Насловна Поглед Њемачка поробљава Европу — да ли и Србију

Њемачка поробљава Европу — да ли и Србију

3
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Момир Булатовић

Њемачка је највећи инвеститор у Србији. Њемачка је запослила највише српских радника — преко 35 хиљада. Њемачка је најважнији спољнотрговински партнер Србије.

Али, ово нису три вијести. У питању је само једна. Јер, када неко инвестира, онда је природно да користи локалну радну снагу и да тргује са самим собом, јер је то веома исплативо. Пребацивање новца са филијала на централу омиљени је спорт топ менаџера мултинационалних корпорација. Ту све пршти од профита.

Долазак њемачког капитала је најбољи знак да је Србија препозната као сигурна и стабилна дестинација за улагање. То је јасан и охрабрујући путоказ за наставак „реформи“, тврде носиоци ових политика у Влади Србије. Можда они мисле да је стварно тако. Али, политика инвестирања њемачких корпорација у друге земље не води се тим принципима.

Инвестиције иду у државе за које њемачка влада гарантује да нису под ризиком. Прецизније, гдје су улагања осигурана, тако да је реални ризик раван нули. Инвестиције се остварују капиталом банака, а у том новцу је највећи удио државног капитала. Будући да њемачка влада одређује гдје се може улагати и да даје паре за то, ваљда је јасно да је овдје увијек у питању политика, а не економија. Економија се појављује једино у могућности да њемачки фабриканти покупе масне профите због државних олакшица и јефтине радне снаге.

Одакле банкама новац за кредитирање инвестиција? Од пласмана њемачких банака у 2011. години само 7,9 одсто су била њихова изворна средства, 47,5 одсто су чиниле дате државне гаранције, а 44,5 процената откуп од стране централне банке (штампање пара). Класичан примјер како моћна држава може да створи нешто ни из чега. Овим непостојећим новцем је онда могуће поробити Европу и угасити сваки дах слободе и правде.

Током претпосљедњег чина грчке финансијске трагикомедије, у тексту под насловом: „Право лице њемачко-грчког партнерства“, „Шпигл“ (Ј. А. Хеyер) је извјестио о вечери у хотелу Хилтон, гдје су Меркелова и Самарас окупили пословне представнике који би требало да „отворе ново поглавље“ у међудржавној сарадњи, како је нагласила канцеларка.

Европска инвестициона банка и КФВ (њемачка државна банка) ставиле су на располагање десет милијарди евра за пројекте које ће, у основи, реализовати њемачке фирме на бази дугорочних улагања. Помињане су и „неопходне реформе“ под водством њемачких експерата, како би Грчка, поново, била у стању да аплицира на фондове ЕУ. Порука је била невјешто сакривена, али јасна — стимулисање привредног раста Грчке најбоље се одвија путем подстицаја које ће добијати њемачке компаније.

По вољи Њемачке и под диригентском палицом њене канцеларке, постигнут је посљедњи „споразум“ Грчке са Европском унијом. Он се сводио на чињеницу да ће ова нефункционална и банкротирана држава бити финансирана у наредних пар година, након којих ће бити приморана да поново прође кроз сличну идиотску процедуру, али овај пут слабија и још задуженија. Да би добила „помоћ“ она ће морати да распрода све своје привлачне јавне ресурсе.

Мајкл Хадсон, уважени истраживач и професор економије на Универзитету Мисури, Канзас Сити, тим поводом је указао: „Двадесет процената грчке радне снаге је већ емигрирало. Они (Тројка) инсистирају да четрдесет одсто радника мора да емигрира, зараде морају да се смање за додатних тридесет одсто, односно да држава буде фактички испражњена. У суштини, они Грцима кажу: Ми желимо ваше сировине, вашу нафту — марш напоље из земље“! Након два дотадашње програма „помоћи“ стопа незапослености у Грчкој је била преко 26 процената. У то вријеме изгубљено је 975.300 радних мјеста, а са те тачке је морао да се започне нови програм „реформи“ радног законодавства, што је био еуфемизам за некажњено масовно отпуштање и даљу експлоатацију запослених.

Грчка је и даље чланица Европске уније, а до кад ће не знамо…

3 КОМЕНТАРИ

  1. 1
    0

    +„Иштите најпре Царство Божије и правде његове, а све ће вам се друго додати“

    …“5. Божја реч, забележена у Светом Писму Божјем, учи нас да срећа и несрећа једнога човека,
    једне породице, потомства и друштва зависи од извршења или гажења моралног закона Божјег.
    Показао ти је (Господ), човјече, што је добро. И шта иште Господ од тебе осим да чиниш
    што је право и да љубиш милост и да ходиш смјерно с Богом својим (Михеј, 6, 8).
    6. Пре свега друштво почива на породици. А пород је од Бога. Дјеца, пород дар је од Њега
    (Пс. 127, 3). Он од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима (Пс. 113,
    9). Али и бездетност је од Бога. Ја ћу учинити да буду без дјеце, говори Господ колену
    Јефремову (Ос. 9, 12). Господ затвара материцу (I Сам. 1, 6). Од благослова Божјег дакле
    зависи пород, а од порода свако људско друштво.
    7. Породица је срећна где се родитељи не греше о закон Божји и где деца поштују родитеље
    своје. У том случају благослов је Божји на породици, и купа расте и напредује. Ако ли се
    родитељи огреше о закон Божји, и не покају се пре смрти, Бог походи гријехе отаца на синовима
    и на унуцима до трећег и четвртог колена (II Мојс. 34, 7). Због греха цара Саула погибоше му
    синови: Јонатан и Исвостеј, а унук му Мефивостеј, рођен хром у обе ноге, примаше храну са
    туђе трпезе (II Сам. 9). Цар Соломон згреши Богу и зло постиже сина његовог Ровоама, и би као
    проклетство на унуцима и праунуцима његовим. Но упоредо с тим дејствовао је и благослов
    Божји због Давида, оца Соломонова, те се династија продужаваше до краја…“

    …“1. Путник: Из твог излагања, Путовођо мој, ја сам разумео, да морални закон Божји има
    свеобухватљиву силу и власт над људским друштвом. Није ли тако?
    2. Путовођ: Тако је.
    3. Путник: Ако је тако, зашто онда старешине држава и вође народа у наше време говоре
    искључиво о привредним, економским и политичким интересима својих земаља и народа, а
    закон морални прећуткују као и да не постоји?
    4. Путовођ: Да говоре, говоре заиста, и то не од јуче него од пре стотину и више година;
    највише о томе говоре. Али се они не могу похвалити, да су решили та економска, привредна и
    политичка питања. Само су их отворили као три живе ране, на које непрестано ударају облоге и
    мелеме, али ране никако не зарастају. Јер први лек је за те ране примена и поштовање моралног
    закона Божјег.
    5. Путник: Али зар није на пример питање капитала и рада једно чисто техничко питање,
    изван домашаја и власти морала?
    6. Путовођ: Баш отуда је и настало то питање и антагонизам између капитала с једне стране
    и радне снаге с друге стране, што је пренебрегнута власт морала у односу човека према човеку.
    Јер то питање је пре свега погрешно постављено као питање безличног капитала и безличног
    рада, супротстављених као две немуште силе једна против друге. У самој ствари питање
    капитала и рада јесте питање човека и човека. А свако питање односа човека према човеку јесте
    питање моралне природе, које као такво подлеже моралном закону и регулише се моралним
    законом.
    7. Путник: Молио бих те, реци мало више о томе.
    8. Путовођ: Рекао је апостол Христов: Благословеније је давати него примати. А у Старом
    Завету пише: Подашна рука бива богатија. И још: Не одреци добра онима којима треба кад
    можеш учинити. Међутим, многи и многи људи презрели су и благослов и проклетство као
    нешто нестварно и почели су се безобзирно такмичити у стицању непотребне имовине, да су
    заиста навукли на себе и на децу своју и па имовину своју проклетство, место да милошћу и
    човекољубљем буду сејачи радости и добре воље међу браћом својом, они су постали натмурени
    сејачи злобе и огорчења. Место да се владају по моралном закону Божјем, они су почели
    доносити безбројне, економске, привредне, политичке и друге своје законе, засноване на својим
    материјалним и себичним интересима. Међутим, сав огромни збир тих закона нити је могао
    нити може заменити Декалог,десет Божјих заповести.
    9. Путник: Од чега зависе привредна питања једне земље?
    10. Путовођ: Од кише.
    11. Путник: Од чега још?
    12. Путовођ: Од здравља.
    13. Путник: Од чега још?
    14. Путовођ: Од мира и једнодушности. Ако суша убије летину, помор покоси народ и
    стоку, и ако међу људима нема мира и једнодушности, шта помажу све куле од теорије о
    привредним питањима? Шта сви привредни закони и регуле? Кишу пак и здравље даје Бог
    сходно вери, поштењу, правди и милости у једном народу, као што је речено.
    15. Путник: Но ти свакако не одричеш потребу бриге о производњи и размени добара?
    16. Путовођ: Ја не одричем ту бригу под условом да изнад ње стоји брига о моралном закону
    Божјем, о његовој сувереној важности при производњи и размени. Иначе сва техничка вештина
    људска у том погледу без моралног закона личила би на вешто саграђену лађу без компаса. И
    као што лађа без компаса мора да лута по океану тако мора да лута и највештије организовано
    друштво људско без моралног закона Божјег.
    17. Путник: А како треба схватити политичке законе једне земље?
    18. Путовођ: Не постоје никакви политички закони; постоји само морални закон Божји.
    Постоји и политичко уређење једне земље, са уредбама, правилима, прописима и параграфима,
    — уређење које може бити благословено или проклето према томе да ли је оно засновано на
    вољи Божјој и сагласно са моралним законом Божјим или није. Ако јесте, онда је политичко
    уређење дотичне земље благословено; ако ли није, онда је проклето. У првом случају политика
    се може назвати добром, у другом кобном. Јер у првом случају Бог, као Законодавац моралног
    закона, по Своме светом обећању, штитиће ту земљу од глади, помора, земљотреса, потопа,
    револуције, и рата; од гусеница, црви и змија, зверова, и свих недаћа и зала. И дароваће род
    земљи и стоци, мир и спокојство, ситост и радост, здравље и обиље сваког добра међу људима.
    У другом случају пак, Бог као Чувар Свога закона, попустиће сваку беду, муку и невољу на
    земљу, сушу и неродицу, болест и страх, неслогу и страхоту, земљотрес и буну, мач и ропство.
    Зато се она прва политика може назвати добром, а ова друга кобном. Тако је речено и проречено
    и на безбројним примерима из историје и искуства посведочено.
    19. Путник: Али наш савремени живот је постао врло сложен, због чега су настали укрштени
    интереси људи и избили многи проблеми, као: проблем брака, проблем васпитања деце,
    проблем издржавања сиротиње, па проблеми културног рада и народне одбране, и тако редом.
    20. Путовођ: Видим ја и сам, да је у модерно време све доведено у питање и све постало
    „проблематично“, тј. неизвесно и неодређено. Но није то дошло због сложености савременог
    живота; то никако. Вода у малом поточићу тече наниже и испарава навише исто као у дубокој
    реци. Тако је и у животу малог и великог друштва људског: морални закон Божји безусловно је
    у пуној важности и сили како у најмањем тако и у највећем друштву људском.
    21. Путник: Како дакле мислиш да се могу решити сукоби интереса и множина разних
    питања и проблема у садашњем животу?
    22. Путовођ: Па они су давно давним решени мудрошћу Онога, који нас је створио и који
    нам је открио своју вољу и показао пут живота кроз Свој морални закон. У Његовом присуству
    бива све што бива. Он је присутан браку. Он је исказао смисао брака. Он благосиља брак. Он је
    присутан васпитању деце. Он љуби и благосиља децу. Он гледа у препуну шаку богаташа и у
    празну шаку сиромаха. Он види срце и једног и другог, и слуша како ће они један другог
    ословити. Он посматра људска дела, названа културом, и цени унутарње побуде истих, и сходно
    тим побудама решава да ли да их одржи или уништи, благослови или прокуне. Он је присутан
    оружању народа за одбрану, и мери поуздање народа и народних вођа у себе или у Њега. Речју,
    Он је дао један закон за све људе и све прилике, и на основу тога закона суди и пресуђује сва
    питања и све односе људи.
    23. Путник: Кад је све тако просто и јасно, одкуда је онда произашла садашња сумња у све,
    збрка у свему, страх од свега и довођење у питање свега и свачега?
    24. Путовођ: Зар ти то још није јасно? Отуда што су охоли и маловерни људи уклонили са
    лађе живота компас — а то је морални закон Божји — и на место њега стали давати правац тој
    лађи свак према своме малом разуму и према великим жељама срца свога. Мали разум као
    варница распаљује велике жеље, а велике жеље опет заглушују и угушују мали разум…“

    …“О чему даље треба да размислимо – та хијерархизација друштава и то кретање историје у суштини нису ништа друго него изрази модерна у чистом облику. То јесте, тако мисле модерн[4], значи, модерн је расистичка појава. Модерн је расизам и то не у некој својој верзији, не у руској верзији, већ уопште свака верзија модерна није ништа друго до расизам, отворени и прикривени, сублиминални. Имајући посла са модерном неизоставно имамо посла са расизмом…“

    http://www.treciprostor.com/2015/11/blog-post_21.html

    Еугеника

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here