Неутралност: Хрватска није имала економске користи од уласка у НАТО

,,Као и у Црној Гори, и тамо су државни званичници форсирали причу о благодетима уласка у НАТО за економске прилике у земљи. Али, како наводи хрватска новинарка Ана Беначић, у ауторском чланку за регионални портал bilten.оrg, послије пет година дјеловања у оквиру НАТО, Хрватска нема што да слави. Економска ситуација је много гора него прије пет година, а НАТО не само да није допринио побољшавању квалитета живота грађана него их је још и оптеретио додатним и непотребним трошковима“, наводи се у саопштењу проф. дф Филипа Ковачевића, предсједника УО Покрет за неутралност Црне Горе.

Саопштење достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.

Заговорници уласка Црне Горе у НАТО, укључујући и премијера Мила Ђукановића и предсједника Скупштине Ранка Кривокапића, често као један од главних разлога за улазак помињу економске бенефите које ће имати Црна Гора. Они истичу на примјер повећање директних страних инвестиција и отварање великог броја нових радних мјеста. Међутим, примјер Хрватске показује да те тврдње нису тачне.

Као и у Црној Гори, и тамо су државни званичници форсирали причу о благодетима уласка у НАТО за економске прилике у земљи. Али, како наводи хрватска новинарка Ана Беначић, у ауторском чланку за регионални портал bilten.оrg, послије пет година дјеловања у оквиру НАТО, Хрватска нема што да слави. Економска ситуација је много гора него прије пет година, а НАТО не само да није допринио побољшавању квалитета живота грађана него их је још и оптеретио додатним и непотребним трошковима.

Тако је на примјер прошле године учешће Хрватске у НАТО-ИСАФ мисији у Авганистану коштало хрватске грађане око 3 милиона еура, а укупни трошкови мисије у задњих десет година износе преко 90 милиона еура. У исто вријеме, драстично се повећао хрватски буџетски дефицит, а незапосленост је највећа од почетка 21. вијека и, по званичним статистикама, износи 22 посто. По подацима Хрватске народне банке, стране инвестиције су пале за 60 посто само од прошле године, а такође је смањена и покривеност увоза извозом. Јасно је дакле да је прича о економском замајцу уласка у НАТО била неутемељена, чисто пропагандна, и вођена од стране НАТО експанзиониста из Брисела и њихових марионета у локалним државним апаратима који су давно заборавили да стављају јавни интерес грађана изнад свог личног.

Такође, не само да чланство у НАТО није донијело најављивани економски бољитак за хрватске грађане него је довело и до губитка значајних тржишта у земљама које је НАТО означио као противнике. Тако је на примјер Хрватска нафтна компанија ИНА морала да се повуче са нафтних изворишта у Сирији чија се вриједност процјењивала на 14 милијарди еура, а један од званичника ИНЕ је том приликом рекао да се радило „о највриједнијој имовини коју је ИНА икада имала и коју ће икада имати у иностранству“. Иако је ембарго Сирији због којих се Хрватска морала повући званично увела ЕУ, ипак је тешко оспорити да се иза њега назирао интерес земаља чланица НАТО, као што су САД и Турска. Хрватска је морала да слиједи војно заоштравање које је било у интересу НАТО што је начинило директну штету компанији значајној за њен економски развој.

Имајући у виду наведено, долази се до закључка да ако се сагледа искуство Хрватске, улазак у НАТО не може донијети било какво побољшање у суморној економској ситуацији која влада у Црној Гори. Сваки наставак приче о економских бенефитима НАТО од стране Ђукановића, Кривокапића или било којег другог представника плаћених НАТО ешалона инсталираних у државним инститицијама Црне Горе демонстрира њихову незајажљивост у обмањивању грађана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: