Насловна Друштво Никшић: Језеро потопило богатство

Никшић: Језеро потопило богатство

0
ПОДИЈЕЛИ

Иако је пре годину дана постигнут договор између Општине Никшић и надлежних из „Хидроелектране на Требишњици“ која ради у систему Електропртивреде Републике Српске, око плаћања надокнаде коришћења вода Билећког језера, које једним делом плави никшићку територију (17,2 одсто) он никако да заживи. А ради се о 300.000 евра годишње или и за минулих десет година – три милиона!

reg jezero 620x0 Никшић: Језеро потопило богатство

,,Надокнада искључиво припада општини Никшић по закону из 2003. године и за њу нам није потребна одлука Владе Црне Горе“, саопштава градоначелник Веселин Грбовић.

У међувремену, економска криза и беспарица притисле су комшије, па је и то вероватно један од разлога кашњења уплате. Спор траје још из времена заједничке државе СФРЈ, изградњом и пуштањем у рад хидроелектране „Грнчарево“ (ХЕ „Требиње“) далеке 1967. године, која је изграђена на црногорској територији потапањем дела њене површине на којој је створено Билећко језеро. На сајту Владе Црне Горе истичу да је све урађено „без сагласности Скупштине СРЦГ, која је по тадашњем (савезном) основном закону о водама била обавезна“. По том основу, по међународном праву, Црна Гора има право на компензацију, а то значи и на учешће у произведеној струји сразмерно количини воде којом се Билећко језеро пуни с њене територије, најмање сразмерно површини територије у укупној површини језера, а такође и на накнаде које се уобичајено плаћају по том основу, како у Црној Гори, тако и у Републици Српској.

Пре шест година било је најављено да ће Црна Гора и Босна и Херцеговина исплатити накнаде мештанима чија су имања пре 44 године завршила на дну Билећког језера, што је регулисано и међудржавним споразумом. Језеро површине 33 квадратна километра „потопило“ је живот на међи двеју држава, па и делу територије које припада никшићкој општини. Управо је то и био разлог да се из црногорског појаса исели око 60 домаћинстава.

Иако је овај погранични део Црне Горе потопљен 1965. године, Мирушани не могу да се помире с чињеницом да им је богатство остало на дну језера. Имања, куће, стари мостови, млинови, али и многобројна неистражена археолошка налазишта, која су могла да помогну научницима да завире у далеку прошлост овог краја.

У дубинама Билећког језера остало је неколико цркава, а пре десетак година мештани су одлучили да у Рогачевићима подигну храм посвећен Светом Сави, налик оном потопљеном. Вода је прогутала и шпиљу у Реповића продоли, Божовића пећину, старо насеље у Служницама, римски пут који је водио до Цавтата..

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here