ИН4С

ИН4С портал

Неустрашиви хероји нашег доба

1 min read
Наша јавност мора да ода признање храбрим борцима за европске и америчке грантове студијска путовања, међународне семинаре, бесплатне ручкове и вечере. Женама и мушкарцима који годинама врте исту причу о грађанском друштву, људским правима, евроатлантским интеграцијама, регионалном помирењу, правном друштву, уређеној држави....

Аутор: НН

Чувари наше савијести хвала вам што сте увијек на опрезу, што нас вјечно подсјећате на наше непролазне гријехе. Гријешни смо признајемо, нашим гријеховима нема искупљена. Знамо да смо криви што смо уопште живи, што причамо овај језик који причамо, што припадамо цркви којој припадамо, што се непрестано позивамо на наше насљеђе и историју.

Многи од нас превише пиље ка Истоку, величају неку такзовану браћу и њиховог мрског деспота од којег са правом зазире слободан свијет.

Иако смо ми са заслугом дио тог слободног свијета већ неко вријеме и званично то постадсмо нашим недавним пријемом у клуб најбогатијих, најразвијенијих, најдемократскијих држава. Дошло је напокон вријеме да и ми заједно са нашим партнерима, који нас много цијене и уважавају……одлучујемо којег тиранина, деспота,анти-демократу збацити са трона и намучен народ те земље упознати са благодетима демократије.

Наравно чувари наше свијести, сви одреда пацифисти, хуманисти и људскоправаши одушевљено су поздравили овај велики корак за нашу малу земљу.

Неки од њих су своју приваженост одмах показали вјежбајући на полигону наше моћне војске гађање из аутоматског оружја, али њихови меци никада не могу донијети смрт већ искључиво мир, просперитет, демократију, владавину права. Убијају они на Истоку, нама блиски по поријеклу, језику, вјери, али њих смо се са правом одреклу јер су такви какви су.

Знају наше мудре руководеће главе да нам баш ти Источњаци раде о глави, јер су љубоморни што нису као ми, напредни и модерни, што смо лидери у региону а и шире. Поврх свега та наша бивша браћа и њихов деспот мисле да код нас могу да мешетаре као у другим земљама, показали смо одлучно ко смо и што смо, ми не љубимо ланце.

Не треба трошити ријечи али чисто за напомену, чувари савијести се већ годинама истински боре против источног утицаја и свеприсутног бившет тајног агента, јуначки се боре против њега као и велеумни племић Дон Кихот против вјетрењача.

Један рат је изњедрио бројне народне хероје, а у овом већ скоро три деценије дугом рату за демократију, равноправност, регионално помирење можемо препознати неке друге првоборце.

Наша јавност мора да ода признање храбрим борцима за европске и америчке грантове студијска путовања, међународне семинаре, бесплатне ручкове и вечере. Женама и мушкарцима који годинама врте исту причу о грађанском друштву, људским правима, евроатлантским интеграцијама, регионалном помирењу, правном друштву, уређеној држави….

Немојте помислити да они то раде ради себе јер можете замислити колика је мука једну исту ствар изнова и изнова понављати, они то покушавају нас да просвијетле да не живимо у овој нашој тмини. Иако ови хероји читав Балкан често описују као тамни вилајет ипак се зна који народ је најцрњи и ко је крив зашто други живе у таму. Тај народ којем ми припадамо мора стално да тражи за опрост од сусједа,као и од слободног свијета за своја непочинства.

Не морамо да бринемо јер ће чувари свијести увијек бити ту да са напомену својим политичким коректним говором да морамо још и још изговарати ријеч извини. Да смо за све криви је чињеница, ма не чињеница него догма. О догмама се не расправља. Запад је утврдио а домаће чувари свијести свакодневно потврђују да смо за све криви, на основу чега су дошли до тога није на нама да преиспитујемо, ми само вјерујемо.

Зато морамо да им стално захваљујемо што покушавају да се науче нечему, морамо схватити да су они већ постали (барем у својим главама) Запад а ми се још премишљамо да ли да изаберемо Калињку или Оду радости.

Тешко се мјењамо али вјерујемо да ће нам они помоћи са својим предавањима, семинарима, радионицама, путовањима. Ако ништа барем ћемо заједно у сласт појести оно што нам они од пријатељских западних грантова сервирају, бесплатном се обједу у зубе не гледа.

Наши главари имају највише заслуга за то што смо постали скоро као Монте Карло и оаза стабилности и демократије на Балкану, али никада никада не смијемо заборавити допринос свих црногорских чувара савијести. Ако нисте сте сигурни ко су они морам вам рећи ко су људи који су нас барем малкице приближили слободном свијету, демократији, грађанским, људским и свим осталим слободама, ЕУ, једном ријечу јединој цивилизацији.

Чувари наше свијести су сви они мушкарци и жене из правог (не оног про-источњачког или ткзв. родољубивог) невладиног сектора, сви поштени истраживачи јавног мњења, сви непристрасни и независни аналитичари, објективни новинари, непоткупљиви грађански активисти, цијењени професори са наших висококотираних факултета.

Ми се уздамо у њих, они се уздају у грантове и стране донације, заједно ако треба можемо и бициклом на Исток. Наши западни узори и прије свега пријатељи већ имају искуства са путовањима на Исток, истина не са бициклима, а о томе каква су била њихова искуства неком другом приликом.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Неустрашиви хероји нашег доба

  1. … Naslov je neuslovan, neodgovarajući!
    Riječ je o pojavi i protagonistima, starijim od vijeka i pamćenja!
    Uvjek je to jedna ista pojava, jedni isti protagonisti!
    Ni onda, ni danas, ni sjutra, nisu oni heroji ni jednog doba! … Odpatci su oni, smeće!
    Antiheroji su!!!
    … Uvijek jedni isti antiheroji svog doba!!!

  2. Прође нам живот у талаштву од стране људи који су гори од нас. Трагедије….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *