Њузвик туче по Милу као генератору подјела и криминалцу
1 min read
Њузвик (Newsweek) је у чланку којег потписује Николас Кауфман (Nicolas Kaufmann), означио бившег премијера Црне Горе Мила Ђукановића као генератора подјела и криминалца, који је своју четвртвјековну владавину осигуравао оптужујући сваку грађанску побуну као државни удар, односно напад на њега.
„2017. година донијела је на Балкану нове сукобе, јер народне вође у региону непрестано отварају ране из деведесетих,“ наводи Кауфман. „Када је Милорад Додик, лидер РС – српског региона у БиХ, прослављао 9. јануар – Дан републике то је разбјесњело босанске Муслимане и Хрвате. Не само да прошлогодишњи референдум око Дана републике, Уставни суд Бих сматра незаконитим, већ је и прослава била на дан када је српски ентитет објавио независност од Босне 1992. године,“ наводи Кауфман.
Говорећи о Црној Гори Кауфман наводи:
„У цијелом региону лидери користе стратегију да у други план ставе неподесне институције и задрже моћ. У сусједној Црној Гори бивши премијер Мило Ђукановић је клачисан примјер. Дефинишући шта представља „његов народ“ Ђукановић, чија је биографија обилује тужбама за корупцију, непрекидно је оптуживао своје политичке опоненте за издајничке везе са страним факторима и тврдио током своје четвервјековне владавине да су сви државни удари били напад на њега. Чак је и апликација Црне Горе за придружењем НАТО-у, који ју предложио Ђукановић као дио своје преорјентације ка Западу, оставио Црну Гору веома подијељеном. Они који се противе НАТО пројекту представљени су као петолколонаши који чине све да угрозе придружење Црне Горе Европи.
Пошто није успио да обезбиједи већину на прошлогодишњим изборима, Ђукановић је подстакао страхове против руског утицаја и оптужио „страни фактор“ на изборима. Национална узбуна која је затим услиједила дозволила је бројна хапшења опозиционих лидера, што је забринуло посматраче да би могло доћи до забране опозиционих покрета.
Ђукановић се након тога повукао са власти али, након деценија у којима је он поларизовао и приватизовао црногорску политику, држава и у његовом одсуству остаје подијељена: поред оптужби за крађу избора, нова влада који је формирао дугогодишњи Ђукановићев повјереник Душко Марковић опозиција је одбацила нао нелегитимну.
Људи као што су Додик., Ђукановић и Груевски, изградили су невјероватно успјешене политичке каријере тако што су своје припаднике оставили дубоко подијељеним и међусобно огорченим, понављајући у циклусима поновне оптужбе које иду све до прије деведестих, стоји у закључку текста који за Њузвик потписује Николас Кауфман консултант односа са јавношћу у Бриселу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Čak ni za Gruevskog, kamoli Dodika, Kaufman ne koristi termin kri-mi-na-lac!
To je eksluzivno namjenjeno samo našem Milu!
Koji odista i jeste jedini klasični mafijaš na čelu jedne države, kakva god da je ta država!
E, sad što neki čitaju a ne razumiju poentu, najmanje je moj problem.
Kako to nije ni Dodik, još manje Gruevski.
Đe li si ti to pročitao? U tekstu piše “ allegations of corrupt dealings“ tj, “tvrdnje o koruptivnim poslovima“ i ništa više. Najviše priče je o Dodiku, ali su jasni navodi da se populistička priča sada dešava u nekim evropskim državama pa i u SAD sa jasnim ukazivanjem na Trampa.
Poznata je priča iz II sv. rata da su najlošiju propagandu imali Njemci i Rusi jer su cijelo vrijeme lagali. Najbolju propagandu su imali Britanci jer su 95% govorili istinu. Kad im nešto zatreba (preostalih 5%) oni bi i slagali ali bi im prošlo kao istina jer su im svi vjerovali. Slična je situacija sa prevodom ovog teksta – sve je izvrnuto naglavačke i nema veze sa originalom pa se posle čudite što vam niko ništa ne vjeruje. Ali to je vaš problem.
Шта нас брига шта се пише за Груевског, важно је оно што се нас тиче. Нико не сумња да је каријера Ђукановића била успјешна, ево је остао скоро три деценије, то јесте успјех али и трагедија нас осталих. У документарцу ИН4С о државном удару је фино посложена ова Милова тактика: кбсз. државни удар – напад на њега. То је шаблон који стално користи.
U tekstu Newsweek-a se prvenstveno govori o populističkim liderima na Balkanu, najviše o Srpskoj i Dodiku, o ubistvu 100 000 ljudi u Bosni i kako je navedeno “sramnom pokolju 7000 ljudi u Srebrenici“. Navodi se da je situacija u Bosni školski primjer populizma koji je, mora se priznati, prisutan i u Rusiji, Turskoj a sada čak i SAD. Navodi se da je slična populistička praksa prisutna i u regionu i navode se primjeri u CG i Makedoniji, ali nigdje ne piše da ste vi demokratska opozicija. Piše da su Dodik, Đukanović i Gruevski napravili nevjerovatno uspješne političke karijere i da je njihova taktika bila efikasna, a ista taktika se počela primjenjivati i na drugim mjestima u Evropi a takođe i preko Atlantika. Ko ne vjeruje neka pročita.
ubistvu 100 000 ljudi u Bosni i kako je navedeno “sramnom pokolju 7000 ljudi u Srebrenici“.
budimalo precizniji kada vec nesto pokusavas da napises.
POGINULO 10.000 ŽENA
U RATU u BiH život je izgubilo ukupno 62 626 vojnih lica, među kojima i 526 žena, te jedno vojno lice nepoznatog pola. Ukupno je stradalo 94.350 muškaraca (civila i vojnih lica) i 10 368 žena, te 14 osoba neutvrđenog pola
PO nacionalnoj pripadnosti u ratu u BiH život je izgubio 68 101 musliman, 22.779 Srba, 8.858 Hrvata i 4.995ostalih. U odnosu na ukupan broj stanovnika iz 1991, od 1992. do 1995. godine smrtno je stradalo 2,4 odsto stanovništva BiH. Prema nacionalnosti žrtava rata, u procentima je stradalo 3,6 odsto Muslimana, 1,7 odsto Srba, 1,2 odsto Hrvata i 1,4 odsto ostalih.
O Srebrenic se zan dosta ,a najveca istina je da je broj od 7000 netacan ,ide se maksimalno do 1200 zrtava
ostvimo se vise lazi iz Drugog rata i epopeje partizana,nemozete vise lagati!
Prevodio sam tekst iz Newsweek-a, autor je Nicholas Kaufmann. O tim činjenicama možeš sa njim polemisati. Cijeli tekst je djelimično i tendenciozno prenesen.