Њемачка разматра легализацију инцеста, у Србији није кажњив

Њемачка влада још разматра предлог да се озакони инцест између одрасле браће и сестара који је прошлог мјесеца поднио Етички комитет, који у влади и Бундестагу има савјетодавну улогу. „Границе сексуалног понашања људи не треба да поставља закон“, аргументација је комитета. Како додају „ова препорука не важе за везу родитеља и дјеце“.

Вијеће, састављено од 26 чланова, које њемачким политичарима нуди савјете из области друштвених, научних, здравствених и правних проблема, позива посланике Бундестага да из кривичног законика избаце одредбу о инцесту. Према важећем рјешењу, починиоцима следи казна до три године затвора.

Повод за овај предлог, Етичко вијеће Њемачке је, наводи тамошња штампа, добило у познатом случају из 2012. године, који се нашао пред Европским судом за људска права. Патрик Штубинг и његова сестра Сузан одрастали су одвојено. Кад су се упознали, имали су по двадесетак година. Нису знали да су брат и сестра, завољели су се, вјенчали и добили четворо деце, од којих двоје има физичке и психичке проблеме. Кад је истина изашла на видјело 2008. године, Патрик је због инцеста осуђен на казну затвора од три године, коју је издржао. Управо на основу истог случаја, Европски суд за људска права у Стразбуру, прије двије године, донио је одлуку да Њемачка има право и даље да гони починиоце инцеста. Сад је исти случај искоришћен за потпуно супротан захтјев.

– Криминални закон није одговарајући начин да се забрани социјални табу. Фундаментално право одраслих на самоодређење, загарантовано Уставом, мора да буде изнад апстрактне идеје о заштити породице – стоји у изјави Етичког комитета.

Ово тијело одбацило је и најјачи аргумент противничког табора да инцест носи велику вјероватноћу да ће дјеца имати генетске абнормалности, подсјећањем да ни другим паровима који имају генетски ризик није забрањено да имају потомство. А ту је и пренатална дијагностика.

Комитет наводи да „у случају инцеста између двије одрасле особе које у њега ступају својом вољом, ни страх од негативних последица по породицу, ни могућност рађања дјеце из таквих веза не могу оправдавати криминално гоњење“.

Своју препоруку, ово савјетодавно тијело базирало је, како се наводи, на опширним истраживањима у којима је откривено да су многи парови принуђени да своје животе воде у тајности. Било је и пријетњи ускраћивањем наследства, уколико се инцестоидна веза не прекине.

Док Бундестаг не буде ставио овај предлог на свој дневни ред, тамошњи медији распредају аргументацију за и против. Ужаснути противници истичу да је „сексуално одређивање јединке, подређено заштити дјетета, а да је све остало Содома и Гомора“.

Уз ово, дневник „Велт“ додаје чињеницу да је „ријеч о индивидуалним ситуацијама које Етички комитет протура као општи тренд“. Лист се позива на чињеницу да је још 2008. године, њемачки уставни суд оцијенио да су прописи који санкционишу полне односе брата и сестре у складу са уставом земље.

Право мора да штити и морал, поручују они који се питају треба ли можда ставити катанац на савјетодавно тијело чији савјети прецртавају моралне норме.

Присталице слободне љубави, међутим, имају контрааргумент по коме инцест ни у западноевропским династијама, ни на Истоку, кроз историју уопште није био табу тема. Напротив. Бројне племићке породице настојале су да задрже „чистоту крви“. Што је то резултирало разним психофизичким поремећајима, није их ометало. Заговорници зеленог светла за инцест наглашавају и чињеницу да је Етички комитет из „аболиције“ искључио полне односе између родитеља и деце, односно, да у својој препоруци третира искључиво најблажу варијанту родоскрнављења.

Србија предњачи „савременошћу“

Према Кривичном закону Републике Србије, добровољни секс између пунољетних крвних сродника, народски речено инцест, није кажњиво дјело! Отуд ни не чуде случајеви попут оног у којем је Апелациони суд у Београду ослободио оптужбе Мирослава Р. (52) из Рушња да је силовао своју ћерку Р. Р. (26), уз објашњење како је секс између њих двоје био на добровољној основи?!

Ма колико поражавајуће звучало, једина казна у Србији која очекује оца који обљуби своју ћерку је она по члану 197, према коме закон дјелује само уколико је ћерка малољетна!

У том члану дословце пише: “Пунољетно лице, које изврши обљубу или с њом изједначен полни чин с малољетним сродником по крви у правој линији или с малољетним братом или сестром, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година”.

Једина законска санкција за овакве парове је немогућност склапања брака – каже Мамула, додајући да је родоскрнављење до 2005. у Србији било строго кажњиво, па су починиоци инцеста у “првој линији” могли да заврше и до три године у затвору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: