Нестеренко: Не видимо разлоге за приступање све више земаља НАТО-у

Русија не може игнорисати ширење НАТО-а и приближавање руским границама, поручио је руски амбасадор у Подгорици, Андреј Нестеренко, наводећи да Москва има довољно разлога да вјерује да иза ширења Алијансе стоји припрема за нову конфронтацију са Русијом.

Нестеренко је у интервјуу агенцији МИНА казао и да је промишљање о противмјерама на придруживање Црне Горе санкцијама Европске уније суверено право Русије, па је, како је рекао, „не треба провоцирати“.

„Било које ширење НАТО-а и приближавање нашим границама не можемо игнорисати у погледу процјене ризика који се јављају по интересе наше националне безбједности. Зар нам након пада Берлинског зида нијесу причали да неће бити ширења НАТО-а на исток? Говорили су више пута на највишем нивоу. И практично одмах је дошло до два таласа проширења“, рекао је Нестеренко.

Он је подсјетио на ријечи руског предсједника Владимира Путина, који је недавно на конференцији за новинаре рекао да се појавио „у ствари виртуелни зид“, укључујући и систем противракетне одбране близу руских граница.

„Зато не видимо разлоге за укључивање у Сјеверноатлантску алијансу све већег броја земаља, јер има довољно разлога да се вјерује у то да иза тога стоји припрема за нову конфронтацију са Русијом“, казао је Нестеренко.

Он је казао да нема сумње да ће у случају да приступи НАТО-у, Црна Гора бити приморана да поштује „корпоративну дисциплину“, и да у неком моменту може бити доведена у ситуацију да на својој територији мора да постави одређено наоружање или компоненте за њега, на примјер систем противракетне одбране.

„Које ће представљати стварну пријетњу интересима наше безбједности. Ову чињеницу наравно не можемо занемарити. Стога закључке о посљедицама по наше билатералне односе изведите сами“, поручио је Нестеренко.

Он је рекао да, нажалост, није било разговора са највишим црногорским званичницима, ни на једном нивоу, на тему придруживања Црне Горе санкцијама Европске уније ЕУ према Русији.

Нестеренко је рекао да су, на молбу Русије, само објаснили да, узимајући у обзир настојања Црне Горе да се придружи ЕУ, је „такав корак апсолутно неопходан“.

„Међутим, додали су да „и даље воле Русију“. Тешко да се сложимо са логиком таквог „усклађивања“. Штавише, представник ЕУ у Подгорици Митја Дробнич неколико пута јавно је доводио у питање неопходност да се Црна Гора придружи споменутим рестриктивним мјерама према Русији. Нијесам чуо било које друге коментаре из Брисела тим поводом“, казао је Нестеренко и додао да је црногорско руководство навело те разлоге.

„То није био избор Русије. А узимајући у обзир обим руско-црногорске трговине, то једноставно зачуђује. Јер компоненте за свемирске бродове и друге производе прецизне науке ви нама не испоручујете“, оцијенио је Нестеренко.

Он је указао и на оцјену министра вањских послова и европских интеграција Црне Горе Игора Лукшића, који је у Бриселу изјавио да „је то било тешко и зато што знамо како је мукотрпно бити под санкцијама али да је за Црну Гору такође врло јасно да се не може бити на двије стране, сједети на двије столице, будући да је црногорски стратегијски приоритет чланство у ЕУ“.

Такав приступ је, како је додао Нестеренко, добио „ватрену подршку америчке амбасадорке у Подгорици, Су Кеј Браун.

Она је, како је казао, у свом ауторском тексту посебно нагласила да је „из перспективе Сједињених Америчких Држава импресионирана значајном лидерском улогом коју је Црна Гора предузела ове године, посебно када су у питању глобална питања укључујући санкције Русији, заустављање одлива екстремних бораца на страна ратишта широм свијета и партнерство са другим земљама при гласању у Уједињеним нацијама“.

„Ипак промишљање руских противмјера јесте наше суверено право па не треба нас провоцирати“, казао је Нестеренко.

Он је оцијенио да билатерални односи Црне Горе и Русије имају позитиван тренд.

„Знате да су они старији више од 300 година и да је 2011. године био одржан низ значајних догађаја поводом овог јубилеја“, рекао је Нестеренко.

Он је подсјетио да је 2011. године Црну Гору посјетио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров и да је потписан низ билатералних докумената.

„Те године је одржана сједница Међувладиног Руско-Црногорског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, који је имао за циљ појачање економских веза двије земље. Редовни су састанци руководства наших земаља на различитим међународним теренима“, казао је Нестеренко.

Он је рекао да Црна Гора и Русија стално унапређују уговорну базу односа у различитим сферама, усклађују је са тренутним реалностима а њихови представници састају се и одржавају контакте у различитим областима – култури, науци и другим.

„Спроводе се парламентарне размјене. Расположени смо за пун развој односа, укључујући и у области економије и инвестиција. Овдје треба нагласити интересовање код представника руских пословних кругова које постоји за реализацију у Црној Гори низа великих пројеката, укључујући област енергетике која је ту данас баш актуелна. Не могу се занемарити и довољно високи показатељи који карактеришу долазак овдје на одмор туриста из Русије“, рекао је Нестеренко.

Он је нагласио да велику пажњу посвећују стицању образовања црногорских грађана на руским универзитетима.

„Значајно се повећао број државних стипендија за студенте из Црне Горе, што значи бесплатно студирање и бесплатан смјештај у студентским домовима у Русији. Врата наше Амбасаде су отворена за све који желе да стекну било коју информацију по овом питању, која се такође може пронаћи на званичном веб сајту наше Амбасаде“, саопштио је Нестеренко.

Он је саопштио да је планирано да у 2015. години буде одржан низ билатералних контаката представника Црне Горе и Русије у политичкој, економској, културно-хуманитарној, научној, образовној и другим сферама, који ће омогућити да се очува узастопна динамика у односима двије земље.

Он је рекао да је доста тешко одржавати евиденцију о броју руских држављана у Црној Гори, али да их према евиденицији Амбасаде, а узимајући у обзир податке црногорских колега, има од десет до 12 хиљада.

„Према мојим подацима, многи од њих нијесу потпуно задовољни статусом боравка у Црној Гори као власника некретнина, јер у складу са важећим Законом о странцима власник некретнина нема право да добије привремени боравак. Раније је црногорско законодавство то дозвољавало, што је, свакако, привлачило руске купце да набављају некретнине у Црној Гори“, навео је Нестеренко.

Према његовим ријечима, Русија има традиционално добре и садржајне односе са балканским земљама.

„У одређеном степену повезани смо заједничком историјом те смо били погођени овдашњим сукобима, у чијем регулисању покушавали смо да узмемо конструктивно и активно учешће“, каxао је он.

Ситуација у регији у овом тренутку је, како је казао, на срећу, релативно мирна.

„Могу да нагласим добру динамику у односима готово у свим областима са српским пријатељима. Сасвим недавно одржана је важна и садржајна посјета предсједника Руске Федерације Владимира Путина Београду, гдје је имао састанке са предсједником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем, као и другим представницима српског руководства“, казао је Нестеренко.

Он је казао да је у Москву дошао министар иностраних послова Србије, Ивица Дачић, да одржи састанке са својим руским колегом Сергејем Лавровим, и значајну пажњу поклонио је проблемима ОЕБС-а у контексту српског предсједавања тој организацији 2015. године.

„Довољно интензивне контакте одржавамо са нашим партнерима из Словеније и Хрватске, које су, између осталог, државе чланице Европске уније. Укупан годишњи обим билатералне трговине са њима, колико ја знам, износи око 2,5 милијарде ЕУР, што свједочи о заједничком интересу за реализацију конкретних планова за узајамно обогаћивање економија наших земаља, што је у интересима народа који тамо живе“, саопштио је Нестеренко.

Како је рекао, традиционално веома ефикасно раде на реализацији низа значајних заједничких пројеката.

„Укључујући и у енергетском сектору, са колегама из Босне и Херцеговине (нарочито из Републике Српске). Све наведено, наравно, не значи да ми не сарађујемо са другим земљама у региону Балкана. Наравно, таква узајамна повезаност постоји и она се развија“, рекао је Нестеренко.

Он је, како је казао, сигуран да се позитиван ефекат од кретања напријед може постићи само ако постоји обострана жеља за то.

„Односно жеља да се обезбиједе како своји интереси, тако и интереси партнера. Истовремено, можете испуњавати „наредбу“ оних, за које приступ развоју односа земаља регије са нама сасвим неважан или није потребан. Али је то друго питање“, казао је Нестеренко.

Он је рекао да му засад није познато да се планира посјета високих руских званичника Црној Гори. „За организацију таквих састанака потребно је благовремено озбиљно проучавање дневног реда и настојање да се ријеше наведени проблеми у њему“.

„Радни контакти између представника министарстава наших земаља настављају се по плану. Као конкретан примјер важног догађаја може се споменути планирано спровођење 2015. године сједнице Међувладиног руско-црногорског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу“, закључио је Нестеренко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: