту зимовали са својом стоком, угонећи је у остављену цркву (Павле Ровински: „Црна Гора у прошлости и садашњости“, том IV, Цетиње 1994, стр.443)

5-Manastirska-kapija-1963.gМанастирска капија прије обнове, 1963. године

Послије вјековне запуштености од 1993. године манастир обнавља настојатељ Григорије Миленковић уз помоћ доброчинитеља. Јеромонах Григорије, попут његових претходника на острву, старца Макарија и војводе Божидара Вуковића, ствара оно што ће преживјети његов овоземаљски живот. Сваки од уникатних крстова које израђује филигранском прецизношћу од неколико врста дрвета представља умјетничко дјело.

Манастирска здања

Манастирски комплекс се састоји од цркве Пресвете Богородице са параклисом, конака и помоћног економског објекта.

starcevoМанастирска црква након обнове

Храм Пресвете Богородице

Црква Пресвете Богородици типа триконхоса на Старчеву је малих димензија (ширина изнутра 3,5 м, дужина заједно са апсидом око 6,5 м). Из његовог правоугаоног наоса изничу три полукружне апсиде, двије бочно, а једна која чини завршетак брода на источној страни. Између бочних апсида уздиже се округла купола ослоњена на кружно постоље. На куполи су уграђена четири прозорска отвора, унакрсно постављена. Кубе се источно и западно ослања на подужни свод, а са сјеверне и јужне на прстенасти испуст изнад бочних калота. Гледано с крова са спољне стране је наглашен попречни „лажни“ брод којега нема са унутрашње стране. Подужни свод је благо преломљен на готички начин. Пошто је храм малих димензија, а нема посебне просторе за проскомидију и ђаконикон, градитељи су, на унутрашњим зидовима направили читав систем малих ниша, полукружно засведених, различите величине, које су служиле за држање књига и другог обредног прибора.

У свакој бочној апсиди је била уграђена по једна ниша за књиге појаца (она у јужној је већа и има камену полицу по средини), а у западном травеју, на северном и јужном зиду, налазе се двије велике нише са каменим полицама за држање ствари. Ради појачавања акустичности, у куполи и апсидама уграђени су звучни резонатори. Да тим великим нишама не би била поремећена статика објекта, градитељ је приступио једном необичном појачању: са спољне стране на одговарајућим мјестима, дозидан је по један полукружно завршен зид, који иде од темеља до крова па изгледа као још једна бочна апсида. У дну централне апсиде, испод прозора, озидано је епископско сједиште, Према остацима фреско декорације, види се да је црква била живописана.

Ускоро послије подизања цркве испред западне фасаде подигнута је правоугаона припрата са подужним полуобличастим сводом. Уз њу су призидане двије бочне једнобродне капеле са полукружним апсидама. Сјеверна је нижа и има полуобличасти свод, док је јужна већа у којој је, према његовом тестаменту, сахрањен 1540. године, познати штампар војвода Божидар Вуковић.

Мада малих размјера, црква Пресвете Богородице на Старчеву дјелује монументално својим спољним изгледом и унутрашњим простором. Ту слику употпуњавају сури зидови од сивог кречњака, са квадерима најчешће великих димензија. Лијепо пропорционисана, сведена на основне геометријске облике, компоноване у простору. Због чисто изведених зидних површина, игром свјетлости и сјенке, облици добијају на величини и снази.

Поновним успостављањем манастира на Старчевој горици 1993. године, извршени су бројни радови. Црква Успења Богородице је била угрубо рестаурирана према пројекту РЗЗСК средином 80-их година 20-вијека. Тада су камене плоче на гробовима у капелама замијење новим, а надгробна плоча са гроба Божидара Вуковића, на којем је урезана рука која држи кесу, што је био симбол штампарства, предата је на чувања Музејима и галеријама Титограда. У том периоду црква је покривена каналицом, а нешто касније, због прокишњавања оловним лимом. Фрескописање храма завршено је 2009. године.

konak starcevo
Конак након обнове

Конaк

У старом манастирском дворишту било је неколико грађевина, међу којима се величином истицала једна четвороугаона зграда на спрат, састављена од двије стамбене јединице, која се налазила западно од цркве. Манастир је био окружен високим дебелим зидом, готово правоугаоног облика. Главна капија полукружног облика, с јужне стране, водила је до манастирског пристаништа у малој језерској ували.

Поновним успостављањем монашког живота на Старчевој горици, извршени су бројни радови. У току 1992. године завршена је реконструкција конака, према пројекту који је сачинио Завод за заштиту споменика културе, што је било посебно значајно за будући живот манастира. Потом су урађени терасасти вртови, помоћни објекат, степеништа, комуникације, капија, манастирско пристаниште итд. На манастирским конацима су постављена три панела соларног гријања, а у манастирској порти су постављени стубови са електро турбинама на вјетар.

Јован Б. Маркуш

1 КОМЕНТАР

  1. 1
    0

    Диван текст овог дичног Србина.Још један доказ мисије високопреосвећеног Митрополита господина Амфилохија!!Занимљив и прилог међувјерској толеранцији у вријеме османске окупације:,,Манастир и земља на којој се налазио манастир за вријеме Турске власти користили су крајински Турци који су обично ту зимовали са својом стоком,угонећи је у остављену цркву,,.Врло интересантан поДатак.Како рече господин Сцевола :,,Турци нијесу никога на силу превјеравали…,,??!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here