Нови Сад: Представљена прича о жртви Главашевог злочина, Бранку Ловрићу
Новинарка из ХР Барбара Матејчић представила је своју књигу прича „Како сте?“, која припада жанру наративног новинарства,. Промоција је одржана у Новом Саду у Омладинском центру ЦК 13.
У књизи „Како сте?“ ауторка се бави проблематиком маргинализованих група, попут Рома, ЛГБТ популације, психичких болесника, особа са инвалидитетом, као и ратним злочинима и положајем Срба у Хрватској.
Једна од прича говори о Бранку Ловрићу, Србину из Осијека којег су 1991. године одвели са кућног прага и ликвидирали припадници снага које је предводио Бранимир Главаш, тадашњи командант одбране Осијека.
Реч је о „селотејп афери“, поводом које је Жупанијски суд у Загребу 2009. године донео пресуду у којој је судски доказано да је убијено најмање осам грађана, седморица Срба и један Македонац, тако што су прво били мучени, а потом су доведени на обалу Драве у Осијеку, где су им пуцали у главу.
Сва тела су касније пронађена у Драви, а руке су им биле везане селотејп траком, једино никада није пронађено тело Бранка Ловрића.
„То се догодило пре 25 година, а те трагедије и неправде и данас трају“, казала је Барбара Матејчић и подсетила да је песуда Жупанијског суда у Загребу поништена и да сада треба да уследи ново суђење које представља нову трауму за породице жртава, нарочито зато што се поставља питање да ли ће ико икада одговарати за те ратне злочине.
Додала је да се Марији, супрузи Бранка Ловрића, рат завршио када су Главаш и његови саучесници осуђени 2009. године и навела да се тој жени и данас повремено дешава да јој на улици у Осијеку добаце: „Четникушо!“.
Иначе, збирка се састоји од шест прича, међу којима су „Коловоз у Шарић Струги“, „Једна од сто“, „Обичан дан у Бранимировом животу“, „Осјечка обитељ Ловрић“.
Матејчић је слободна новинарка и уредница, која се бави друштвеним темама и људским правима. Она је на промоцији, такође изјавила, да је време да се организује „паневропски“ штрајк новинара, јер су притисци на ту професију у целој Европи исти.
Према њеним речима резање трошкова, мултитаскинг, цензура, неоконзервативизам…, заједнички су проблеми за све новинаре у Европи.
„Према њеним речима, мере штедње у медијима не могу да буду изговор за недостатак истраживачког новинарства“, казала је она.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
