Насловна Поглед Нема више одлагања: Српску земљу купују странци, само се још не зна...

Нема више одлагања: Српску земљу купују странци, само се још не зна како

1
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Мира Канкараш Тркља

Конспирацији која је последњих пола године пратила доношење предлога закона који треба да ограничи продају земље странцима из ЕУ сутра ће доћи крај када он уђе у скупштинску процедуру. Пошто мора бити усвојен најкасније до 1. септембра о њему ће се по хитном поступку одлучивати у последњи час. Да ли се чекало да га Брисел аминује?

Председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије Маријан Ристичевић изјавио је за Спутњик да је Влада Србије усвојила предлог измена и допуна закона о пољопривредном земљишту који би сутра требало да буде достављен Скупштини на одлучивање.

„Ја мислим да ће седница бити одржана последње недеље у августу“, рекао је Ристичевић.

Уосталом ни нема много могућности за варијације јер према слову Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), одредба која омогућује продају пољопривредног земљишта у Србији држављанима ЕУ мора да буде преточена у закон најкасније до 1. септембра.

Зашто се чекало да се закон доноси буквално у последњи час, различита су виђења саговорника Спутњика, председника Одбора Ристичевића и посланика у њему, професора Пољопривредног факултета Миладина Шеварлића.

У једном се ипак слажу — садашња владајућа гарнитура морала је да вади врућ кромпир који им је оставила претходна власт парафирајући ССП.

„Не можемо да изменимо Споразум, али можемо својим законодавством да отежамо продају земље. Ко у Србији има пољопривредно газдинство пет година и пребивалиште 10 година, што значи да је од 365 дана у години 183 провео на територији Србије, па тако 10 година, заслужио је могућност да купи земљу“, каже Ристичевић за Спутњик.

При томе ће им, како додаје, бити лимитирана површина коју могу да купе — на два хектара. Он прецизира да је реч о куповини само приватног пољопривредног земљишта, јер је продаја државног већ забрањена.

„До 20 хектара пољопривредног земљишта у државној својини могу да купе само наши држављани који имају пребивалиште у Србији 10 година и пољопривредно газдинство пет година“, наводи Ристичевић.

На питање зашто у последњи час и без јавне расправе одлучујемо о тако важном питању о којем су неке земље ЕУ одлучивале на референдуму, па чак и мењале устав да заштите своје оранице, председник Одбора за пољопривреду каже да не мисли да је јавна расправа била неопходна.

„Говори се о томе скоро годину дана, сви смо сведоци, код мене је било 15 удружења у вези са тим законом и сви су сагласни да се странцима отежа куповина“, каже Ристичевић.

Упитан да ли је са решењима у предлогу закона сагласна и ЕУ, председник Одбора за пољопривреду каже да је Министарство пољопривреде контактирало Брисел.

„Министарство је ступило у контакт. Ја сам био против. Мислио сам да је то политичка одлука и да немамо шта њих да питамо јер не рушимо ССП, него само прецизирамо на који начин ће се он спроводити“, рекао је Ристичевић.

На питање да ли то значи да је Брисел ипак консултован, саговорник Спутњика каже да мисли да јесте.

„То ипак треба питати министра. Колико ја знам они су били за то, а ја сам од почетка био против тога да Брисел има било шта да одлучује по том закону“, закључио је председник скупштинског Одбора за пољопривреду.

За разлику од њега, Шеварлић сматра да је жалосно да о тако значајном питању немамо јавну расправу.

Ево, пет година од како су преузели власт нису били способни да организују припреме и јавност, односно да чују предлоге свих заинтересованих“, замера наш познати аграрни стручњак.

И то, како каже, у земљи у којој у осам региона не постоји могућност за прехрамбену безбедност јер имају мање од 20 ари земљишта по становнику, у којој имамо више од 5.500 незапослених дипломираних агронома, а свега 270 запослених у пољопривредним саветодавним службама, што је четири до шест пута мање него у суседној Хрватској, а 10 до 12 пута мање него у Словенији.

То што о тексту предлога закона, иако је усвојен, нема ни слова на сајту Владе или Министарства пољопривреде, према Шеварлићу значи да су чекали да добију сагласност из Брисела на предлоге и да коначна решења која су добили нису повољна по Србију.

Не знам шта би друго могло да буде. Тешко је говорити било шта конкретно док се не види предлог закона“, истиче за Спутњик Шеварлић.

Потписивањем ССП-а 2008. године и његовим ступањем на снагу 1. септембра 2013. Србија се обавезала да ће од 1. септембра 2017. године држављанима ЕУ законски омогућити куповину пољопривредног земљишта под истим условима као и српским држављанима. Зато актуелни Закон о пољопривредном земљишту, који забрањује продају пољопривредне земље странцима, мора да буде измењен.

За разлику од осталих земаља које су као кандидати за чланство у ЕУ у делу ССП-а о омоућавању продаје земље странцима испреговарале дуге рокове од 10 и 12 година и то тек по уласку ЕУ, Србија се на то обавезала невезано од стицања статуса пуноправног члана Европске уније.

ПОДИЈЕЛИ

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    …“У овом роману „старији” су представници рационалног, трезвеног и практичног духа. Младић Владимир је, пак, осећајан, осетљив, поштује традицију на коју се и сам наставља. Чини ми се да се та „измена” улога заиста код нас и збила. Читаве генерације у послератној Србији биле су опседнуте „благоутробијем”, летовањем, зимовањем, кредитима за станове, аутомобиле. Мимо њих, тако наједених и мамурних, пролазили су политички порази Србије који су започели одмах после Другог светског рата, кулминирали политичким распарчавањем Србије, а завршили се ратовима од 1991. до 1999. године. Њиховој је деци остало да се поново позабаве традицијом, правдом и неправдом. Тако да је ова породица уистину „типична” и то не само типично избегличка, и не само типично српска послератна породица. То је типична породица двадесетог века: у се, на се и пода се. Практични дух, који побеђује већ 5.000 година, сече, једе и крпи врло вешто, тако да прикрије шта се секло и јело…

    Фрагментарност наслова књиге такође је метафорична. „Ина” је други део речи: Расина, говедина, домовина, Крајина, Марина (што је име једне од јунакиња). Поповски тумачи ту „деконструкцију”…“

    http://www.srbi.org.mk/sr/kultura/2178-od-otadzbine-ostala-je-samo-ina

    +Добрица Ерић, говори песму

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here