Његошево „васкрснуће“: Храмови по узору на капелу на Ловћену

Док највећег песника словенског југа разапињу у Црној Гори, изгоне га из читанки, „тискају“ му „Горски вијенац“ латиницом, и то на сто седамдесету годишњицу откако је Вуковом ортографијом први пут штампан у Бечу, Његош је све већи. И недодирљив, нарочито за зле и неуке. А колико је геније жив и на небу и на земљи, потврђују храмови, подигнути последњих година, по узору на разрушену капелу на Ловћену, коју је он посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском.

Укупно их је саграђено (или је у завршној фази) 14 цркава – реплика заветне цркве Петра Другог Петровића коју су комунисти порушили да би неправили место „фараонском“ маузолеју на врху опеване планине. Десет тих храмова је саграђено у Црној Гори, а по два у Србији и Републици Српској.

– То се догађа као у оно доба када су цркве летеле. За сада их има петнаестак, више него Влашића. Као да се рађају из сваког камена обурваног са Ловћена. Као да су се четири домаћа свеца, чијим ликовима је била украшена, разлетели на све четири стране и устали да је бране – казао је Матија Бећковић, приликом освештавања Његошеве цркве уз Саборни храм на Тополици, у Бару, протеклог месеца.

Публициста Јован Маркуш, у књизи о Ловћенском Тајновидцу, коју је управо издала „Светигора“, подсећа на речи великог песника Бећковића да је „као и Свети Сава и Његош већи и значајнији данас него што је икада био. И једино је мањи од себе сама, оног који ће тек бити“. Отуда се и роје цркве-капеле на српским просторима.

Међу храмовима који су грађени по узору на Његошеву капелу, јесу цркве: Светог Петра Цетињског у Прчању, Светог Апостола Луке у манастиру Косијерево, Преображења Господњег на Кључком Тавору код Колашина, Црква посвећена Трећем обретању главе Светог Јована Крститеља у Долима, у Пиви, Светог Јована Крститеља у Вишњића Долу, Светог Великомученика Георгија у Ђорђевом Долу на Сињајевини… Ту су и црква посвећена Сабору Светог Архангела Гаврила у месту Сеоце код Андријевице, Црква посвећена Огњеној Марији у месту Оклади код Бијелог Поља, Црква посвећена Светој Петки у месту Острељ код Бијелог Поља, Црква Светих Великомученика Георгија и Димитрија на Багдали у Крушевцу, Црква Богородице Тројеручице у манастиру Богоштица код Крупња, Црква Преподобне мученице Параскеве (Трнове Петке) на Ђурђев граду у Зворнику и Црква Силаска Светог Духа на Апостоле на Крстима у селу Петровићи – Горњи Браинци код Шеховића.

Прва реплика капеле на Ловћену, која је одлуком тадашњих црногорских и југословенских власти, порушена 1972. саграђена је непосредно након тог догађаја, у Прчању, у Боки Которској. Посвећена је баш као и она која је нестала с врха Ловћена, Светом Петру Цетињском. Камен темељац положио је и темеље освештао тадашњи митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић, један од жестоких противника обезглављивања Ловћена. Било је то 3. децембра 1972, а већ на Васкрс 1975. у цркви је служена прва служба Божија.

Остало је записано да је садашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је, како је приметио поета Бећковић, „направио куће за све људе какве Црна Гора никада није видела, попут саборних храмова у Подгорици и Бару“, 2014. године, приликом постављања златног крста на звонику храма у Прчању рекао:

– Потврђује се да је све што се гради на вери, истини Божијој неуништиво: срушени храм са Ловћена је, ево, слетео у Прчањ. И не само у Прчању, него, ево већ девети храм ловћенски гради се у Крушевцу цара Лазара и надамо се да ће и он ускоро бити освештан. И други храмови до Романије, до манастира Косијерева и до Пиве, тамо где је поклано у току рата више од 600 жена и деце, ено и тамо је ловћенска црква слетела. Ено и на 2.000 метара надморске висине, на Таворском кључу, наш отац Јоил подигао је цркву. На месту вишем чак и од Ловћена – говорио је митрополит Амфилохије.

Цркве-реплике ловћенске капеле углавном су завршене уз донације верника, а како је недавно у Бару приметио Матија Бећковић у „духовном животу бесудне земље варварскијег чина није било од рушења цркве на Ловћену“.

Звоно на Прчању

Како наводи Јован Маркуш, 18. јула 1976. зазвонило је прво српско православно звоно на Прчању, поздрављајући патријарха српског Германа и митрополита црногорско-приморског Данила. Храм је освештан на десету годишњицу рушења капеле ловћенске 1. августа 1982.

Образ Црне Горе

Приликом освештавања цркве Ловћенског Тајновидца у Бару, митрополит Амфилохије наградио је Његошевим одликовањем Ћазима Махмутовића из Париза. Ћазим је син покојног Иса Махмутовића, који је једини од радника те 1972. одбио да руши ловћенску капелу Светог Петра Цетињског и због тога је изгубио посао.

– Тим потезом Исо је сачувао образ Црне Горе – рекао је митрополит Амфилохије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: