Насловна Поглед О банкроту у Црној Гори и региону

О банкроту у Црној Гори и региону

0
ПОДИЈЕЛИ

Већина земаља у региону донело законе о личном банкроту који су углавном неприменљиви у пракси јер не помажу много грађанима да врате дугове.

Приватни извршитељи су у Хрватској у последњих пет година решили седам милиона предмета. Поражавајуће је да од 329.000 породица којима су у овом тренутку рачуни блокирани због наплате дугова, чак 80 одсто њих није запослено. Дугови им се само гомилају, а у последње две године откада имају и Закон о личном банкроту само 423 дужника су одлучила да прогласе лични стечај. На банкрот се углавном одлучују грађани који практично немају имовину, па немају шта да изгубе. Лични стечај је у тој земљи, чини се, доживео неуспех и пре него што је ваљано представљен, а удружења за заштиту права потрошача и дужника, свакодневно апелују да се проблеми овако не могу решити.

„Тврдимо да је велики број извршења незаконит. Ако сте дужни, на пример, десет евра, после покретања поступка ваша задужење је нарасло на 150 евра. Камата непрекидно расте и чак и да отплаћујете дуг једном трећином зараде, ако имате посао, класичном методом лихварења и каматарења тај дуг више нећете успети да отплатите. Застарелост је укинута, а за разлику од европских земаља у којима је у оваквим ситуацијама забрањена продаја имовине испод тржишне вредности, у Хрватској је дозвољено да се прода за једну трећину вредности, што је застрашујуће„, каже за Политику Миријам Керватин, председница хрватског удружења „Блокирани”.

Према званичним подацима у Хрватској су у децембру 2014. године дугови грађана прерасли дугове комплетне привреде. Грађани су то приписали лошим прописима који су држави омогућили да занемарљив дуг увећају бесконачно пута.

„Дугови се морају вратити, али не на овакав начин. Сви ми у региону имамо по једну бака Кату, попут наше Кате Дугоњић из Гуња која је изгубила кућу у поплавама 2014. године. Потом је одјавила фиксни телефон, знајући да се неће дуго вратити. Стигла је после непуне две године , али јој је у међувремену без икаквог обавештења блокирана пензије и дечији додатак за унука о коме брине, јер је телекомуникациона компанија у међувремену „тужила” за неплаћене рачуне и исти дуг предала приватним извршитељима“, наводи наша саговорница из удружења „Блокирани”, која заступа и овај предмет и покушава да одблокира рачун и омогући јој да добије макар део ионако мизерне пензије.

Учинило се, објашњава, да излаза за обесправљене грађане има, посебно када је, по препоруци ЕУ, пред крај мандата бивше владе Хрватска прихватила да се питање приватног дуга решава Законом о личном банкроту. Многи су се понадали да је то решење, јер у развијеним земљама питање дуговања грађана је решено практично.

„Одговорност је у неким земљама подељена на дужника , повериоца који му је омогућио услугу, слабо проценивши околности, али и државу као регулатора. У Хрватској је то испало другачије“, каже Керватин и додаје да законодавац није предвидео много ствари, па ни то колико ће дужницима бити остављено новца за преживљавање док траје стечај над њиховом имовином.

Како каже наша саговорница, показаће се да је лични банкрот направљен за оне лукавије дужнике који немају други излаз. Један такав пример је и млади Дубровчанин који се током запослења у лутрији коцкао новцем којим није требало. Данас нема ништа своје, без имовине и без посла је, али је прогласио лични банкрот.

Словенија је, како сазнајемо, прихватила нешто другачија решења и тамо нема масовних блокада, али су грађани незадовољни прописима почели да пресељавају своје компаније у иностранство, што су законодавци схватили озбиљно и брзо исправили „нејасноће”. Они су Законом о личном банкроту изједначили физичка и правна лица.

Закон о личном стечају потрошача је донет и у Црној Гори средином прошле године, али још није заживео јер је неопходно да се донесе сет подзаконских аката који би га прецизније дефинисали. Интересовања грађана је било, а дугови које су пријављивали су износили од неколико стотина евра за неплаћене рачуне, до 100 хиљада евра дугова банкама као последица лоших улагања и пропалих послова. Чињеница је да још нико, према нашем истраживању, није банкротирао по овом Закону, па се обазривост надлежних у Србији чини оправданом. Колико је погрешно напречац доносити овакав пропис, показује пример Црне Горе у којој је, коментаришу тамошњи аналитичари, због толико недостатака доведена у питање његова примена, како због спорних решења и нејасноћа, тако и економске исплативости због значајног оптерећења државног буџета. Нејасно је ко је потрошач на кога се закон односи, као и шта се дешава са потраживањима када се потрошач ослободи обавеза.

И Федерација Босне и Херцеговине припрема Закон о банкроту. Амбициозно га најављују као сламку спаса за 17 одсто грађана који у овом тренутку не отплаћују кредите, а чак 70 одсто задужених кредите користи за пуко преживљавање.

Србија једина још нема овај пропис, али судећи према искуствима из региона, њена одлука је мудра. Јер боље је добро осмислити модел и уредити поступак, који ће презадуженим грађанима стварно пружити могућност да се раздуже. Наши законодавци вагају који је најбољи модел, како би омогућили презадуженим грађанима да могу да отплаћују дуг , али и да им егзистенција не буде угрожена.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here