Насловна Друштво Кнежевић: Неко у тужилаштву блокира случај ДКП

Кнежевић: Неко у тужилаштву блокира случај ДКП

0
ПОДИЈЕЛИ
фото: Bankar.me

Нема сумње да неко у Специјалном тужилаштву за организовани криминал и корупцију блокира случај изазивања лажног стечаја у Дуванском комбинату, поручио је Жарко Кнежевић, директор Удружења за заштиту интереса мањинских акционара ДКП-а, у писму врховном државном тужиоцу Ивици Станковићу, преносе „Вијести“. Он је напоменуо Станковића да ВДТ био први који је утврдио да у радњама стечајног управника постоје елементи кривичног дјела, те нагласио да предметни уговор има све одлике зеленашког уговора али да је Влада Црне Горе одговорила ћутањем на њихове информације о злоупотреби.

„Ви сте, први, прије двије и више године утврдили да у радњама стечајног управника Веселина Раичевића постоје елементи бића кривичног дјела злоупотреба положаја у привредном пословању,“ нагласио је Кнежевић у писму Станковићу и додао:

„Касније су истрагом обухваћени Драган Ракочевић, стечајни судија и бивши извршни директор Зетаградње Милош Стојановић. Треба да знате да је истрага у односу на ова два лица одавно завршена и да од тада настаје застој.“

Кривце није тешко идентификовати – ако се има куражи и професионалног достојанства

„Вијести“ подсјећају да су Раичевић и Стојановић су привођени у априлу 2016. године на основу пријаве малих акционара у вези са продајом имовине ДКП-а Зетаградњи. За мале акционаре подгоричког Дуванског комбината, како је напоменуо Кнежевић, нема дилеме због чега влада велики страх од процесуирања предметног случаја који треба да добије епилог пред надлежним судом.

„Мотиви и разлози за опструкцију могу се наћи у релевантним правним чињеницама, које ћемо детаљно приказати и описати, а чија се истинитост да потврдити поузданим материјалним доказима. Не треба заборавити да је и раније било разних опструкција у вези овог случаја, што нас још више увјерава да треба нека лица на високим државним и другим функцијама, по сваку цијену, ослободити од кривично-правне одговорности,“ нагласио је Кнежевић и саопштио да њих није тешко идентификовати, само ако има куражи и професионалног достојанства.

Влада на информацију о злоупотребама одговорила ћутањем

Кнежевић је подсјетио Станковића да је Скупштина Црне Горе, у претходном сазиву, захваљујући парламентарној већини, забранила да се води расправа о извјештају Анкетног одбора, кога је сама формирала са задатком да утврди чињенице о лажном стечају у Дуванском комбинату.

„Тиме су посланици парламентарне већине не само повриједили закон о парламентарној истрази, већ и себе делегитимисали као представнике грађана који су их бирали. Слично је поступила и садашња Влада, која је на нашу информацију о злоупотребама на ову тему одговорила ћутањем. Истина, тај начин одбране од одговорности често се употребљава у кривичном поступку, али Влада не би смјела да га користи,“ истакао је он и напоменуо да је став Владе објелоданио заступник имовинско-правних интереса у парници коју су покренули код Привредног суда.

„Жестоко се успротивио нашем захтјеву да суд утврди ништавост зеленашког уговора закљученог између стечајног дужника, тј. Дуванског комбината и Зетаградње, иако је знао да се о томе води истрага и да је штетан за државу, навео је Кнежевић. Зетаградња је имовину Дуванског комбината у стечају, према Уговору закљученом, 21. јуна 2010. године, требало да плати 13,2 милиона евра, али касније због кашњења исељења фабрике са локације, али и због признања других разних трошкова, та цијена по основу анекса уговора смањена је за око 5,9 милиона евра. Цијена за Зетаградњу на крају пала са 13 на 7,3 милиона,“ напоменуо је Кнежевић.

Предметни уговор има све елементе зеленашког уговора

Он је подсјетио да су мали акционари сСтанковића упознали са хронологијом дешавања почев од покретања стечаја 25.05.2010. на предлог Електропривреде, због дуга од око сто хиљада евра, сумњиве двоструке процјене имовине од којих је посљедња имала само информативни карактер, до оглашавања продаје и закључивања уговора са анексима.

„Предметни уговор има све елементе зеленашког уговора, у смислу члана 135 став 1 Закона о облигационим односима. Купац је знао да је продавач у финансијским проблемима, па је користећи такву његову ситуацију уговорио такве услове које продавач ни у таквим околностима није смио да прихвати,“ нагласио је Кнежевић и истакао:

„Поред несразмјерне уговорене купопродајне цијене, купац иде још даље, па обавезује продавца да му призна ефективне трошкове настале исплатом прве и свих других исплаћених рата прије примопредаје предметних непокретности са каматном стопом од 8 одсто на годишњем нивоу, што није крај зеленашењу. Купац нагони продавца да му чак плати и рушење објеката које је купио. А то рушење коштаће продавца ништа мање него 700.000 евра.

Анексом 2 помјера се унапријед рок за примопредају непокретности, па се додатком новог члана, продавач обавезује да купцу, због кашњења примопредаје земљишта, плаћа накнаду на име штете и изгубљене добити у мјесечном износу од 98.000 евра. Та штета на годишњем нивоу износи 1.176.000, а према коначном обрачуну уговорена купопродајна цијена је ампутирана за 5.887.683 и тако сведена на 7.328.316 еура.“

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here