Никад заборавити – никад опростити: Годишњица НАТО агресије на СРJ

Данас се навршава 16 година од почетка НАТО агресије на некадашњу Савезну Републику Југославију, а за жртве, међу којима велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката школа, болница, до данас није нико одговарао.

Напад на СРЈ извршен је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.

Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2.500 угашених живота цивила.

Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, погинуо је на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.

У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.

Дјецу им нећемо опростити

Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агрссије. Страдало је шест невиних грађана. Животс су изгубила дјеца четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Сјећајући се тих стравичних дана, Мирко Кнежевић, Мирославов отац, каже да је шест недужних цивила, међу којима и троје малољетне дјеце убијено, а да притом на том простору није било нити једног војног циља.

„Шта да кажем након 16 година од тог злочина!? Ми смо тај злочин и убиство наших најдражих, од стране НАТО-а, имали за један дан, са болом који не може минути ни за хиљаду година да се живи. Али нам је много теже што нас ова власт убија ево 16 година. Они те наше жртве ни преко једног средства информисања никад ни поменули нијесу, а камоли да осуде тај злочин. Све што су могли учинили су да се ријеч НАТО не смије користити у негативном контексту. У њихово наручје хрле не питајући народ и газећи процедуру у походу до тог циља. Предсједник државе Филип Вујановић је присуствовао сахранама, али то доживљавамо као голи протокол, јер ни из његових уста те наше жртве нијесу поменуте званично. Шта би са обичајем људским кад је у питању смрт, да бар присуством ублаже бол“, огорчено се пита Мирко Кнежевић.

Парастоси за страдале

Матица Боке, Мировни покрет „Не у рат-Не у НАТО“, Ветерани 63. падобранске бригаде Црна Гора и Братство православне омладине Црне Горе обиљежиће 16. годишњицу НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе.

На градском гробљу Брдишта представници ових организација обићи ће гробове Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде и Драгана Бјелановића припадника Министарства унутрашњих послова који су страдали 1999. године током ратних операција на Косову и Метохији и југу Србије.

Парастос Марку и Драгану као и жртвама НАТО бомбардовања служиће архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић и игуман манастира Михољска Превлака, Бенедикт са свештенством. Помену који почиње у 11 часова присуствоваће и породице Марка Аврамовића и Драгана Бјелановића.

У недјељу, 29.марта у каноници горногрбаљског села Сутвара одржаће се трибина на којој ће бити гости посада 3.ракетног дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде која је оборила Ф117 Ноћни соко на челу са потпуковником Ђорђем Аничићем.

Ђорђе Аничић био је замјеник команданта 3. ракетног дивизиона, помоћник руковаоца гађања у борбеној послузи која је за вријеме НАТО бомбардовања 1999. године 27. марта у 20.42 оборила авион Ф-117А Ноћни соко. Авион је пао у атар сремског села Буђановци. Авион је оборен ракетним системом С-125 Нева. Трећи ракетни дивизион је оборио и Ф-16 који је пао у рејону села Накучана код Шабца.

На трибини која ће почети у 19 часова биће приказан и краткометражни документарни филм о активностима Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, а учесници трибине биће предсједник овог покрета, Гојко Раичевић и предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић.

Удружење бораца ратова од 1990 године Црне Горе и представници Нове српске демократије и ове године обиљежиће дан почетка агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославије.

У знак сјећања на погинуле војнике, убијену дјецу и друге цивилне жртве у НАТО агресији и отпора политици међународног насиља,представници Удружања и НОВЕ ће данас у 11 часова положити цвијеће на споменике палим борцима из 90-их: у касарни Маслине-Подгорица, касарни Војске Црне Горе у Даниловграду, на тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковцу, испред зграде Општине у Беранама и спомен парку Књажевац у Андријевици.

Прва херцегновска парохија, Коло српских сестара, Матица Боке и Српски Соко Херцег Нови обавјештавају грађане Херцег Новог да ће данас, поводом 16 година НАТО агресије на СРЈ, у 10 часова у цркви Вазнесења Господњег на Топлој служити парастос за пострадале од НАТО бомбардовања.

Немилосрдни ђаво

НАТО агресија на СРЈ, цинично названа „Милосрдни анђео” трајала је 78 дана током које је било 30.000 ваздушних налета, 50.000 испаљених разорних пројектила.

Рањено је 12.500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично.

Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанијета Југославији током бомбардовања изнијети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процијениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Космета и улазак у покрајину међународних војних трупа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина. Од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

Ратни губици НАТО у људству и техници никада нијесу објелодањени. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: