Обамин закон поделио Американце

Републиканци су више од 40 пута у Конгресу покушали да зауставе Обамин закон о здравственом осигурању. Овај закон је поделио Американце и довео до парализе рада владиних служби.

Због чега су Американци толико подељени око закона за који стручњаци тврде да ће омогућити здравствено осигурање за више од 30 милиона грађана? Да ли је закон прозван „Обамакер“ заиста толико лош?

Иако је закон о заштити пацијента и осигурању које свако може себи да приушти (АЦА), донесен још у марту 2010., он је још увек мистерија за већину Американаца.

Кавита Пател која ради уИнституту Брукингс у Вашингтону каже да пуно оваквих погрешних схватања о „Обамакер“ постоји због тога што се људима није објаснило како ће се тај закон одразити на њих у пракси.

Кључне тачке „Обамакер“

Најзначајнија ставка Обаминог закона о здравственом осигурању је новооснована интернет берза здравственог осигурања покренута 1. октобра. На њој милиони Американаца који не испуњавају услове за јефтино или бесплатно осигурање из владиног програма Медикејд, а који су или неосигурани или приватно осигурани, могу да упореде понуде и бирају на основу различитих понуда. Постоје четири врсте програма: „бронзани план“ који покрива 60 одсто здравствених трошкова пацијента, „сребрни“ – који покрива 70 одсто, „златни“ с 80 одсто и „платинасти“ с 90 одсто покривених трошкова. Постоји и основна опција за оне млађе од 30 година, који су углавном здравији, али мало зарађују. А због чињенице да су изненадни издаци за здравствене трошкове многе људе довели до просјачког штапа, законом је предвиђена помоћ од 6.350 долара за појединце и 12.700 долара за породице.

Здравствени трошкови који доводе до банкрота

Око 80 одсто свих запослених у САД већ је осигурано преко својих послодаваца. Према Галупу, осам од 10 Американаца је задовољно начином на који су здравствено осигурани, али проблем је у томе што милиони људи губе своје домове или банкротирају, јер не могу да плаћају изузетно скупа осигурања или здравствене услуге у готовини.

Филозофија која стоји у позадини ове здравствене реформе подразумева да би сваки Американац требало да буде здравствено осигуран. У старом систему је било пуно младих, пунолетних људи који су одлучили да не буду осигурани због високих издатака и зато што су сматрали да су мале шансе да оболе па су веровали да им не треба осигурање. Према новом закону, осигурање ће бити обавезно, што значи да ће сваки грађанин који плаћа порез плаћати и осигурање, без обзира био он млад, стар, здрав или болестан.

Сигурно је да ће много младих људи који тренуно не плаћају здравствено осигурање а здрави су, то доживети као додатно финансијско оптерећење. Да би се појачао притисак на људе да узму осигурање, нови закон предвиђа казне за оне који то не учине: пореску казну од 95 долара.

Главни циљ је да се значајно смањи велик број неосигураних Американаца, тренутно њих око 60 милиона, односно 20 одсто становништва. Да би се то постигло, законом се омогућује бесплатно или врло повољно здравствено осигурање за породице с примањима нижим од 31.000 долара годишње и то уз помоћ владиног програма осигурања за сиромашне Медикејд.

Угрожена радна места?

Фирме које запошљавају више од 50 људи с пуним радним временом мораће да плаћају казну уколико својим запосленима не гарантују здравствено осигурање. Али те фирме ће зато моћи да затраже пореске олакшице да би покриле и до 50 одсто премија за запослене с нижим примањима.

Упркос томе, критичари закона тврде да ће ова обавеза послодаваца смањити број радних места. А неке компаније су већ почеле да запошљавају људе са скраћеним радним временом или чак забрањују запосленима да раде више од 29 сати недељно како не би прешли праг од 30 сати, када би фирма морала да им плаћа пуно здравствено осигурање.

Стручњаци стахују да на тај начин и до 30 милиона људи не би могло да има приступ осигурању – упркос новом закону. Неки од њих су илегални досељеници, али већина су Американци који живе у америчким савезним државама које одбијају да уведу Медикејд. Ова могућност одбијања постоји откако је Врховни суд прошле године донео такву одлуку.

До сада је 26 савезних држава одлучило да одбије Медикејд. Све оне имају републиканске гувернере или им законодавство контролишу републиканци, чиме и до осам милиона људи није обухваћено законом Обамакер. Само 16 савезних држава и Дистрикт Колумбија су сарађивали с Белом кућом да би основали сопствене берзе здравственог осигурања.

Но, све док су демократе у већини у Сенату и док Обама седи у Белој кући, изгледи да овај закон буде опозван су готово равни нули.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: