Обиљежено 15 година од НАТО ракетирања путничког воза (ВИДЕО)

10 година ‎ ИН4С

У Грделичкој клисури, поред жељезничког моста преко Јужне Мораве, комеморативним скупом и полагањем вијенаца обиљежено је 15 година од НАТО ракетирања путничког воза.

Путнички воз број 393 на релацији Ниш – Прешево, гађан је са двије ракете из авиона 12. априла 1999. године, док је прелазио преко моста. Тада је идентификовано 15 погинулих цивила, међу којима је било и дјеце. Међутим, тачан број ни деценију и по касније није утврђен, преноси танјуг.

Комеморативни скуп почео је доласком путничког воза који се тачно у 12 сати и 10 минута зауставио на 100 метара прије моста.

Док је воз стајао, вијенце и цвијеће на спомен обиљежје положили су представници ЈП Жељезница Србије, лесковачке локалне самоуправе, политичких странака, удружења ветерана ратова, родбина и пријатељи настрадалих.

,,Био је то један од најгнуснијих напада на цивилно становништво током 78 дана бомбардовања Србије. Укупан број страдалих у возу никада није прецизно утврђен. Идентификовано је 15 жртава , 50 рањених, велики број се води као нестали. У претходних 15 година подигли смо нове мостове, изградили саобраћајнице, сазидали нове зграде. Жртве на жалост не можемо да повратимо”, рекао је градоначелник Лесковца Горан Цветановић.

У возу су поред путника страдала и два радника железнице.

,,Погинули су путници, а многи од њих никада нису идентификовани. Најстрашнија и највећа жртва је дијете од шест година. Међу погинулима су и двојица наших колега. Један је погинуо радећи свој посао кондуктер Зоран Јовановић. Његов колега Петар Младеновић погинуо је док је ишао на посао. Све те жртве никада неће бити заборављене”, изјавила је помоћник генералног директора Жељезница Србије Гордана Савић Поповић.

Након полагања вијенаца путнички воз је уз једноминутни звук сирене прешао преко жељезничког моста у Грделичкој клисури.

,,Све сам изгубила тада, ћерку Јасмину и зета Симиона. Немам никакава примања па просим, да би нешто донела овде на помен. Узедоше ми невине душе“, кроз сузе прича Биљана Вељковић из Грделице.

Док пали свеће настрадалима, Благоје Ђелић из околине Грделице, каже да је имао велику срећу, јер је сишао из воза минут пре ракетирања.

,,Да, био сам у том возу. Сишао сам доле код Грделице и мало затим чујем шта се десило. Тако сам отишао кући у Сејаницу плачући. Не могу никад да заборавим тај дан“, каже Душан Ђелић из села Сејанице код Грделице.