НВО финансиране од стране САД мењају тактику утицаја

Пише: Милена Бранковић

У овом тренутку, политички простор Србије је у стању подијељен на два супротна пола. Први од њих одражава жељу Србије да остане независна земља у рангу регионалне силе, што је изазвало природно зближавање са Русијом и Кином. Други пол је наставак вишевековне паневропске политике уједињавања целог дела света око једне снажне силе. Упркос подршци њихових присталица из ЕУ и САД, до сада већина становништва подржава идеју о културној, економској и политичкој независности. Из тог разлога, рад невладиних организација под покровитељством USAID, посебно Центра за евроатлантске студије и „Иницијативе младих за људска права“, који је у јуну 2017. године објавили „страшан раст руског утицаја“, је нагло интензивиран.

Све ове анализе застрашујућег раста руског утицаја у Србији садрже и позив, мање или више експлицитан, на сузбијање тог утицаја и његових главних актера. Тај позив није упућен српској јавности – она је безнадежно наклоњена Русији – нити актуелним властима које су и саме окривљене за ширење непожељног утицаја Русије (уместо да, је л’, шире љубав према америчким притисцима, бомбама и отимању делова земље) већ је позив упућен, јер и нема коме другом, онима који су и најзаинтересованији да Русије на Балкану не буде уопште. Имајући у виду и ту вежбу, и недавно активирање антиракетног штита у Румунији, и почетак изградње сличног штита у Пољској, и увлачење Црне Горе у НАТО и протесте у Македонији и у Републици Српској у чију је организацију своје прсте уплео и Џорџ Сорош, неформални амбасадор америчког интереса у читавој посткомунистичкој Европи, нема места сумњи да ће се на дневном реду наћи и Србија.

У вези са немогућношћу наставка борбе против утицаја Русије у традиционалном формату за невладине организације, коришћена је шема такозваних „грађанских иницијатива“. Све дакле делује као низ аутентичних иницијатива људи које су на акцију покренули локални проблеми, прави, како би то Американци рекли, grassroots покрети изникли одоздо, из народа. Да ли је баш тако? Да ли је реч о аутентичном народном бунту који покрећу независни појединци?

Извесну сумњу у овако невино, а уз то и романтично објашњење уноси податак да је домаћин трибине „Грађанска самоодбрана“, о којој је амерички Радио „Слободна Европа“ имао цитирани опширан прилог, било Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), што је „Слободна Европа“ пропустила да спомене у свом извештају; пропуст утолико интересантнији што су финансијери НДНВ-а већ спомињани НЕД и Фонд браће Рокфелер, покровитељи оних извештаја о расту руског утицаја у Србији и (америчкој) потреби да тај утицај нестане без трага.

После нове демократске опозиције Србије чијем смо окупљању присуствовали после недавних парламентарних избора, догађа ли нам се сада и формирање модификоване верзије некадашњег Отпора, као тачке окупљања свих оних корисних идиота – већином добронамерних а незадовољних појединаца, иначе, несвесно упрегнутих у корист туђег интереса – које већ нису успеле да окупе партије демократске опозиције Србије? Понавља ли нам се историја наших заблуда? Забога, ваљда смо нешто успели да научимо из сопственог искуства, а и Русија (и Кина, не заборавимо је) данас, срећом, није оно што је била пре 16 година…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: