Немачки званичник: Људи с Балкана практично немају шансе да добију азил

Председник немачког Савезног уреда за миграције и избеглице Манфред Шмит изјавио је да тражиоци азила из земаља Западног Балкана практично немају изгледа да добију азил у Немачкој јер у 99 одсто случајева долазе да би добили новчану помоћ, нашли посао или купили аутомобил.

Шмит је у интервјуу за немачки радио Дојче веле рекао да је примећен напредак када је у питању број азиланата који долазе из Србије.

„У октобру и новембру имали смо 3.000 до 3.600 захтева за азил (из Србије), а сада имамо 1.700“, рекао је Шмит истакавши да ефекат предузетих мера ипак није као што је био очекиван и да ће зато бити предузети даљи кораци.

Грађани Србије, Босне и Херцеговине и Македоније, које су означене као „сигурне земље“, добијају заштиту у 0,1 до 0,2 одсто случајева.

„Дакле практично немају изгледа на азил у Немачкој. Исто ове године видимо код Косова и Албаније, ту је број одобрених захтева практично нула„, рекао је Шмит, који сматра да и њих треба ставити на листу „сигрурних земаља“.

 Из Албаније, додао је, ове године је добијено 28.000 захтева за азил.

„Такав развој нисмо могли да прогнозирамо и веома нас је изненадио„.

 Шмит је истакао да од августа ступа на снагу нови закон који ће омогућити да се код очигледно неоснованих захтева за азил изриче забрана уласка и боравка у шенгенском простору.

Такође, по његовој оцени, треба затно скратити време трајања поступка одлучивања о азилу јер не сме више бити финансијски исплативо задржавање у Немачкој, а установе за пријем избелица треба више да се концентришу да тим људима помогну у натури, а мање новцем.

На питање новинара да ли верује да потражиоци азила долазе само да би у Немачкој добијали новчану помоћ, Шмит каже да управо то чују на многим саслушањима тих људи у процесу одлучивања о пружању заштите.

 „У 99 одсто случајева чујемо: ‘Дошли смо да тражимо посао; да нам деца овде иду у школу; јер је овде боља здравствена нега…’ Такође чујемо да многи желе да се задрже у Немачкој пола године како би прикупили довољно средстава да у земљи порекла од тога живе девет до дванаест месеци. Када то чујемо, мој Уред у складу са тим и одлучује„, казао је Шмит.

Основ за добијање азила су статус избеглица, супсидијарна заштита или када је неко тешко болестан и не може бити адекватно лечен у домовини.

„Када од 200.000 захтева за азил колико већ имамо ове године чак 94.000 дође са Балкана, онда нешто у темељу није у реду„, казао је немачки званичник за миграцију.

Поновно увођење виза балканским државама би ипак, према његовом мишљењу, било последње средство, јер у Немачкој легално живи и ради велики број људи с Балкана.

„Враћање визног режима би погодило и људе који из тог региона легално долазе у Немачку и то не би било праведно према њима„, изјавио је Шмит за Дојче веле.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: