Нераскидива братска веза руског и српског народа

На Тргу од ћирилице у Херцег Новом, прексиноћ је представљена музејска изложба „Бела Русија-Руска емиграција у Војводини“  Музеја Војводине из Новог Сада. На изложби је представљен историјат досељавања Руса у Краљевину Југославију двадесетих година прошлог вијека, њихово организовање и живот на овим просторима, као и допринос руске емиграције култури, науци и уметности.

Александар Петијевић, кустос Музеја Војводине, подсјетио је да је и Херцег Нови био један од градова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је угостио и удомио велики број Руса који су напустили отаџбину након Октобарске револуције.

Музеј Војводине је почео прије двије године да истражује породичне историје руских породица које су нашле уточиште у Војводини. Контактирали су око 50 породица потомака руских емиграната. Фотографије које је публика у Херцег Новом видјела на слајдовима, потичу из породичних албума, а сама изложба која још увијек траје у Новом Саду, састоји се и од око 300 предмета из приватног власништва. Оваква музејска изложба, каже Петијевић, до сада није реализована на простору бивше Југославије. Кустос сматра да је ово био посљедњи тренутак за њу јер емиграната који су свој други дом нашли на простору Карљевине СХС више нема. Подсјетио је и на чињеницу Русија стала на нашу страну објавивши рат Аустроугарској 1914. године.

Петијевић је присутне подсјетио и да је улазак царске Русије у Први свјетски рат био увод у њену катастрофу, којој је допринијела и Октобарска револуција, која је изазвала грађански рат.

„Вођу Октобарске револуције финансирао је пруски кајзер, средства су у више наврата стизала из Њемачке, а циљ револуција био је онеспособљавање царске Русије као опасног противника Аустроугарске, у чему је Лењин и успио. Грађански рат је трајао дуги низ година, чак и по окончању Првог свјетског рата. Посљедњи главнокомандујући Бијеле армије, барон Петар Николајевич Врангел, се нашавши на југу Русије и схвативши да је све изгубљено, успио је организовати евакуацију око 150.000 руских војника, официра, али и цивила – рекао је Петијевић, преноси Дан.

Благодарна Србија, додаје кустос, која је увијек имала несебичну помоћ цара Николаја Романова, указује помоћ руским избјеглицама. А, било је чак пет евакуационих таласа. Око 50.000 Руса уточиште је нашло управо у Краљевини СХС, уживајући велику подршку краља Александра Карађорђевића.

Срем, Банат, Бачка и Барања, како истиче Петијевић, били су опредјељење великог броја Руса због економских повољности, а овај економски развијенији дио Краљевине, односно војвођанска равница и визуелно је слична степама Русије. У Војводини 1923. године, руска емиграција живи у око 80 градова и села, а како истиче Петијевић, многе од институција царске Русије су нашле смјештај управо у војвођанским варошицама. Најважнија два града у том смислу били су Сремски Карловци и Бела Црква.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: