Новаковић: Поглавље 23. садржи најосјетљивијетеме за свако друштво које тежи заокруживању транзиције

На округлом столу, који је организовао Центар за развој невладиних организација, о спремности Црне Горе за отварање поглавља 23. саопштено је да ће то поглавље бити тест за политичку вољу неопходну за суштинске реформе у деполитизацији правосуђа, ефикасну борбу против корупције и за потпуну зашититу људских права, преноси агенција Мина.

Ана Новаковић, извршни директор организације казала је да поглавље 23 није технички најтеже у преговорима, ни најобимније, али је, како је навела, политички најзахтјевније, оцјењујући да поглавље 23. садржи најосјетљивије теме за сваку државу која тежи да заокружи транзициони процес.

,,Кључне теме су да ли је држава успјела да обезбиједи независност и непристрасност правосуђа, да ли има снажне институције за ефикасну борбу против корупције, колико се поштују људска права и колики је степен толеранције на различитости“, изјавила је Новаковић.

Она је навела да је да су поглављем 23 обухваћени политички критеријуми за чланство у Европској унији, и да се у мањој мјери односи на хармонизацију законодавства, и да га то чини изразито политичким.

„Тако је поглавље 23, највише од свих других, тест политичке воље за суштинским реформама у Црној Гори, деполитизацијом правосуђа, ефикасним обрачуном против корупције и заштитом људских права“, оцијенила је Новаковић.

Она сматра да одговор на питање да ли је Црна Гора спремна за отварање поглавља 23 треба тражити у конкретним показатељима и у реализацији мјера које су пред Владом.

Снежана Радовић, генерални директор за европске интеграције у црногорском Министарству вањских послова, рекла је да је Влада припремила Акционе планове за отварање поглавља 23 и 24 и да су утврђене преговорачке позиције за те области.

Из Владе очекују сазивање Међувладине конференције у Бриселу за отварање та два поглавља.

„Отварањем поглавља посао тек почиње. Пред Црном Гором је пуно обавеза, али спремно дочекујемо наредну фазу преговора“, рекла је Радовић.

Алберто Камарата из Делегације ЕУ у Подгорици, рекао је да је Црна Гора „пионир“ у новом приступу преговорима, додајући да Европска комисија припрема нацрте преговорачких позиција за поглавља 23 и 24 које ће бити достављене државама чланицама.

„Акциони планови имају сврху само ако се претовре у конкрентне иницијативе, а у последњем Извјештају о напретку је наглашено да планови на вријеме морају бити примијењени“, прецизирао је Камарата.

Он сматра да у праћењу примјене Акционих планова битну улогу мора да има парламент, али и остале институције.„Пред Црном Гором су велики изазови и вријеме је за резултате и реформе“, изјавио је Камарата.

Радуновић: Корупција озбиљна пријетња за црногорско друштво

Предсједник скупштинског Одбора за европске интеграције, Славен Радуновић, рекао је да корупција представља озбиљну пријетњу за црногорско друштво, оцјењујући да парламент мора да створи ефикасан оквир за борбу против те појаве.

„Спољњи притисак на спровођење реформи је неопходан, а сумњам да је власт спремна за рјешавање кључних проблема. Од изузетног значаја за државу је рјешавање свих афера јер би то послало добру поруку Бриселу“, изјавио је Радуновић.

Бранка Лакочевић, помоћник министра правде, казала је да се планира доношење новог закона којим би се уредио избор судија.

„Тиме би се увео јединствен систем за избор судија у држави, и прецизирали критеријуми за долазак на те функције“, појаснила је Лакочевић.

Јасавић: Опозиција ће имати утицаја на избор ВДТ-а

Посланик Позитивне Црне Горе, Азра Јасавић , рекла је да је поглавље 23, из искуства других држава, обиљежило преговоре о приступању.

Она је говорећи о новом начину избору врховног државног тужиоца који се у парламенту бира двотрећинском већином у првом кругу, а деблокирајући механизам је подршка три петине посланика, рекла да ће опозиција имати утицаја у том процесу.

„То ће свакако утицати и на дигнитет ВДТ-а“, додала је Јасавић.

Према њеним ријечима, отварање поглавља 23 зависиће од тога да ли је држава спремна да пређе са ријечи на дјела.

Теа Горјанц-Прелевић из Акције за људска права, питала је због чега су тајне преговорачке позиције за поглавље 23.

„Јавност заслужује да буде укључена у преговоре и треба апеловати да се те позиције отворе“, навела је она.

Камарата је казао да је досадашња пракса да до финализације позиција оне буду тајне.

„На свакој страни је да одлучи да ли ће позиције бити тајне, али је пракса да док не буду финализоване да буду затворене за јавност“, прецизирао је Камарата.

Радуновић је рекао да посланицима треба да се омогући да могу да утичу на преговорачке позиције, уколико процијене да нијесу добре.

„Остале земље које су преговорале са Унијом, држале су у тајности позиције, јер су имале много више капацитета, и у њима није постојао толики степен неповјерења између цивилног сектора и опозиције на једној, и власти на другој страни“, додао је Радуновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: