Гошовић: Споменик Мирку Петровићу не може стајати на ,,вратима Куча“
1 min read
Посланик Невен Гошовић, упутио је отворено писмо Градоначелнику Подгорице, поводом Предлога програма подизања спомен – обиљежја за 2015. годину, у којем образлаже зашто у њему не треба да се нађе споменик великом војводи Мирку Петровићу.
Писмо преносимо интегрално.
Господине Градоначелниче,
Скупштини Главног града Подгорица поднијели сте Предлог програма подизања спомен – обиљежја за 2015. годину. Тачком ИИ тог Програма предвиђено је подизање спомен-обиљежја посвећеног Великом војводи Мирку Петровићу, на новоуређеном централном градском тргу.
Ново спомен-обиљежје, како стоји у документу којег сте упутили Скупштини, представљаће обнову споменика који је изграђен у вријеме настајања новог дијела града на лијевој обали Мораче, касније званог Миркова Варош.
Господине Градоначелниче,
Подгорица је већ одавно превазишла обрисе Миркове Вароши. Подгорица је главни град Црне Горе са свим својим специфичностима.
Али Подгорица је и град толеранције, суживота, правдољубивости и солидарности.
То су вриједности које треба сви заједно да чувамо и уздижемо.
Спомен обиљежје било којој личности на централном тргу Главног града, чије би подизање стварало и продубљивало подјеле у народу не може донијети ништа добро.
А Велики војвода Мирко Петровић, свакако знаменита личност свога времена, ипак је руководио црногорском војском у догађајима познатим као Прва и Друга похара Куча. Неспорне су чињенице да су, посебно приликом Друге похаре Куча почињени стравични злочини чак и према нејачи, женама и дјеци у Кучима.
Спомен обиљежја су свакако дио културе једног народа, и рушење споменика у ма којем времену не може имати оправдање.
А подизање споменика Великом војводи Мирку Петровићу у погледу одабира мјеста и у сваком другом погледу, може бити урађено на одговарајући начин, који неће имати за последицу било какве подјеле.
Међутим, подизање споменика Великом војводи Мирку Петровићу, на „вратима Куча“, из горе наведеног разлога, имало би веома лошу поруку, са веома негативним последицама које није тешко претпоставити.
Са друге стране, грађанима Подгорице треба пружити прилику да искажу свој став, која је то личност из богате и славне историје Црне Горе, чије би спомен обиљежје требало да краси централни трг Главног града.
Господине Градоначелниче,
У најбољој намјери да нашу Подгорицу, сви заједно сачувамо од било каквих подјела и међусобног неразумијевања, слободан сам затражити од Вас да Предлог програма подизања спомен-обиљежја за 2015. годину, у дијелу који се односи на подизање спомен-обиљежја посвећеног Великом војводи Мирку Петровићу повучете из скупштинске процедуре, како би то питање у будућем времену било ријешено на начин који неће дијелити грађане Подгорице.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zecanin silni je gradonacelnik a vi Kuci znate koliko vas Zecani vole. Nisam siguran da ce procitat ovo i odustati od postavljanja biste. Njima trebaju podjele da se ne razmislja o drugim bitnijim problemima.U Kuce nema mnogo DPSovaca,tako da ih nije briga za njihovo misljenje.Podrzavam Kuce u potpunosti !
Треба их пустити да поставе споменик па га опет минирати и бацити у Морачу као 1918-те.
Serdara Jola Piletica,treba bistu da stave,ane od tih koljaca,petrovica,kosti im se raspadale,pobili su vise crnogoraca,no turci!
Шта то дробиш о светородној лози Петровића, Миловане?
Вукашине, светородна лоза Петровића је тако названа зато што је у њој Свети Петр цетињски. Дакле сасвим је јасно да у њој не могу да буду одроди као Луди Зеко, Мирко и Никола. Коме то није јасно највише што могу је да га жалим.
http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/prva-krv
Proklele su ih zene kucke ,, istrazili se kao sareni konji,, to im se i desilo. Klali su i spaljivali svakog ko im se na bilo koji nacin suprostavljao, Njegos -sestrice Perovice, Danilo-Boskovice (Sestrice) i silovanje koje plati glavom, Nikola nekoliko ubistava i procerivanje ( Jola Piletica, Marka Miljanova itd) a Mirko je prica za sebe. Koljac koji je napunio skolu na Medun djecjih, starih i zena. Toliko o junastvu i cojstvu porodice Petrovic. Ne zasluzuju pomena…
Иза Николе Мирковог није остало само неколико убистава већ су она многобројна. Перјаници које је он послао на Кадиће су побили, по његовом наређењу, свакога кога су затекли од старца до дјетета у колијевци. Његови послушници су изгласали нешто толико срамотно да се непамти да је такво што изгласано у некој држави прије ни послије тога, када су прогласили да је живот цијелог братства Кадића ван закона.
А према казивању савременика тих трагичних догађаја, војводе Марка Миљанова, посечене су 243 племенске главе, од чега 17 „војничкије“, док су преостале биле стараца, жена и деце.
„Главе љуђи и дјеце, које су посјечене, скупљене су на уљаник попа Луке и пободене на розге око уљаника, како би их војвода Мирко мога гледат и видјет колико их је“, записао је Миљанов.
У народу се до данас препричава књажева наредба, коју је доследно спровео његов брат, војвода Мирко Петровић: „Удри Куча на божју вјеру, ако га другачије уфатит не мош… и дјеца у колијевке да се кољу!“
Разлог крвавог пира био је бунт Куча, који нису могли да трпе терор који је спроводио цетињски господар. Сабља Мирка Петровића и његове војске секла је главе тек рођене деце, а од њене оштрице нису поштеђене чак ни жене труднице!
Књига др Илије Петровића „Црногорска похара Куча“
https://youtu.be/RIdiPBkZ2ec?t=40
Кадићи и Петровићи
Ви знате ону причу
О Кадићима и Петровићима,
Која се још прича,
А почела је пре онога дана
Кад је Тодор Кадић
Убио књаза Данила Петровића.
Данила званог Војводич српској земљи,
Што је увео арач на вериге,
Голе крше и празне куће,
И закон —
Да прави може платити за кривога.
Што је упутио посланицу Брђанима:
„И немојте да блејите,
Јер ако вам тамо дођем,
Нећу оставити ни камен на камену.“
Што никог није оставио
Да га није потегао за нос,
А ноћу се облачио у прње
И ишао кроз народ
Да види воле ли Господара.
Што је хтео да се прогласи за Цара
Док је чуо да цареви не просе.
Зека Малог — који је владао очима
У које нико није смио погледати
И веровао да нема те руке
Која би се смела подићи на њега.
Можда је и Тодор сачекао вече
Да би се од тих очију заклонио,
Али га не би по ноћи познао
Да му нису у мраку сјактале
Док му их је оловом загасио.
Суђен на смрт и обешен ван града
(Док је војска клечала уоколо) ,
Тодор се исповедао идући вешалима
Како му је књаз у кућу послао доушника,
А потом — за реч из љуте главе истрчалу,
Иза плота поставио крвника.
А кад му је из Црне Горе измакао
По туђинству га кроз Турску и Ћесарску
Вребао дугачком пушком Петровића,
Најпосле му и сестру срамотио
И удату је за другог преудаво.
И да му је мило што је очи заклопио
Тек кад је чуо ко га је убио.
Али Петровић се не може заменити Кадићем,
Камоли Данило Први — Тодором,
Па су сви Кадићи стављени на добош,
Зазиђивани у куће и паљени ђутуре,
Да им се утре име и успе вода на ватру,
Да служе за страх и уклин народу.
Са књазом је у црно омастио капу
Вас Црногорац и Брђанин,
Није се певало, ни пуцало, ни гуслало,
Сем кад би смакли некога Кадића.
Тако се деведесет и два пути певало за годину,
Док се Кадића кандило утулило.
Боан Кадића постао је Боан,
Тамо где је била Прентина главица,
Никао је Даниловград.
Давно је било
Да се и заборавило.
И кад је ту скоро, после сто година,
Вршен последњи попис постојбника,
Показа се како се прича завршила:
Међу живима није било ниједног Петровића,
А више од свих било је Кадића.
Као травка упорница, у гроб прогледала,
Ишчивиљила да јој не потру почетак,
Као онај чија се свећа запалила сама,
А кожа са бубња понављала: жив сам!
Искрснуше испод многих презимена, капа и вера,
Да објаве да нису нестали и да су Кадићи,
Јер да то не знају
Залуд би опстали.
Иза сваког бегунца остане трудница,
А широки траг од оних који су затирани,
Истраживани и искорењивани,
Због свога имена и злочина рођења.
Био је у праву онај који је пострадао
Верујући да му на правди Бога
Не може нико ништа.
Језик и оно што дише у језику
Старају се једино о њему.
Време ради само за ту истину
И још налази понекад понешто
Због чега сунце греје.
izvin pavlehn,mnogo je dobro da bi ostalo neosvijetljeno
Turcin vi je vekomima nezno kazu bake kara dok ste hrabro s opancima oblijecali oko hara
pa se sad nezna stoste cesova ste vi podrijetla vi ste cudna ukrstanja boles strasna bez lijelka
kompleksi su vasi stari iz davnije tije dana kad prababke tada vase odmarahu kod dusmana ,
oce serebalj da imade to sto dosad nikad nije da se njemu neko klanja kao sto je i on prije
pa od muke nezna stoce bi da uzme Crnu Goru stonemoga da je uzme ni car sami u Stambolu !
Obrenovic kad vi didje on zastavu svoju ima na njoj glava od praseta imbol serebljastva vekovima ,
ovi pozdrav silje vama Crnograc sa Cetinja ,sto pokusa da ih blato gedzovanskoturska buruntija !
Ti nijesi Crnogorac, no Dragan Pelevic, komunisticki nakot i produkt ustaske ideologije ljiberalnog saveza, koji radi u nadnicu u Svedskoj, i blati casno crnogorsko ime autosovinizmom i srbomrznjom. Pozdrav ti salje pravi Crnogorac porijeklom iz Rijecke nahije.
P.s. Bolje udri glavom u zid, ili u kakvu bukvu, dako isceras iz nje te ludosti. Sto pises na portalima i na Youtubu, to je za posmatranje u mentalnoj ustanovi.
Cuvena jedinica Piricija Birolija je u periodu 41-43 napravila vise djece na Cetinju nego sto je ta regija dobila u narednih 50 godina. To je bio mali nacisticki bejbi bum. Cudo su geni predaka! Zato su ovakvi kakvi su danas. Jad i bijeda.
„Turcin vi je vekomima nezno kazu bake kara dok ste hrabro s opancima oblijecali oko hara
pa se sad nezna stoste cesova ste vi podrijetla vi ste cudna ukrstanja boles strasna bez lijelka
kompleksi su vasi stari iz davnije tije dana kad prababke tada vase odmarahu kod dusmana ,pa od muke nezna stoce bi da uzme Crnu Goru stonemoga da je uzme ni car sami u Stambolu !“
Вријеме је коначно да се сруши мит о томе да „јуначки Монтенегро“ никад није пао под турску власт.Замолио бих редакцију да контактира господина Јована Маркуша великог познаваоца историје Цетиња да нам напише један текст на ту тему,било би јако занимљиво.
Елем,стара Црна Гора односно данашњи Монтенегро потпао је под турску окупаторску власт и то у периоду од 1499 до 1684 год.За то вријеме то није било ништа необично,отоманска империја је била таква сила,за оно вријеме баш оно што је данас НАТО пакт,и гутала све државе које су јој се испријечила у свом освајачком походу на Запад.Тако су дошли су све до Беча.
Читавих 185 година стара Црна Гора односно 4 „нахије “ ,(а нахија је баш чисто дукљанско – монтенегринска ријеч 🙂 ) биле су ништа до тамни турски вилајет под пуном законодавном, извршном а и пуном војном влашћу.На само Цетиње су биле подигнуте чак четири џамије (а ко се иоле разумије у грађевинарство зна да се ни данас са свом могућом опремом грађевина попут џамије не диже преко ноћи а камо ли тада )које су послије дужег времена срушене до темеља.Избрисане су тако да од њих ни камен на камену није остао,да се једног дана“ Власи не досјете“ да је и Монтенегро био турски,а какав су зулум чињели Турци Дукљанима и њиховим женама,може само да се претпостави…Тај мит о непробојности црногорских граница према турском окупатуру је остао и дан данас у главама полуобразованих примитивних Монтенегрина (погледати коментар изнад).
Кажу да су тај споменик срушиле српске трупе. Да ли је то тачно? Ако јесу, из ког разлога?
Није тачно. Бјелашка омладина га је срушила. Вјероватно је у њој било Куча.
http://matijabeckovic.blogspot.com/2012/04/blog-post_25.html
jeste „velik“ samo sto?A sto ga ne stavite u onu sto kazete crkvu na Skadarsko jezero,zajedno sa Sekulom ,sjuta mozda Kilibarda i Brkovic,i tako redom ,sve na jedno mjesto,i red je,one stvari se stavljaju u sengrupu.
Mirkova varoš , veliki crnogorski junak i vojskovođa zaslužuje spomenik . Eno onaj okupator Karađorđe ima park i spomenik pa se Gošović ne buni .
Bravo Bokice!Kako si nacitan!
Svaka cas na tekstu gosovicu.