Насловна Поглед Неоосманизам

Неоосманизам

37
ПОДИЈЕЛИ

%name Неоосманизам

Да ли модерна Турска незадрживо иде ка будућој величини, или незадрживо срља у сопствену пропаст зависи у овом тренутку само од одговора на питање, има ли Турска снаге да умјесто политике „нула проблема са сусједима“ изнесе политику „нула пријатеља међу сусједима“? Зашто на почетку ове приче постављам питање тако искључиво, величина или пропаст? Одоговор лежи у чињеници да је естаблишмент у Анкари свјесно одабрао да не иде „средњим путем“ већ да Турску избаци у први план, предузимајући ризик и из коријена мијењајући политику која је била карактеристична за Турску Републику од дана њеног оснивања до најновијих времена, а ризик са собом увијек носи и шансу за успјех као и могућност дебакла.

Да би се промјена политике Анкаре разумјела, потребан је кратак осврт, како на унутрашње односе у турском друштву, тако и на односе Ататуркове Републике према свом окружењу током XX-ог вијека. Турска је у двадесети вијек,  тада као Османско Царство, ушла са статусом „болесника на Босфору“, као дубоко конзервативна исламска земља са институцијама старим 800 година и султаном-калифом,  на свом челу. Иако се то данас заборавља Османско Царство је била држава која је имала само једну мисију и којој је била у потпуности посвећена – мисију ширења ислама. Османска политика је била доминантно посвећена исламској мисији, како на унутрашњем плану тако и у односима са свијетом, у цијелом периоду трајања Царства. У држави су само правовјерни муслимани имали сва права, док су остали (хришћани свих конфесија и Јевреји) били разврстани у ткз. „Милете“, суштински – грађане другог реда. Етничка припадност поданика Царства, апсулутно није носила никакву тежину, и у којој мјери је неки поданик имао права никада није зависило од тога да ли говори Турски, Бугарски, Грчки, Арапски, Албански или Српски језик, односно које му је поријекло, већ искључиво коју вјеру исповиједа. Истина је да је Османско Царство у два наврата покушало да реформише овај систем, први пут реформама названим „Танзимат“ (први отомански устав), и други пут Младотурском револуцијом, која је покушала да створи „османску нацију без обзира на вјеру поданика“, али су оба покушаја завршила безуспјешно, те је Царство у своје последње дане ушло онаквим каквим је и настало, као царство ислама. Основна мисија Османске империје је била и водиља њене политике и према свијету. Сваки рат који је Османско Царсво водило са неком хришћанском земљом, је био проглашаван „светим ратом“ за знаничном фaтвом Шеик-ул-ислама, тако да је и посљедњи рат Царства (Први свјетски) био „свети рат против Енглеске, Француске и Московије“ Први ко је препознао да је у унутрашњем устројству, и са њим у вези и у спољњој политици Царства,  разлог његове сопствене пропасти, био је Кемал Ататурк, ратни херој са крвавог Галипоља, па је окупљајући своје истомишљенике повео  борбу за успостављање турске независности у тренутку када су силе побједнице у Првом свјетском рату комадале између себе посљедње остатке некада велике империје. Упоредо са оружаном борбом која је имала за циљ да са  територије данашње Турске истјера окупационе снаге сила Антанте, Ататурк је отпочео са увођењем фундаменталних реформи у турско друшто, које су имале за циљ да га потпуно измјене. Убрзо послије укирања институције султаната, укинут је и калифат, а секуларизам је проглашен да буквално државну идеологију. Жене су добиле еманципацију, укинут је систем вјерских школа, проглашена је једнакост свих грађана пред законом,  промијењено је писмо којим се пише турски (прелаз са арапског писма на латиницу), језик је очишћен од арабизама и персијанизама, тако да данас просјечни турчин не може разумјети а ни читати турски текст стар стотину година, уведена је забрана било какве вјерске идентификације (нпр. забрана ношења феса или зара) итд… Све Ататуркове реформе имале су за циљ да Турску од државе засноване на заједници вјере, претворе у државу засновану на заједници нације, а највећа симболика Ататуркових реформи се састоји у преносу престолнице државе из „исламског Стамбола“ у Анкару – срце Анадолије, гдје живе „прави Турци“. Секуларизам и турски национализам (у позитивном смислу тог термина) којег су на ниво државне идеологије подигли Ататурк, Инону и остале турске вође неминовно се одразио и на турску спољну политику. Турска је престала бити „заштитник муслимана“ , „мач ислама“, „гнијездо газија“…. и добила је оно што јој је тако недостајало у посљедњим вјековима Османског Царства – мир са сусједима и мир са свијетом. Начело секуларизма у спољној политици Турске Републике било је изражено до те мјере да је Турска  деценијама била једини савезник Израела на подручју Блиског истока, не обазирући се на вјерску конпоненту израелско-арапског сукоба и строго се држећи интереса „Турске нације“. Секуларизам у турској спољној политици отворио је врата добросусједским односима, па чак и пријатељству између наследника Царства са једне, и земаља које су до јуче грцале у турском ропству, са друге стране. Познато је да је и Краљ Александар имао топле односе са Ататурковом Републиком, а исто се може рећи и са социјалистичку Југославију. Немајући на подручју Балкана значајније популације која говори турским језиком, и која би требала да буде предмет интереса Турске, у складу са начелима вођења „националне политике“, Турска је кроз цијели двадесети вијек имала коректне односе, у мањој или већој мјери, са својим балканским сусједима препуштајући рјешавање „проблема Словена исламске вјероисповјести – нетурака“ земљама у којима живе. Као изузетак могу се издвојити грчко-турски односи, опретећени прије свега статусом мањинске турске заједнице на Кипру. За вријеме трајања рата у Босни и Херцеговини, Турска је још увијек била одана овим принципима, и држала се неутрално у мјери могућег, на изненађење неупућених. Максима “нула проблема са сусједима“ се могла поистовјетити са турском спољњом политиком.

Посљедња деценија XX-ог и прва деценија  XXI-ог вијека, у турску дјелимичну самоизолацију, тако каракретистичну са Кемализам, унијеће два нова момента. На првом мјесту снажан економски раст, који ће Турску из реда слабије до средње развијених земаља, са ниском продуктивном основом, избацити међу двадесет највећих економија свијета, и на другом је мјесту појава енергичног премијера у лику Реџепа Таипа Ердогана. Без обзира на значај Ердогана, први фактор је далеко значајнији за разумијевање разлога промјене турске политике. Огромна акумулација капитала који је посљедица снажног економског раста а прије свега извоза турских роба, наметнула је Турској потребу да се укључи у далеко већој мјери у регионалну политику Балкана и Блиског истока, најприје да би заштитила своје економске интересе на својим главним извозним тржиштима, а затим и да би заштитила своје инвестиције које се мјере милијардама, а које су пласиране управо на овим подручјима. Турско отварање и  активација у међународним односима су били и неминовни и неизбјежни. Међутим, упоредо са активнијом спољном политиком, Турска  је постепено почела да уноси измјене у традиционалне кемалистиче методе вођења те политике, градећи нове везе, савезништва и ослонце, са једне стране, али и стварајући анимозитет, подоздивост, антитурско разположење, па чак и отворена непријатељства са друге. Овдје долазимо до Ердогана као другог значајног фактора у промјени лица савремене Турске. Управо је Ердоган носилац „нове турске политике“ која одступа од кемалистичких, секуларних  начела. Ердоганов пут ка апсолутној моћи која му омогућава уношење промјена у традиционалну кемалистичку политику је поплочан обрачуном са турским генералима-пашама, који су били највеће упориште и чувари турског секуларизма. Под изговором „стављања оружаних снага под цивилну контролу“ кроз очигледно намјештене афере, Ергоран је у потпуности отупио некада моћну оштрицу турске армије, највећег чувара кемалистичких тековина, и фактора од којег су у страху владале све турске владе послије Другог свјетског рата. Упоредо са обрачуном са армијом, и отклањања опасности од војног удара, Ердоган је под своју директну контролу ставио Уставни суд Турске, другог значајног чиниоца који га је могао спријечити у његовој намјери ревирирања секуларног карактера Турске Републике. Ослобођен ризика који су представљали некада, политички моћна армија и некада независно судство, Ердоган је добио одријешене руке. Укидање забране ношења вела у јавним установама, укљујучујући парламент, редовно појављивање премијерове супруге у јавности са покривеном косом, Ердоганови говори у којима отворено кокетира са „славном отоманском прошлошћу“ итд… можда нама могу дјеловати наивно, али такве промјене са гледишта традиционалног кемалистичког схватања Турске Републике имају тектонски карактер! Противници Ердогана сматрају да је све оно што је донијела Ататуркова реформа Турској, тј. мир, секуларизам, еманципацију, једнакост пред законом, просвијећеност… угрожено из темеља. Незадовољсто Ердоганом, секуларно настројених Турака је толико да је била потребна једна одлука о измјершању неког истанбулског парка па да цијела земља потоне у хаос антивладиних протеста. Упоредо са потресима који су Ердогановови потези изазвали на унутрашњој сцени, нова оријентација у турској спољној политици почела је да скреће пажњу међунанодног мњења на турског премијера. Промјене које је Ердоганова политика унијела у односе Турске са свијетом, огледају се у одсупању од кемалистичке „турске националне“ политике, и све снажнијег ослањања Турске на разне факторе, њој наклоњене са постосманског простора. Јачање веза са Бошњацима на простору Босне и Рашке области, интезивни контакти и везе са бугарским муслиманима, отворена подршка Муслиманском браству у Египту, отворено мијешање у сиријски грађански рат, све затегнутији односи са Грчом и Кипром, потпуно кидање савезничких односа са Израелом, отворена подршка албанском националном пројекту на Балкану, затегнути односи са већином земаља чланица ЕУ, потпуно прекидање приступних преговора за чланство у ЕУ, премијерово називање њемачких Турака „својим војницима“… су све примјери спољно-политичког усмјерења модерне Турске који је већ назван Неоосманизмом. Оно што је сигурно је то да Турска од ове политике у овом тренутку има значајне користи. Њен углед код елемената на постосманском простору који имтимно жале за пропашћу Царства и за својим „некадашњим господсвом“ је нагло нарастао, а кроз унутрашнње политичке односе у земљама у којима ти елементи носе одређену политичку тежину утицај Турске и њени ставови добијају на тежини. Међутим, питање је да ли је несумњива корист коју Турска сада прибира од својих акција краткорочна или дужег вијека, јер развијањем старих веза Турска не може избјећи и развијање старих подозрења и анимозитета. У неким замљама Европске Уније, гдје предњаче Њемачка, Француска, Данска и Аустрија, од Ердоганове политике се отгворено прави отклон, и са највиших мјеста му се шаље порука да „оваква Турска не може рачунати да ће икада постати пуноправни члан Уније“. Французи су најдаље отишли у одаљавању од Турске, доношећи Декларацију о Јерменском Геноциду из 1915. године, која је готово довела до прекида дипломатских односа између двије земље.  Владе балканских земаља немајући довољно снаге, или политичке далековидости, често зависне од подршке протурских политичких чинилаца,  уздржано иступају у својим осудама Ердогановових потеза, али то не значи нипошто да у Београду, Софији, Букурешту, Атини, Загребу или Подгорици нема свијести о новим турским стремљенима.

Овдје се можемо вратити на почетак приче са питањем да ли Турска има снаге да изнесе све ове изазове и да истраје у својој политици конфронтације? Процјену бих се уздржао да дам, а чини се да је једини који ту процјену у овом тренутку има, Реџеп Таип Ердоган, а колико је премијерова  процјена исправна показаће будућност.

 

37 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Moje mišljenje je da bi o ovome trebalo da se progovori otvorenijehttp://www.in4s.net/srbija-ostro-osudjuje-antisrpsko-ponasanje-u-vukovaru-rijeci/

    neka turkse tamo gđe je

  2. 0
    0

    Французи су најдаље отишли у одаљавању од Турске, доношећи Декларацију о Јерменском Геноциду из 1915. године, која је готово довела до прекида дипломатских односа између двије земље.
    195 gal Неоосманизам

  3. 0
    0

    Турска је далеко од велике државе. Релативно добра економија долази од распродаје ресурса који су били државни и узимања кредита.
    Тачно је да су много направили са инфраструктуром.
    Иза већине турских фирми посебно у рударству и машиноградњи… су стране компаније.
    Технолошки су далеко чак и од Русије.
    Немају искреног савезника типа Израел – УСА.
    Сусједи сазиру од њих и већ су им натрљали уши. Израел са тзв флотилом мира а Сирија обарањем авиона.

    Све у свему, још су прдњава.

    Нисам поменуо унутрашње проблеме у Источној Турској гдје их ПКК растура.
    Наравно за нас боранију на Балкану појединачно су сила.

  4. 0
    0

    Komentator, koji se bez sumnje, razumije u tematiku nije dotakao, niti naveo, poteze koje bi zemlje Balkana trebale povući da bi osigurale sebe i svoju teritoriju od eventualnih aspiracija ove moćne i mnogobrojne evro-azijske države na ove prostore. Nije naveo niti jedan mogući potez koji bi se morao povući barem desetak godina unaprijed a koji bi nam, zlu ne trebalo, mogao pomoći u očuvanju svojih država, vjera i nacija. Bilo bi interesantno pročitati njegovu analizu sa posebnim osvrtom na činjenicu da varšavski ugovor više ne postoji kao i alternative sa tim u vezi.

  5. 0
    0

    Заставниче, то ти мене навлачиш да ми као освједочено неспособни официр одржиш вакелу …Али добро са тобом могу како хоћеш.

    Србија треба да има план у случају ескалације Турских амбиција.

    По мом мишљењу акције које треба да направи су следеће;

    Улазак у ОКБ,

    Стационирање једног батаљона руских „десатников“ у сталној ротацији у Нишу са инфраструктуром за десантирање и логистку цијеле дивизије,

    Набавка или испорука тактичких ракета „Искандер“ са опцијом испоруке нуклеарних глава. Нешто што напримјер има Израел.

    Моментално чишћење војске Србије од свих официра који су били у било ком контакту са НАТО структурама кроз програме сарадње и разне „евалуације“ – што би рекао Мирослав Лазански,

    Војно техничка сарадња са Грчком и Бугарском и план заједничке одбране – Нато их неће бранити,

    Чишћење Србије од 5 колоне у Рашкој области и АП Војводини.

    Активирање обавеза из Дејтонског споразума везано са одбраном интегритета Републике Српске….

    Ставарање тампон зоне у сјеверној Црног Гори са карантином за све освједочене антисрбе из 4 (дорт) нахије.

    Је ли мало официре у покушају?

    • 0
      0

      Mislim da si zrio za duševnu bolnicu! Čuj peta kolona u Raškoj i karantin na sjeveru Crne Gore (zna se za koga) jer su osvjedočeni antisrbi. Sovereigne, najbolje vrati onaj četnički Sedmi bataljon pa usput ako možeš obračunaj se i sa samostalnom Crnom Gorom! Gotov si, čovječe, poješćete tvoj sopstveni otrov! Ako imaš ičega ljudskog a ne samo zvjerinjeg u sebi prekini sa ovakvim komentarima jer samo džabe landaraš jer te ama baš niko ne uzima za ozbiljno i tvoje savjete za dobronamjerne. Smrdiš četništvom na kilometar, čovječe!

      • 0
        0

        Аветињо исфрустрирана, обхеби теби се нисам ни обраћао…ако ти се не свиђа моје четништво ти иди на аналитику да се намиришеш вашим смрадом и добијеш дневницу.

      • 0
        0

        Аветињо исфрустрирана, обхеби теби се нисам ни обраћао…ако ти се не свиђа моје четништво ти иди на аналитику да се намиришеш вашим смрадом и добијеш заслужену дневницу.

        • 0
          0

          Kao prvo gospodine Sovereign ja vas ne „navlačim“ ni na što. Najmanje sa kim želim polemiku ste vi. Jer da bi se sa nekim polemisalo taj „neko“ mora da ima barem neka osnovna znanja o temi o kojoj se polemiše. I daj već jednom odlučite, jesam li ja zastavnik ili oficir. A možda vi jednostavno ne znate razliku između ova dva pojma.
          Kontradiktorini ste u svakoj svojoj rečenici. Prvo kažete da se VS očisti od svih koji su prošli kroz „evaluacije“ a odmah za tim da se sa Bugarskom i Grčkom potpiše i dogovori vojno tehnička saradnja. Bog sa vama Sovereign. Da li znaš da su i Bugarska i Grčka članice NATO-a. Vi bi ste prvo da „počistite“ sve koji su sa njima stupali u bilo kakav kontakt a odmah za tim da sa njima sklapate ugovore o zajedničkoj odbrani!!!
          Objasnite na koji način mislite „nabaviti ili kupiti“ Iskandar taktičke rakete uprkos međunarodnim zakonima i konvencijama o neširenju te vrste oružja čiji je potpisnik i sama Rusija. Izrael nema Iskandar sistem. Izrael je razvio svoj pandam tom sistemu i on se sasvim drugačije zove, ima drugačiji domet, izgled a i preciznost im nije baš ista. U stvari to što Izrael ima nema nikakve veze sa sistemom Iskandar. O nebulozi kakva je rotacija jednog bataljona bilo koje vojske u državi koja je okružena NATO-m, a istoj organizaciji ne pripada, neću niti govoriti.
          Imam osjećaj, a volio bih da griješim, da je vaša jedina preokupacija da „čistite“ po Raškoj oblasti, Crnoj Gori i Vojvodini. Takođe mi se čini da poslije tog vašeg „čišćenja“ ne bi ostalo ništa.
          Smirite strasti Sovereign. To bi bilo bolje za vas.

          • 0
            0

            Ах, забога. Све пуританци са Ју Ди Џи- ја и момишићке пустопољине којима интелектуални ниво и „надасве“ бујна образованост смета да размене пар коментара са четником.

            Но да пљунем увис и бацим пар минута….

            Истина имао сам дилему јеси ли заставник или нижи официрски чин. Више је немам. Бивши си заставник судећи како немушто изврћеш шта сам написао.
            Па да ти нацртам и обојим.

            – Бугарска и Грчка су чланице НАТО али их НАТО неће штити у случају конфликта са Турском. Искуство већ постоји у случају Кипра.
            – Што се тиче њиховох официра који су прошли „евалуацију“ то је њихов проблем. Војска Србије због морала, борбене готовости, способности и опреме коју користи и коју ће ускоро набавити треба да се захвали „евалуираним“.
            – Па ротирају се и чете зашто не би батаљони,
            – Нико ни у лудилу, осим тебе, није могао да прочита да сам написао да Израел има „Искандере“. Они имају нуклеарно (Америчко) наоружање у флоти, ваздухопловству и копненим снагама и о томе мудро ћуте,
            – Нарочито ми је драго да сам погодио са буфер зоном у сјеверној Црној Горе те превентивним чишћењем 5 колоне у самој Србији.

            И да закључим да имам консензус са одсрбицама у вези Републике Српске.

    • 0
      0

      Sjeverna Crna Gora je Crna Gora i tvoja srpska strategija uopšte na važi za nas.Ništa tvoj „bufer“ ne pogađa. Međutim zaista si sposoban za iritaciju sa svojim nevjerovatnim glupostima! Neću te ostavljat na miru kad se god javiš sa ovakvim smradovima od komentara. Teško Srbiji ako je pala na to da joj budala Sovereign pravi planove za strategiju odbrane! E baš ti je novina prijedlog o karantinima i etničkim čišćenjem raške oblasti. Baš si zaista visokokvalifikovani četnički smrad.Ti si sposoban isključivo za mlaćenje prazne slame po internet portalima jer si uobrazio da će svijet propast bez tvojih fašistoidnih savjeta!

      • 0
        0

        Одмах се нашао пуританац са Ју Ди Џи – овске либералне школе. Ваљда се препознао да је пустопољина.

        Ти си конзистентан онико којико је производ акутне диареје…Прво си написао: „džabe landaraš jer te ama baš niko ne uzima za ozbiljno“ а сада си спреман да: „Neću te ostavljat na miru kad se god javiš sa ovakvim smradovima od komentara“

        Стога двоструко ограничена особо преиспитај себе шта хоћеш па ми се јави. Све опције ћу ти оставити отворене :)))))))))

    • 0
      0

      Znači ovako, ja sam zastavnik, oficir, puritanac sa UDG i ne znam što sa Momiške pustopoljine. Malo li je? Milo mi je što više nemaš dilema. Znači… sve znaš. A meni je milo (malo m) i drago prozboriti sa ljudima koji sve znaju po koju pa makar i na ovakav način. Tako se rijetko srijeću ljudi kojima je sve jasno i koji ni po jednom pitanju nemaju dilemu. Interesantan je vaš „crtež“ koji kaže da NATO neće štititi Grčku kao ni Bugarsku od eventualnog napada Turske. Taj vaš crtež bih nazvao apstrakcijonom projekciojom nečijeg, pustom željom izazvanog, sna. E sad, objasni na koji način će taj famozni bataljon ruskih desantnjika doći na teritoriju Srbije. Ne zaboravi da će sve okolne države biti u NATO članstvu a koliko znam Srbija ne izlazi na more da bi tim pravcem Rusija dopremila svoje snage i opremu. To je jedan problem kojio nijesi objasnio nama neukim. Drugi problem je đe i od koga kupiti nešto što se nigđe u svijetu ne prodaje i čiji promet je zabranjen svim međunarodnim konvencijama i zakonima. Treća stvar je tvoja tvrdnja da Izraelci imaju nuklearno američko oružje. Opet se vidi tvoje nepoznavanje teme i pisanje o nečemu o čemu nemaš pojma. Izraelci su utrošili desetine miliona dolara da na svojoj teritoriji pronađu rudu iz koje bi bilo isplativo ekstrahovati nuklearno gorivo. U tome nijesu uspjeli u potpunosti pa su kupili rudnik u Južnoj Africi. Sa tom državom Izrael je postigao sporazum o zajedničkom istraživanju i korišćenju nuklearne energije (čitaj oružja). Čak su zajednički i utajnosti izveli nekoliko nuklearnih proba. Naravno to nije moglo ostati sakriveno… Mogao bih ja o ovome do sjutra ali… Drži se Sovereign neke druge teme kada sa mnom polemišeš. Ja se jednostavno ne bih brukao da tebi objašnjavam nešto o čemu pojma nemam ili znam samo iz štampe.

  6. 0
    0

    I dan danas Srbi potpuno nerealno zaziru od Turske pa su bili razvili i teoriju o nekoj „zelenoj transverzali od Bosne do Turske“ a u suštini time su maskirali svoje velikosrpske ciljeve i genocidne namjere prema muslimanskom stanovništvu. Ako ko ima razloga da se ljuti na Turke to su baš muslimani zbog njihovog potpuno indiferentnog stava prema svim nedaćama koje su ih stizale tokom XX vijeka od strane velikosrba. Pogledajte podatak iz Vukajlovićeve kolumne đe kaže: Poznato je da je kralj Aleksandar imao tople odnose sa Ataturkovom Republikom a isto se može reći i za socijalističku Jugoslaviju“. Vlasti kralja Aleksandra vrše genocid u Šahovićima nad muslimanskim življem a u II svjetskom ratu četnici pokreću otvoren genocidni rat dok na drugoj strani Turska prijateljuje sa velikosrpskim kraljem!? Isto tako Turska se držala po strani za četiri godine genocidnog rata u BiH prepuštajući muslimanski živalj svojoj sopstvenoj snazi i sudbini da se praktično goloruki odbrane od JNA i četništva koji su bili respektabilna vojna snaga. Prema tome ako ko treba da bude zahvalan Turskoj to su Srbi koji su dobili priliku da se nekažnjeno tokom čitavih 100 godina sadistički obračunavaju sa muslimanima umjesto nekadašnjih Turaka koji su davno nestali ali su muslimani ostali.

  7. 0
    0

    Treba malo ohladiti glave i ovom problemu prici racionalno. Nijesam nasao nijedan iskaz u ovom clanku da je netacan. Svi treba da budemo svjesni fakta: Nestankom Jugoslavije, koju su EU i NATO razmontirali kao staru kantu nastale su banana-republike, potpuno nesposobne da brane svoj teritorijalni integritet. Srbija je , samo donekle posjedovala minimum odbrambenog kapaciteta, koji se do sada potpuno istopio zahvaljujuci idiotskoj politici njene „elite“. Srbija rapidno gubi posljednje ostatke svog suvereniteta, a ostale drzavice-provizorijumi ga nijesu imale od pocetka. Njihov odbrambeni „koncept“ je clanstvo u NATO. Vidjeli smo kako je NATO zastitio Kipar. Turska, ako uopste ima tolike ambicije (sto za sada ne znamo) bi imala laksi zadatak nego u 14. vijeku. Sve etnicke i nacionalne grupe (da ih ne nabrajam) ce imati tesku stetu u slucaju novih turbulencija na Balkanu izazvanih od strane Turske. Ako islamske etnicke grupe misle da ce dozivjeti „renesansu“ prodorom Turske na Balkan varaju se. Sve se desava pod budnim okom Amerike i Rusije i bez njihovog konsenzusa, nista se nece desiti. Imajte u vidu da ce takav (za sada hipoteticni) konsenzus biti u njihovom interesu, a ne u interesu naroda na Balkanu. Da naglasim: Nece biti u interesu nijednog naroda na Balkanu. Trebalo bi da su nas posljednji ratovi 90-tih necemu naucili. Pogledajte Sloveniju i Hrvatsku koje svake godine slave pobjedu, prva nad „jugoslovenskom armadom“, druga nad „srbo-cetnicima“. „Pobjednici“ se u evropskim okvirima ne pitaju vise nego pijani od gaca. Njihova politicka „elita“ nema minimum hrabrosti da uporedi polozaj njihovih drzava sada, sa polozajem koje su imale u bivsoj Jugoslaviji. Dukljani se nasladjuju sto Srbija gubi Kosovo, a ne vide da nemaju kontrolu istocne granice gdje se Albanci granice sami sa sobom. Naravno da ni Srbi nijesu bez krivice, pogotovo urbani Srbi u Beogradu koji misle da je njihova guzica toliko vazna, da bi prodali rodjenu majku radi dobra iste. Da ne gnjavim dalje, tesko je predvidjeti sta ce se desiti, ali jedno je sigurno: Sve narode na Balkanu i blizoj okolini ceka veliko otreznjenje. Sto prije svi to shvate, to bolje.

  8. 0
    0

    Turska pe i posle Erdoga,nije to tesko vidjeti,jos bolje reci Tursak sa Nato ili bez tog saveza,a sve je u igri.
    !993 godine Instbul je imao nesto vise od 3 miliona stanovnika,sada po nekim procjenama skoro 15,godisnji priliv u prosjeku nesto vise od pola miliona stanovnika.
    Ni mako vise ni bolje organizovane zemlje to nebi izdrzale,medjutim u tom rsumi tesko je reci o nekoj planskoj izgradnji a jos vise planu razvoja.
    kad je dosao zemlja je bila zaduzena 80 milijardi,sada 600 evra nije to mala svota,
    Najvaznija grana industrije turizma ,po onima koji tamo idu kazu da su izvaredni,medjutim kao se do tog kapitala doslo veliki znak pitanja,po analiticarima sa zapad najveca perionica novca od droge na svijetu,prekjuce si i Njemci konacno morali objaviti da je i Njemacka jedna od najvecih nasvijetu ,nalazi se na osmom mjestu.
    Erdogan je svoju politiku vezao za Nato i Ameriku,medjutim u svojim planovima i zeljama pokusao je da se otrgne kntroli,tako njegovo uskakanje u konflikt izmedju Izraela i Plaestine ozncava i njegov silazak ,na drugoj stani covjek koji ga je doveo na vlast mislim da se zove Erbakan govori za njemacke novine sledece,to sto on radi nije dogovoreno,hriscani su lazovi,oko pregovora o ulasku Eu,Erdogan mora da sadje sa vlasti,moze da bude i dogovor ali nije receno da on stvarno i misli tako.
    Izrael ako treba i okupirati,nema civilzacije ni kulture bez muslimanske,pa nastavlja vi imate tri Boga,misli na hriscane,kojemu vjerujete,i nakraju Alah Agba.
    „Süddeutsche Zeitung“je novina lijeve orjentacije i jedna od najrenomiranijih u Njemackoj,zakljucuje „nije tesko zakljuciti kojim putem zeli Turska.
    Medjutim ostavimo se zelja i planova,tajmisti Erdogan pokusava u Evroazisku uniju treba mu pomoc Rusije,nakon toga je odmah kaznjen demostracijam u cijeloj Turskoj,pokusava na Balkan jer su svi njegovi drugi planovi zaustavljeni,koliko ovamo moze da prodre ne zavisi od njega nego od nas.

  9. 0
    0

    Turska pe i posle Erdoga,nije to tesko vidjeti,jos bolje reci Tursak sa Nato ili bez tog saveza,a sve je u igri.
    !993 godine Instbul je imao nesto vise od 3 miliona stanovnika,sada po nekim procjenama skoro 15,godisnji priliv u prosjeku nesto vise od pola miliona stanovnika.
    Ni mako vise ni bolje organizovane zemlje to nebi izdrzale,medjutim u tom rsumi tesko je reci o nekoj planskoj izgradnji a jos vise planu razvoja.
    kad je dosao zemlja je bila zaduzena 80 milijardi,sada 600 evra nije to mala svota,
    Najvaznija grana industrije turizma ,po onima koji tamo idu kazu da su izvaredni,medjutim kao se do tog kapitala doslo veliki znak pitanja,po analiticarima sa zapad najveca perionica novca od droge na svijetu,prekjuce si i Njemci konacno morali objaviti da je i Njemacka jedna od najvecih nasvijetu ,nalazi se na osmom mjestu.
    Erdogan je svoju politiku vezao za Nato i Ameriku,medjutim u svojim planovima i zeljama pokusao je da se otrgne kntroli,tako njegovo uskakanje u konflikt izmedju Izraela i Plaestine ozncava i njegov silazak ,na drugoj stani covjek koji ga je doveo na vlast mislim da se zove Erbakan govori za njemacke novine sledece,to sto on radi nije dogovoreno,hriscani su lazovi,oko pregovora o ulasku Eu,Erdogan mora da sadje sa vlasti,moze da bude i dogovor ali nije receno da on stvarno i misli tako.
    Izrael ako treba i okupirati,nema civilzacije ni kulture bez muslimanske,pa nastavlja vi imate tri Boga,misli na hriscane,kojemu vjerujete,i nakraju Alah Agba.
    „Süddeutsche Zeitung“je novina lijeve orjentacije i jedna od najrenomiranijih u Njemackoj,zakljucuje „nije tesko zakljuciti kojim putem zeli Turska.
    Medjutim ostavimo se zelja i planova,tajmisti Erdogan pokusava u Evroazisku uniju treba mu pomoc Rusije,nakon toga je odmah kaznjen demostracijam u cijeloj Turskoj,pokusava na Balkan jer su svi njegovi drugi planovi zaustavljeni,koliko ovamo moze da prodre ne zavisi od njega nego od nas.

  10. 0
    0

    Ima li neko ovđe neki predlog? Kako se na najbolji način zaštiti od eventualne pošasti. Ne bi smjeli samo nabrajati nedostatke neke od opcija. Svaka od opcija predstavlja nekakvo udruživanje a ono podrazumijeva i djelimično gubljenje suvereniteta. Uostalom, nema niti jedna država na svijetu koja je apsolutno suverena. Sve su one dio suvereniteta izgubile kada su sa nekim drugim sklopile odgovarajuće ugovore. Moramo se pomiriti sa činjenicom da veličina suverenosti zavisi od veličine i razvijenosti neke države kao i da su neke države „suverenije“ od drugih. Tako je bilo kroz čitavu istoriju a tako će biti i u budućnosti. Mi (tu računam sve države bivše SFRJ isključujući Sloveniju) tu stojimo veoma loše. Da bi stepen suverenosti podigli na veći nivo trebamo, prije svega, poraditi na privrednom i ekonomskom razvoju. To ovđe niko ne pominje. Ovo je portal koji njeguje samo neke imaginarne nacionalne pojmove. Pojmove koje se niko ne usuđuje da definiše a koji se „podrazumijevaju“. E što to „podrazumijevanje“ znači, ubio me Bog ako znam.

  11. 0
    0

    Суверен, нема потребе за паранојом. Ако тренутно не можемо да будемо Србија, боље да будемо турска држава него шиптарска (црногорска). Немам ништа против Албанаца али објективно Турци су на много вишем културном нивоу. Турци нису имали крвну освету ни у Средњем вијеку, Црногорци (Малисори) је и дан данас имају. Да не говоримо о томе да чак и у престоници деценијама живе без воде. Због њих и њихове „престонице“, у Будву сам почео да идем путем Подгорица-Никшић-Рисан-Будва.

    • 0
      0

      Поштовани Секула,

      Морам признати да редовно читам Ваше постове. Без обзира што себе сматрам рецимо боље него просјечно информисаном особом, до скоро нисам био свјестан поријекла многих породица у бившој СР ЦГ.
      Сада лакше схватам склоност откуда исркивљено тумачење историје и усменог предања наших предака. Свакако синукуре власти су минорни дио тог самозаваравања….

      Што се тиче параноје ја се лично Турке не бојим. Чак шта више, из бројних контаката и оного што могу да видим у самој Турској, гдје службено боравим пар 1х мјесечно знам да нису способни за нешто велико.

      Будући да је Србије то гдје јесте са политичарима и народом какав јесте ја држим да се рез мора направити. Нећемо моћи бити неутрални на дуг рок.
      НАТО нас је објективно поразио у бившој БиХ и на Косову*. Одузео нам је дио територије и активно лобира против нас.

      Ми нисмо више у братским односима са црногорцима арбанашког поријекла те стога у случају нужде буфер простор би добро дошао и релаксирао би притисак на Србе на сјеверу и у старој Херцеговини.

      Никакве параноје нема, само сјећање да ми је рођени ђед, носио златне Обилића медаље са Скадра вадио несрећне комшије из Корићке јаме.
      Ваљда зато што они ниси били параноични као ја.

      С поштовањем,

      • 0
        0

        „Što se tiče paranoje ja se lično Turke ne bojim“. E pa nađite mi budalu koja se ičega boji? Našao si da se danas 100 godina od povlačenja Turaka sa ovih prostora ne bojiš njih. E vjeruj mi ni ja se ne bojim sjevernoameričkih indijanaca, pa ni Eskima. E pa pošto si tako hrabar predlažem te za heroja!

  12. 0
    0

    Nije do portala nego do navika naroda,da mu se obecava sto mu se ne moze u niukom slucaju ispuniti,ali mu se obecava,a narod voli da cuje laz ali je prihvata kao istinu.
    Ovaj standar kakv je god ,u svakom slucaju je visi od stvarne vrijednosti rada koji se ulozio da se ovako zivi,e to necemo da cujemo,ali hocemo jos bolje i vise,bilo u koji savez da udjemo ,bilo sa kime,neka se ne vara niko da se moze bolje zivjeti ako ne budemo radili.
    svi krediti i zaduzivanj su samo produzavanje laznih nada u bolje sjutra,a ti krediti su kamen o grli ,nazalost najvse ovim maldim ljudima kji su zavrsili skole a nemaju posla.
    Produzavanjem nepostojeceg knflikta na zelenase i bjelase ,na partizane i cetnike,i sve druge podjele,imao je za vlast neki efekat da se postigne neki politicki cilj,ali kav je to cilj kada nije ostvario nijedno radno mjesto u proizvodnji,ako se slozimo sta je proizvodnja.
    Nijesmo nikad bili neka radnikcka sila ,ali ni neradnic,bilo kao bilo svako zna kako je svoju porodicu prehranio ,pa kada bi realno sagleda i sebe zapitao da li je to u redu,da ja zivim tako a drugi bolje ili gore a vise zna i radi,mozad bi se nasao problem.
    Mnogo se pojedinoj gupi ljudi izlazilo u susret nekim povlasticama i privolegijama,a ta grupa raste svaki dan,dok na drugoj stani raste nezadovoljstvi isti tako.
    Mogu se i ubiti pojedini ljudi koje opet pojedini ljudi na drugoj strani mrze ili ne podnose,problemi ostaju,i nece se ovako rijesti ,a privilegovani nece ostupiti od svojih privilegja.Resenje ima kao nezavisna zemlja u ekonomskim odnosima sa Srbijom i Italijom,a u spoljnoj politici oslanjanje na Rusiju sto se tice bezbjednosti,to ce sve mi se cini vlast prije uraditi nego opozicija,izgleda po nekima nemoguce ali prvi znaci se vide.

  13. 0
    0

    Суверен, можда сам се погрешно изразио. Умјесто да си параноичан, можда је требало да напишем да једноставно не треба много да бринеш за Црну Гору. Кога брига шта ће бити са том бившом републиком? Ти мислиш да Турска не може много а ја мислим да Црна Гора није много. Мислим да су Турци већ на неки начин преузели Црну Гору. Ево су јуче продали Луку Бар Турској, дали су турском сателиту Азербејџану да гради оно чудо у Кумбору. Да не набрајам, све стране инвестиције у задњих пет година су њихове. Турци купују и задужено и незадужено, и профитабилно и непрофитабилно. Очигледно је да је по сриједи политика а не неки рационалан економски приступ. Али опет кажем, кога брига? Размишљам чак да се волонтерски пријавим за зидање, или боље рећи обнову, џамија по Старој Црној Гори. П.С. За ову идеју о карантину на сјеверу Црне Горе треба да добијеш Његошеву награду. Али да по буде карантин за поцрногорице као што је Мишко Шишко, Рајко Церовић или Ноле Аџић, не само за црногорске притурице као што је овај Трн.

    • 0
      0

      Поштовани Секула, не да о бившој СР ЦГ мало бринем него не бринем уопште. У мојим постовима ја сам концентришем на Србију и Србе у Републици Српској, Старој Херцеговини и сјеверу бивше СР ЦГ.
      Морам да додам да дијелим исту бригу за наше сународнике на српском Приморју, Боки и 4 нахије гдје су у најтежем положају.

      Уколико сазнате да ће се обнављати нека џамија у 4 нахије молим да ме поставите у извјесност. Због природе посла који обављам нећу моћи да помогнем у извођењу радова, али ћу са задовољством понудити новчани прилог.

      С поштовањем, Суверени

  14. 0
    0

    Sekula i Sovereign, dva brata rođena, zagrlili se i pjevaju: Nas dva brata oba ratujemo, ne plač majko ako poginemo! E ste društvo koje na 5 kilometara smrdi četništvom. Viđ molim te ko bi „gradio“ džamije. Bjestel vi oni što u Bosni porušiste oko 1000 džamija? Sramota da vas Amfilohije zbog toga nije proglasio za svece. Otkud je od vas bolji tamo neki Maca iz Pljevalja, ma vi ste od njega za dlaku bolji!

  15. 0
    0

    „Od svega što si napisao najviše mi se dopala rečenica:“Da ne gnjavim dalje“.“

    Naravno da ti se najvise to dopada, jer nemas komentar na cinjenicu da „savremena“ Duklja nema suvereniteta i jedva viri iz guzice trecerazrednog sluzbenika US ambasade. Ne mozete izbjeci uvredljivost istine proglasavajuci je dosadnom!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here