Насловна Политика Николаидис: Протести против Тачија су осуђени на пропаст

Николаидис: Протести против Тачија су осуђени на пропаст

13
ПОДИЈЕЛИ

Најављени протести због посјете Хашима Тачија Црној Гори осуђени су на пропаст, оцјењује писац Андреј Николаидис.

andrejnikolaidis Николаидис: Протести против Тачија су осуђени на пропаст
„Долазак Тачија у Подгорицу лијепа је прилика да се и једни и други, а успут и власти у Београду, присјете цијене заблуде да опирање историјским нужностима може имати другачији исход осим пораза“, истакао је Николаидис у колумни коју је пренио портал ул.инфо.

Косовски министар спољних послова Хашим Тачи долази у службену посјету Подгорици. Ствар ће, чини се, проћи без већих проблема. А ко би рекао. Јер, прије само пет-шест година…

Када је у октобру 2008. године Влада у Подгорици признала Косово, црногорском опозицијом је, како би рекли телевизијски извјештачи са мјеста несрећâ, “завладала туга, невјерица”. Да цитирам стварног лидера најјаче црногорске опозиционе групације, четничког војводу Андрију Мандића: “Црна Гора је настала на косовском завјету.”

Национално освијештени интелектуалци и медији залелекали су, да се чује до неба. Падале су патетичне његошевске изјаве типа: “Су чим ћете пред Милоша?” Су насловних страна, дизајнираних у црногорском коротном стилу, плакало се за “кукавним српством угашеним”.

У Подгорици су потом одржане демонстрације због црногорског признања Косова. Том приликом се нарочито истакао свештеник Српске православне цркве Велибор Џомић, који је, уз повик “Спремте се, спремте, четници!”, јуришао на Скупштину. Данас протојереј-ставрофор Велибор Џомић предаје на Факултету за државне и европске студије ФДЕС у Подгорици. Он студентима преноси своје знање из предмета “Развој и организација државе и увод у право”, те “Савремени политички системи”.

Како је Мило ‘издао Србију’

Ако је професор Џомић предводио, па рецимо, радикално крило протеста, Андрија Мандић је стао на чело оног гандијевског. Он је одлучио да штрајкује глађу све док Влада Црне Горе не поништи одлуку о признању Косова. Када је видио да се Влада не да уразумити, Мандић се ипак накркао. Што кажу, паметнији попушта.

Данас је Андрија Мандић забринут за слабости правног система Црне Горе и брзину европских интеграција. Његов кадар Славен Радуловић предсједник је скупштинског Одбора за европске интеграције.

Београдска штампа није крила разочарење и огорченост због одлуке црногорске Владе. Курир је твдио да је Црна Гора издала Србију. Правда је поручила: “Срамота!” Газета је била згађена: “Мило издао Србију! Ђетићи, ђе вам је душа?”… Те су новине данас једнако поуздане и професионалне као и тада.

Тадашњи шеф државе Србије Борис Тадић поручио је да је одлука Црне Горе веома погрешна и не доприноси стабилности региона. Тадић је тада из Србије протјерао црногорску амбасадорицу у Београду. Он данас, након што је на предсједничким изборима поражен од елоквентног и харизматичног Томислава Николића, предводи политичку групацију која на политички живот Србије има утицаја колико и, рецимо, савез вегетаријанаца Марса. Спреман је да преузме одговорну функцију у држави, о чему понекад, у разговору са новинарима, наглас размишља.

Како можемо прочитати у архиви Јутарњег листа, посланик Нове Србије Мирослав Маркићевић ономад је запријетио да се највиши црногорски дужносници убудуће неће осјећати сигурним на српскоме тлу и небу. Челник Јединствене Србије Драган Марковић Палма позвао је Србе да више не остављају новац Црној Гори и изаберу љетовалишта у другим земљама. Он је, такође, предложио и да се црногорским цивилним авионима затвори српски зрачни простор, а да се црногорским држављанима забрани куповина некретнина у Србији. Палма до данас у Јагодини није организовао концерт Бетовена и Шопена.

Војислав Коштуница, тадашњи вођа Демократске странке Србије, заложио се за то да држава Србија тужи свих 50 земаља које су признале Косово. Данас је у политичкој пензији, па у миру може читати Карла Шмита.

Томислав Николић је тада оцијенио да је поступак Црне Горе сраман. Данас је, рекосмо, предсједник Србије. Данас има занимљиве идеје о томе какву платформу о Косову Србија треба осмислити. Та платформа, по њему, подразумијева да се Косову, које је међународно призната држава, о чијој се будућности Београд пита једнако колико о будућности наше галаксије, понуди “суштинска аутономија” у оквиру Србије.

Идеја кроз три фазе

Како сада ствари стоје, великих демонстрација због Тачијевог доласка у Црну Гору неће бити. Протесте су најавили Савез удружења расељених у Црној Гори, Удружење Црногораца Метохије и Удружење породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији “Божур”. Они су позвали на протестни скуп 16. јануара испред Виле “Горица”.

Кажу да свака добра идеја пролази кроз три фазе. У првој се настоји игнорисати. У другој, која наступа када та идеја више не може бити игнорисана, слиједи агресивни отпор. У трећој бива прихваћена као нешто што се само по себи подразумијева.

Црногорска власт се деведесетих година прошлог вијека агресивно опирала идејама црногорског антиратног и индипендистичког покрета. Потом је прихватила програм тог покрета и, захваљујући томе, позиције одржала до данас. Изврсне одлуке које је та власт донијела – раскид са Слободаном Милошевићем, заузимање практичне неутралности у сукобу Србије са Сјеверноатлантским пактом, прелазак на њемачку марку, потом и еуро, проглашење црногорске независности, признање Косова, чланство у НАТО – наилазиле су на насилно противљење просрпске опозиције у Црној Гори.

Данас се од власти очекује да успостави пуну правну државу по упутима Европске уније, а од просрпске опозиције да прихвати чланство у НАТО-у. Од тога ко ће прије одустати од опирања неминовном зависи ко ће у будућности држати полуге власти у Црној Гори. Долазак Тачија у Подгорицу лијепа је прилика да се и једни и други, а успут и власти у Београду, присјете цијене заблуде да опирање историјским нужностима може имати другачији исход осим пораза.

13 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Овај приглупи момак је савладао једну ствар: он се може активно продати само на једном мјесту, у једном окружењу, а тамо се цијени подлост и звјерски антисрпски инстикт. Зато он обликује своје наступе на тај начин. Ово је врло лијеп примјер за тај приступ.
    Шта ће се десити са овим човјеком у будућности? Тањиће се круг поштовалаца и подржаваоца тог израза, а он је довољно глуп да није на вријеме схватио да се то дешава. И онда му је све под знаком питања. Буквално све. Сем брадице на прасећој глави. Она ће остати без обзира шта он пожелио или урадио са истом.

  2. 0
    0

    Gospodine Nikolaidis: Iz svake tvoje izgovorene (napisane) rijeci kljuca tolika gomila mrznje prema Srbima i svemu sto je srpsko da komotno mozes sjesti u srednu one rulje ustaskih navijaca koja kliice „ubij Srbina“.

  3. 0
    0

    Ko se sve danas ne naziva „piscem“. Trebalo bi za skribomane ove vrste koristiti drugi naziv, pravilniji, piskaralo.
    Ipak, na ovaj tekst koji je potpuno promasio temu i koji bi se prije mogao nazvati mini biografijom političara iz Srbije (koje ovaj iskompleksirani skriboman očigledno detaljno prati iz svog, mržnjom iskrivljenog ugla), treba odgovoriti samo sa par pitanja. Gdje je u ovom tekstu Tači? Gdje je njegova biografija? Gdje su njegovi doprinosi čovječanstvu? Možda su slični Pavelićevim ili Mengeleovim doprinosima, pa je ovom pacovolikom pistakaralu ipak bilo mrsko da ih pominje?
    Jadna je Crna Gora u kojoj je ovo iskompleksirano piskaralo intelektulac.

  4. 0
    0

    за овакве је наш велики ПИСАЦ ( ово на слици није ни п од писца) Матија Бећковић написао “ … када би му главу нашао поред пута не би знао од чега је..“

  5. 0
    0

    Има један разлог због којег треба да се нађу изјаве ове индивидуе на овом порталу. Тај разлог је да Срби из Црне Горе виде и и изнова се подсјете чије књиге њихова дјеца треба да читају као обавезну школску лектиру и да би се подсјетили какве ликове им школство Црне Горе нуди као асоцијацију на сопствени идентитет. Да подсјетим, школске лектире попуњене су великим бројем познатих антисрпских пропагандиста и дукљанских полтрона. Ту су поред Николаидиса , Брковићи, Сретен Перовић, Вук Минић, Сретен Асановић … и многи други њима слични. Ономе ко има моћ расуђивања јасно је да су ни мало случајно из наставних програма избачени српски писци који живе у Црној Гори или су донедавно били ту међу нама,: Вукман Оташевић, Драгиша Маџгаљ, Миодраг Ћупић, Ранко Јововић, Момир Војводић,Миодраг Трифковић, Илија Лакушић, Гаро Јовановић, Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Андрија Радуловић, Милица Краљ, Славица Кнежевић, Никола Маловић… уз њих су задужени за етничко чишћење по ђачким уџбеницима у Црној Гори избацили и српске писце рођене у Црној Гори: Жарка Команина, Новицу Тадића, Мира Вуксановића, Бранимира Шћепановића, Александра Секулића, Благоја Баковића… Опет нимало случајно већ да би етничко чишћење било заокружено из наставног програма су протјерани готово сви највећи српски ствараоци у писаној ријечи. Тако су се на листи оних који су требали да се уклоне због Николаидиса, Брковића и њиховог друштва нашли: Свети Сава, Теодосије, Свети деспот Стеван Високи ( Стефан Лазаревић ), Константин Филозоф, Јаков Игњатовић, Јован Скерлић, Десанка Максимовић, Алекса Шантић, Стеван Сремац, Милован Глишић, Љубомир Ненадовић, Оскар Давичо, Матија Бећковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић, Момчило Настасијевић, Слободан Селенић, Добрица Ерић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић…Од српске народне епске поезије у наставним програмима готово да није остало ни трага. Овакво стање ствари опстаје захваљујући и, у не малој мјери, намјерној или непланираној ( што ако би потрајало може бити израз неспособности ) пасивности Нове и СНП-а. Понашање ове двије странке чији су лидери потписали „Договор о језику“ у септембру 2011-те упућује на то да се надају повампирењу „Договора о језику“ који је очигледно већ годинама мртав и без икаквих изгледа да буде остварен ( комисија за прављење наставног програма на темељима „Договора о језику“ се не састаје већ двије године, а рок за прављење овог програма је пробијен за равно три године ), или су се из Нове и СНП-а помирили са намјером режима да права српских ђака буду брутално згажена. Било да је у питању једно или друго дужност је представника ове двије странке да обавјесте јавност, прије свега своје гласаче, о овоме. Ћутањем могу да покажу једино да су се отуђили од српског народа, јер Срби неће заборавити на ово питање, а ако се Нова и СНП надају овом забораву тиме могу да покажу једино бесмисленост свога постојања на политичкој сцени Црне Горе.

  6. 0
    0

    Ono što povezuje ovu protuvu koja se lažno predstavlja književnikom i zločinca i koljača Tačija je terorizam! Tači je ipak u svemu tome „pošteniji“ jer je neposredno učestvovao u teroru, likvidacijama, zločinima, ali ipak i donekle rizikovao i vlastiti život! Za razliku od njega, ova kreatura je pozivala na terorizam (sjetite se Banja Luke!), ali preko tuđih „leđa“, tj. „izvođača radova“, što je ogavno, kukavički i vrijedno najgoreg prezira, zbog čega ovaj izmećar u moralnoj ravni ne može dosegnuti ni zlikovca Tačija!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here