ИН4С

ИН4С портал

Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

1 min read
Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске)

Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске.

Тим поводом, синоћ  је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској.

Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе.

Мираш „служио“ под бандером

Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили.

Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом.

Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију.

Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве.

 

 

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

  1. Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере. ово је најјаче , ха ха ха

  2. Zamisli da izmislis jezik – crnogorski, stvoris 2 nova slova tako da pocnes da govoris kao one babe po katunima (Shjedi bolan! Sutkinja Suzana: „Sa razlogom…“/sedeci na vrhu razloga, recenice sa missing antecedent… ). Problem ti je crkva. Crkvu niko nije u stanju da podmiti; uvek je uz svoj narod, zivot baziran ne na interesima, vec na MORALU, BOZJOJ PRAVDI. Sta onda? Nema problema: izmislis novu CG crkvu. Dovedes Mirasha, koga se stari ljudi u Indiani i Chikagu secaju kao sumljivog karaktera, dok i nije postao svestenik. Jedini problem je sto je nemoguce izmisliti vernike. Onih 20-ak „vernika“ ili mozda slucajnih prolaznika najbolje odslikavaju tu Milovu CG crkvu.

  3. Басна:

    Ишла девојчица шумом и наиђе на вука. У страху, побеже уз прво дрво. Вук је позва: „Не бој се, сиђи, нисам ја вук из шуме, ја сам Вук Караџић“! Она, несигурна, упита је ли то тачно, а он потврди да јесте. Девојчица онда сиђе, поздрави се са Вуком Караџићем и оде даље својим путем. Након неког времена, девојчица наиђе на лава. Поново у страху, побеже уз дрво. Лав је позва: „“Не бој се, девојчице, слободно сиђи, нисам ја онај лав из џунгле, ја сам Лав Толстој“! Девојчица, умирена, сиђе, а лав скочи и поједе је, јер то не беше Лав Толстој, него Лав Лајовић. Које је наравоученије ове басне? Ево га: Не веруј никад montenegrinima! У стању су да ти се праве браћа, пријатељи и савезници, да буду (привремено) и срби „испод каце“ и русофили, а да онда,мучки и зверски, на вас кидишу!

  4. lav lajavac. prezime ga odaje. radi se o običnom paščetu. no pošto je montenegro u pitanju, Čivavu proglasise za lafa.

  5. Keln je samo jedna od kulturnh destinacija za katolike Njemacke ali i sire,tako imaju ustaljenu paraksu da zapocnu karnevalske svecanosti 11.11.bilo mi je to cudno kad sam bio u Kelnu 94 godine ,bilo je dosta naroda a svi obuceni u neke vojnicke i druge uniforeme,sto se cudis rece mi moj kolega sa posla ovdje je to tradicija pocinju karnevalske svecanosti sve do kako oni kazu ascherMittwoch,ili ciste srijede. Predlazem Filipu da se stavi na celo ove kolone oko Mirhasa i da je predvodi ,bar da se od zajebancije naprvi festival,da bar od toga neko ima korist?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *