НВО Пријатељи животиња Подгорица: Државо, пробуди се!

Све чешће смо свједоци да се путем медија упозоравају грађани Црне Горе на опасност која им пријети од напуштених паса на улицама наших градова. Да не знамо колико и ти сами медији помажу нама у борби за напуштене животиње, помислили бисмо да они воде хајку. Међутим није тако, медији само преносе оно што им поједини грађани саопште. Често ти исти грађани, наравно мањина чији се глас ипак чује, криве нас заштитнике животиња за све већи број напуштених паса на улицама – саопштено је данас из НВО Пријатељи животиња – Подгорица.

Остатак њиховог саопштења преносимо у цјелости.

„Тачно је да је паса све више из дана у дан, али ми нисмо криви за то, а понајмање пси. На жалост, пси често ту своју „кривицу“ што су уопште живи плате најскупљом цијеном, својим животима.

Прави и једини кривци за овакво стање су неодговорни власници, који врло често, послије одређеног времена своје љубимце или њихов окот избаце на улицу. Ништа мање нису криве ни државне и општинске службе које све то толеришу, и не покушавајући да примијене Закон о добробити и заштити животиња, У свакој уређеној држави би те службе морале да сносе одговорност зато што у Црној Гори немамо базу података за псе и мачке и што те животиње нису чиповане. Свака општина би по акону морала да има азил за напуштене животиње, у коме би се оне стерилисане и након тога, уколико се утврди да су безопасне, исте враћале на мјесто одакле су узете. Тај азил има само Подгорица, многе општине га немају, док су никшићки и улцињски само логори смрти, о чему смо и раније писали.

Покушали смо на све начине да приволимо Министарство пољопривреде да се уради та база података, да се крене са чиповањем паса и мачака и строгом контролом одгајивачница и власника, али осим празних обећања ништа није предузето. Разговарали смо са представницима никшићке и улцињске општине, предложили им једини могући начин да се ријеши проблем паса луталица, али они су се оглушили. На крају ћемо бити приморани, да уз асистенцију инспекцијских служби затворимо њихове азиле, јер не испуњавају ни неке минималне услове за рад. Такође ћемо бити приморани да одговорне за такво стање процесуирамо пред правосудним органима.

Није тачно да пси луталице представљају проблем туристима који долазе у нашу земљу. Поруке и позиви које свакодневно добијамо од њих говоре да им они много више пажње посвете током боравка овдје, него већина наших грађана, али то је показатељ културолошке разлике између нас и њих. Са друге стране, многи од њих су били свједоци масовних тровања, злостављања и свирепих убијања животиња на улицама црногорских градова. Те сцене, како су нам навели у порукама, остаће им урезане у главама до краја живота и никада више им неће пасти на памет да дођу у Црну Гору.

Ми разумијемо и реакције одређеног броја грађана, који не воле псе и плаше се њих, али никако не можемо да разумијемо да неко шири мржњу и панику, као и да их неко злоставља и убија. Уколико би се сваки пас уредно у азилу стерилисао, вакцинисао, чиповао и била му стављена наушница, а затим био враћен на улицу, грађани би имали потпуно другачију слику о њима. Путем средстава јавног информисања бисмо пренијели поруку грађанима да су ти пси прошли све контроле и да су потпуно безопасни, па би се и грађани са много више љубави и пажње опходили према њима, у то смо сигурни.

Желимо још и да напоменемо да многи представници иностраних Мисија који бораве у нашој земљи, прате стање са напуштеним животињама и да су, благо речено огорчени односом надлежних служби. Такође су и многе иностране организације о свему обавијештене и прате све што се дешава. Ако узмемо у обзир то да је наша земља кандидат за улазак у ЕУ, те да ће се једно од поглавља односити и на животиње, онда је јасно колико смо далеко од циља и колико ће наше грађане коштати то да се ствари доведу у ред. Било би много боље да се ради систематски и да у наредних пет година имамо сређену ситуацију, а и коштало би нас неупоредиво мање. Све то смо ми већ предочили надлежним органима, али узалуду. Грађани Црне горе издвајају свој новац за све ово наведено, а гдје он одлази, то нико не зна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: