Николић: Злонамјеран атак на ЦГ, иза кога стоји Хрватска
1 min readАмандман хрватских посланика на нацрт резолуције о Црној Гори у Европском парламенту, који се односи на имплементацију судских пресуда у виду правичне накнаде жртвама ратних злочина почињених 90-их година на територији Црне Горе, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује неутемељеним и злонамјерним атаком на Црну Гору иза кога стоји званична Хрватска, каже Радан Николић, предсједник удружења.
„Хрватски државници и њени посланици у Европском парламенту би морали знати да у Морињу никада није постојао „црногорски логор“, већ да је на тој локацији постојао војни затвор бивше СФРЈ у који су почетком 90-илегално привођена, саслушавана и задржавана лица хрватске националности због учешћа у оружаној побуни. Огромна већина њих билисуратни заробљеници који су напали јединице ЈНА и убијали црногорске резервисте на дубровачко-херцеговачком ратишту због чега им је по Кривичном законику бивше СФРЈ следовала дугогодишња робија“, додаје Николић.
Треба ли Црна Гора да плати одштету убицама својих држављана и откуда морално право хрватским посланицима да у Европском парламенту прозивају Црну Гору и покрећу питање одштете у случају „Морињ“, када Република Хрватска више од двије деценије затшкава неупоредиво теже ратне злочине својих оружаних снага над црногорским држављанима, попут оног у сплитском Војно-истражном центру „Лора“ 1992. године, пита се предсједник удружења бораца.
Удружење подсјећа да је, уз жестоке политичке притиске на црногорско тужилаштво и судство извана, капитулантско вођење спољне политике од стране црногорске власти и дебело плаћену харангу великог дијела домаћих медија и невладиних организација, четворици од укупно шест оптужених у случају „Морињ“ изречена правоснажна затворска казна.
„При томе је симптоматично неуко или намјерно истрајавање специјалног тужиоца да, у недостатку доказа, оптужницом током поступка не раздвоји који је оштећени цивил, а који ратни заробљеник, и не веже конкретну инкримисану радњу за конкретног оптуженог, на шта су указивали адвокати оптужених и Апелациони суд, због чега би и ова правоснажна пресуда у поступку примјене ванредних правних љекова морала пасти“, додаје Николић.
Код таквог стања ствари правично обештећење оштећених је немогућа мисија коју додатно компликује чињеница да су неки од ратних заробљеника у случају „Морињ“ по ослобађању наставил да ратују у Хрватској и Босни и Херцеговини и при том били рањени.
Удружење очекује да Европски парламент одбаци спорни амандман хрвастких посланика и подсјети их да је Црна Гора на путу ка Европској унији по питању процесуирања ратних злочина почињених на њеној територији и обештећења жртава урадила далеко више од Републике Хрватске, која је чланица Европске уније.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nikola, ja sam povremeno prisustvovao suđenju. Možda ti pomognu ove informacije:
Sudija u slučaju „Morinj “ je bila Milenka Žižić. Optužnicu su zastupale Stojanka Radović, specijalni tužilac za ratne zločine, koja je za vrijeme sudske rasprave žvakala žvaku i njena zamjenica Lidija Vukčević, fizički punačkija , a pravno mršavija, koja je u sred postupka mijenjala optužnicu.
Jedan od advokata odbrane je bio Goran Rodić, vrhunski advokat koji je zastupao oslobođenog Mladena Govedaricu, časnog oficira JNA koji je oženjen hrvaticom.
Tokom suđenje nijesu ni pomenute okolnosti zarobljavanja zatvorenika iz Morinja, tako da se nije znalo ko je od njih bio civil, a ko ratni zarobljenik. To tužiteljkinje nije zanimalo, kao ni gdje su i u kojim okolnostima pojedini svjedoci zadobili tjelesna oštećenja. Nadajući se odšteti, za vrijeme trajanja sudskog postupka, u Udruženju logoraša Morinja su broj „žrtava“ dopunili sa 40-tak osoba.
Sve u svemu, jasno je bilo kao dan da je tužilaštvo dobilo politički nalog da raskrinka i osudi mrske vojnike JNA i bude široko prema „žrtvama“. E sad, ukoliko Crna Gora odluči da obešteti „žrtve“, a vjerovatno hoće pošto je po Đukanoviću JNA u Hrvatskoj definitivno imala nečasnu ulogu, moraće to uraditi jednako za sve „žrtve“ Morinja. Ima se, može se kad su u pitanju braća Hrvati.
Никола, не знам шта питаш и зашто помињеш гласање у парламенту?
Напротив, сви они су заслугом специјалног тужиоца Црне Горе стрпани у исти кош, како се н da li poimenicno mozete kazati ko je to bio i kada je ta odluka donesena ,da li je parlament za to glasao.
Nema tu niakvog problema. Hrvatska je u vrijeme razgađivanja SFRJ bila u posjedu Prevlake tako da je Prevlaka njena i tačka. Isto važi i za sutorinu koja je u trenutku razgradnje SFRJ bila u posjedu R CG.
O ratnoj odšteti treba razgovarati uzimajući u obzir jedinog dobrovoljnog sukcesora bivše SFRJ.
У случају „Морињ“ ради се о наметнутој политичкој обавези да се један број припадника бивше ЈНА из Црне горе оптужи и прогласи кривим.
Судска пракса у некадашњој заједничкој држави је била да оружани сукоби са паравојним формацијама бивших република СФРЈ – Словеније и Хрватске, до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН, 22.05.1992. године, имају карактер кривичног дјела оружане побуне из Основног кривичног законика Југославије.
Зато у случају »Морињ« намјерно није утврђено ко је од притворених лица био учесник у оружаној побуни, а ко цивилно лице. Напротив, сви они су заслугом специјалног тужиоца Црне Горе стрпани у исти кош, како се неби покренуло питање кривичне одговорности ратних заробљеника из Мориња и како би свима њима остала отворена врата за одштетне захтјеве према држави Црној Гори.
Тако су порески обвезници у Црној Гори, укључујући и породице убијених црногорских резервиста дошли у здравом разуму несхватљиву ситуацију да финансирају плаћање одштете убицама наших војника. Коме се плаћа одштета јасно говори чињеница да је предсједник Удружења логораша Морињ Зденко Булић ратовао диљем Хрватске и Босне и Херцеговине од 1991 до 1996. године.
Ђукановићеве изјаве и чињења:
»Побједа« 1992: »Црна Гора је нападнута од стране усташа…..Никако се не бих могао сложити са оцјенама које се упорно намећу јавности о томе да је рат који се води у суштини бесциљан, а да су борци из Црне Горе беспотребно на фронту…..Дакле, циљ овог рата је ослобађање угроженог српског становништва од фашистичког терора хрватских власти.«
Јун 2000: Једнострано извињење Ђукановића Хрватима »за сву бол, страдања и материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу тадашње ЈНА«, уз квалификацију да је »један број представника Црне Горе, у саставу тадашње ЈНА, вођен командом која је била у име туђих интереса, бацио тамну мрљу на свијетлу и дугу државну историју Црне Горе«, те да »демократске власти Хрватске и Црне Горе сматрају да се за учињена недјела мора одговарати«.
Март 2005: ( на Хрватској телевизији): »Југословенска народна армија је имала једну дефинитивно нечасну улогу и у Хрватској и у Босни«
У свему овоме био је нечасан Мило Ђукановић
https://www.youtube.com/watch?v=WdnBFtUrcuc#t=44
https://www.youtube.com/watch?v=ltclLDUHKZo
Dusan Zurovac-Zapisi Iz Mostarske Tamnice – Scribd
https://www.scribd.com/…/Dusan-Zurovac-Zapisi-Iz…
Diese Seite übersetzen
21.08.2013 – Dusan Zurovac-Zapisi Iz Mostarske Tamnice – Ebook download as PDF File (.pdf), Text file (.txt) or read book online. Zapisi jednog zatvorenika.
Ovu knjigu treba procitati,ima tu i o stradanju u Lori.
Кад човјек прочита каква су звјерства правиле Усташе, коса му се дигне на глави. И кад се сјети оног понижења, кад је Мило, који је слао људе на ратиште и трчао да се слика са њима, после рата отишао да се извињава усташким кољачима и да сваљује кривицу на ЈНА. А након тога у Подгоричком Парламенту прогласише Месића за почасног грађанина Подгорице, који се није ни удостојио да дође, него су му наши издајници уручили признање у Хрватској.
А заточеницима у Морињу длака с главе није хвалила, него су молили да остану што дуже, страхујићи да не погину на ратишту. Сваки је имао по 100 кг. Зар је то мучење.
Срам било Владу Црне Горе што ћути.
Из Информације о никшићко-шавничкој групи, коју је Удружење бораца прије 10 година доставила ВДТ Црне Горе Весни Меденици.
О злочинима у Лори говори и заједнички извјештај међународних организација за људска права Амнести интернешнала и Хелсинки воча из септембра 1993. године као и бројни извјештаји МЦК. Извјештај Амнести интернешнала за 1993. годину садржи и једно од најпотреснијих свједочења о звјерском мучењу и ликвидацији петорице Никшићана у Лори, Гаврила Трипковића из Чапљине (свједок 259/94-6): »Једно вече, не сјећам се тачног датума, око пола ноћи Томо Дујић, који је изгледа имао посебан пик на мене, извео ме је из моје ћелије и одвео у другу простотију. Тамо сам затекао пет мушкараца који су били обучени у стандардне униформе ЈНА. По говору сам схватио да су то Црногорци Ови људи су били толико измрцварени, поломљених руку и ногу, да је то на мене оставило један тежак утисак. Овај призор никада нећу моћи да заборавим. Колико се сјећам свима су им биле одсјечене уши, односно чини ми се да је само једном од њих остало једно уво. Они су били поређани по поду, тако што су неки били наслоњени на зид, а неки од њих у полу лежећем положају. Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили. Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик и повукао нож те му је тако одсјекао језик. Једном од ових Црногораца нијесу извадили очи, тако да је могао да види шта се дешава, па су затим почели да кољу једног по једног. Клали су тако што су их рукама држали за косу, а ножем сјекли у предјелу врата. Том приликом сваком је глава била одвојена од тијела. Ако је неко и покушао да се одбрани брзо је био савладан, пошто је мучитеља било пет, а они су сви били пребијени и у јако тешком стању. На крају је остао жив само онај коме нијесу извадили очи. Један од мучитеља је поређао три ножа, један поред другог, и рекао да бира нож којим ће га заклати. Овај мученик, коме је заиста било доста мука и понижења, упро је руком у један од ножева. Један од мучитеља, нијесам тачно сигуран који, али ми се чини да је то био онај који је захтијевао да бира нож, потпуно је побијеснео, више је личио не звијер него на човјека, и муњевитом брзином дограбио је тај нож и за делић секунде пришао Црногорцу и једним замахом одвојио му главу од трупа. Беживотно тијело се преврнуло, а глава је остала у ваздуху, пошто ју је овај држао за косу. Ово је био стравичан призор који се једва може описати. Док је усташа држао главу, очи закланог су биле отворене, а такође и уста и она су се у таквом стању отварала и затварала неколико пута. Од овог призора су се и зликовци уплашили. Када је, после извесног времена , онај који је држао главу дошао к себи из све снаге ју је треснуо о зид, тако да се она једноставно раставила и видео сам мозак како трепери». Гаврило Трипковић, заједно са братом Дамјаном био је жртва и свједок звјерстава у Лори. Као и Лука Аџић браћа Трипковић су размијењени посредством МЦК у Неметину.
Niko od zatvorenika u Morinju nije ubijen, niti mučen. Bilo je nekoliko slučajeva udaranja zatvorenika od strane stražara i to je sve. A u splitskom mučilištu Lora su napravljeni jezivi zločini nad rezervistima JNA iz Crne Gore iz nikšićko-šavničke grupe, Barske grupe i nad pojedinacima koji su mučeni, zatim ubijeni i spaljeni.
I dok su crnogorski državni i proustaški mediji i NVO konstruisali i na velika zvona digli ratni zločin u Morinju, o Lori se sramno ćuti.
Našle ih muke naših mučenika vojnika i civila.
Sram vas bilo pogani izrodi!!!
Хрватска ће очигледно преко својих представника у ЕУ о јаду забавити Црну Гору и када је у питању разграничење на Превлаци и кад је у питању приступање ЕУ и плаћање ратне одштете.
За то је нарочито заслужан Мило Ђукановић коме је Европа по завршетку ратних сукоба за политичког ментора одредила Стјепана Месића, са којим се уортачио да би за ратне сукобе из 90-тих година оптужили Србију и ЈНА. Прво су заједно изјавили да Хрватска и Црна Гора никада нијесу биле у рату, онда се Ђукановић извинуо хрватима за сву бол и штету коју су им нанијели црногорски резервисти, а убрзо потом на Хрватској телевизији изјавио да је „ЈНА и у Хрватској и у Босни и Херцеговини дефинистивно имала нечасну улогу“. Онда су државни тужиоци Црне Горе и Хрватске потписали једнострани Споразум о гоњењу црногорских држављања – починилаца ратних злочина над хрватским држављанима, да би на крају Месић постао почасни грађанин Подгорице.
Зато имамо проблеме разграничења и са Хрватском и са БиХ, а признањем тзв. Косова и са том терористичком творевином.
Зато је званична Црна Гора дебело заслужила да по њој пљују и над њом се иживљавају све сусједне државе. Нереално је очекивати да оног који не поштује себе и своје поштују и уважавају други..