Њемачка амбасадорка показала ко је у Црној Гори само пословођа, а ко газда

Пише: Владимир Павићевић

Ето, цијењена госпођа Гудрун Штајнакер је, путем телевизије „Нема бога сем НАТО-а, а амбасадори су његови пророци“, познате и под надимком ТВ Вијести, одржала завршну вакелу о томе како је у Црној Гори владавина права на ниском нивоу па, док то не промијенимо, њемачких инвеститора гледати нећемо, а рече успут и још понешто, у истом стилу и на истом трагу.

Предсједник владе је њене ријечи коментарисао тако што је подсјетио на то да је он премијер, а не амбасадор, па може да другачије гледа на ствари. Оно, да би он могао да госпођу Штајнакер подсјети да у једног дипломате ипак треба да постоји граница у коментарисању унутрашњих политичких прилика, те да предсједник владе и страни амбасадор нису баш једнаки по питању јавног изношења ставова, није му, изгледа, ни пало на памет.Добро, онда, нека буде  тако: нека „ви“ је срећна десетогодишњица „независности“, „Црногорци“!

Гудрун Штајнакер ће остати упамћена по одлучној акцији заштите подручја улцињске солане. Госпођа Гудрун воли птице које се тамо гнијезде, па је дигла глас и искористила утицај да би спријечила претварање Солане  у још једну гомилу бетона на обали, што су намјеравали да учине неки људи за које се незванично вјерује да су добри другари предсједника владе. И, пази ђавола – стварно се, бар засад, одустало од зазиђивања Солане!

Ни гласа од прича које иначе претходе бетонирању најљепших предјела ове земље: инвестиције, развој, радна мјеста, економија, бенефити, стратешко партнерство… Људи који се – јел`те – незванично (како би друкчије!), доживљавају као есенција скоројевићке бахатости што не зарезује ни Бога ни закон,овог пута погнуше главу пред крхком Гудрун, без роптања. Птице остају гдје су  досад биле – „унд шлус“! Иако ће сљедећи њемачки амбасадор бити неко ко можда више  воли луксузне виле и арапски капитал, па ће се Солана ипак зазидати, иако је госпођа Штајнакер можда само „енфан терибл“ њемачке дипломатије, остаје горак утисак да је Гудрун ипак показала ко је у Црној Гори само пословођа, а ко прави газда, као  и у име чега тај газдује.

У име амбасадорских преференција, наравно. У име преференција западних амбасадора, прецизније. Имајући то на уму, остаје нам да се надамо да ће сљедећи њемачки велепосланик имати неку безазлену, па и корисну страст, какву је показала цијењена Гудрун. Иначе, ако поменути буде волио да гради нуклеарне електране или да вози 200 на сат по путевима овдашњим, не пише нам се добро. Тачније, ___ смо као жути.  Дипломатски имунитет је чудо.

Мени остаје жал што Срби нијесу `тице, па да их Гудрун воли. Оно, јесте да у нашој народној поезији врви од сивих сокола и њихових тића, од орлова, од враних гаврана, јесте да се провуче и покоји лабуд и ластавица, али шта нам вриједи кад се те птице не гнијезде на Солани! Ко нам је, уосталом крив, што народни пјесник није пјевао о пеликанима бијелим и родама дугоногим, што су кадре стићи и утећи и на једној нози (по)стојати?!

Гледати оличење снаге и слободе у грабљивим птичуринама које се гнијезде на стијени и хране се углавном инсектима и глодарима, није данас на цијени. Није се томе ни чудити ако се зна да се овдје питају баш горе поменути састојци орловско-соколског менија. Овдје се воле папагаји шаренога перја, способни да увесељавају публику понављајући до бесвијести: „НАТО нема алтернативу!“  Папагаји једу зрневље.

А и, руку на срце, сви знамо да Срби нијесу `тице, да је то у народним пјесмама само метафора. Мада, и метафоре су чудо, како паметно говори господин Жељко Ивановић у колумнама које пише  за новине „Критикујемо све и свакога, само Запад никада“, познате и под надимком „Вијести“. Браво ти га, Жељко!

Дакле, помирили смо се с тим  да нисмо `тице, па се нисмо квалификовали да госпођа Штајнакер стане у одбрану наших права. У супротном, апартхејд би престао за два сата од њеног позива на одговарајући број, не би морала двапут да зове. Исто тако, нема наде ни да би неки наредни њемачки амбасадор могао да воли Србе. Када би Њемци таквог и имали, тешко да би га послали овамо. А ако би га ипак и имали и послали, изазвали би у мени тешке психичке ломове и сурово ми упропастили дјетињство. Сазнање да је било који њемачки званичник пријатељ српског народа (говоримо о његовој званичној активности, не о личним симпатијама), било би равно сазнању да сам, рецимо, усвојен! Био бих у шоку, не бих више знао у шта и коме да вјерујем па бих се, дезоријентисан и рањив, толико „убедачио“ да бих почео да мрзим себе, онако,“к`о Немца“, како би се рекло у Шумадији. Но, не бринем се – такав се берлински дипломата родио није.

У најбољем случају,  послаће нам неког ко ће, рецимо, вољети радничку класу па би онима из КАП, „Боксита“ и других угашених и попљачканих фабрика, који упорно протестују, коначномогло да сване и да им се та цркавица коју траже исплати. Напослетку, можда они и нису Срби али нису ни `тице па да се Гудрун  око њих сјекира.

Истини за вољу, и то треба рећи, чак и да Гудрун или њен насљедник заиста помисле да Србе ваља заштитити, па апартхејд престане, не бисте ви, Срби моји, много имали од тога. Одједном би се пола администрације, од општинског шалтера па до Владе, од ватрогасаца до САЈ, сјетило да су ипак Срби, а то чудесно просвјетљење, наравно, не би имало никакве везе  са чувањем њихових садашњих привилегија. А ако не пристанете да вас на тај начин фарбају, ако се побуните  и изађете да протестујете, опет има да раде сузавац и пендрек.

Јер, ко смије да премијера назива лоповом и да руши „српску Спарту“, мајку ли му мајчину?! Не би нам такав промакао, мајчин сине, ни да је `тица! А није `тица, па нам се ни Гудрун неће наљутити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: