Неиспричана историја такозване Битке на Неретви
1 min read
Колико је наша историја чудна, неиспричана глобално и у детаљима, најбоље свједочи примјер историјског догађаја познатог под називом Битка на Неретви, о којeм је својевремено снимљен и партизански филм.
У филму нисмо видјели, рецимо, да се на Неретви десила ситуација гдје су четници масовно одбијали да пуцају на измучене партизане – јер су им на тој страни били рођаци. Нити смо видјели да су партизани ослободили чету заробљених четника, који су кажљени укором, односно тако што их је Пеко Дапчевић само критиковао због избора војске у којој су се обрели.
Све су прилике да политичари и историчари нису жељели да причају о позитивним случајевима током бесмисленог сукоба партизана и четника, јер те истине и ти примјери нису одговарали њиховој визији и потреби за бесконачном конфронтацијом. Нема сумње да се у овом случају ради о озбиљном моралном пропусту, који је имао за циљ да продуби јаз у друштву, и вјештачки га пројектује га у даљу будућност!
Уосталом, ево шта у вези свједочанстава пише у “Зборнику докумената и података у Народнослободилачком рату народа Југославије, које је издао Војноисторијски институт у Београду”. Петар Баћовић 13. марта извештава Михаиловића:„Ситуација на левој обали Неретве је озбиљна. Група капетана Лукачевића, у којој је поред домаћих Босанаца било и Црногораца, разбијена је и растурена. Обје дурмиторске бригаде и Санџаклије издали су, јер су јавно изјавили да неће да се боре против својих синова, сестара и браће који се налазе у редовима комуниста. При наиласку комуниста исте су поздрављали са песницом са узвиком: “Смрт фашизму”!
Пат дана касније, 18. марта Петар Баћовић извештава Михаиловића: „Овог момента вратило се 10 Црногораца никшићке бригаде који су били заробљени код бољшевика. Они причају: заробљених је 90 у ноћном нападу… Од свих заробљеника пуштено је 10 старих. Остале су задржали. Заробљенике су водили пред Пека Дапчевића који их је корио. Убили нису никога.”
Наравно, ово није једино изненађење тога времена, а оно што ћу даље предочити углавном је из књиге “Битке на Неретви и Сутјесци 1943.г.- контроверзе и отворена питања” коју је написала др. Мирјана Зорић, професорица историје на Војној академији у Београду.
Операција Вајс- уништити партизане и четнике!
Према плану операције „Вајс“, коначно уобличеном 9. јануара 1943. у Загребу, у оквиру прве фазе („Вајс I“, која је отпочела 20. јануара 1943) било је предвиђено уништење партизанских снага на Банији, Кордуну, Лици и Босанској крајини фашистичким силама које су бројиле 85 000 војника и 150 авиона. Друга фаза операције („Вајс II“) имала је за циљ уништење партизанских устаника у Босанској крајини и западној Херцеговини. Према плану „Вајс III“ (трећа фаза) било је предвиђено разоружање четника у Далмацији и Херцеговини, на простору југоисточно од Неретве.
У продужетку те акције, италијанско-њемачке снаге би заробиле и разоружале четнике у Црној Гори који се не буду предали, а, на крају, требало је уништити и мање партизанске и локалне четничке групе између Саве и Драве. Дакле, циљ операције је био потпуно сатирање устаника, независно да ли припадају комунистичкој или монархистичкој идеологији и војном покрету.
Елем, док су се четници борили у овој операцији на страни Италијана, у жељи да ликвидирају комунистички покрет, у то вријеме је Броз остварио контакте са Вермахтом, и у жељи да ликвидира четнички покрет послао у сред Битке на Неретви своју делегацију на преговоре са Њемцима! Ради боље временска оријентације, рецимо, депеше Петра Баћовића које сам предочио на почетку овог текста су послате 13. и 18. марта 1943. Дражи Михаиловићу, а састанак Титове делегације са Њемцима се десио 11. марта у Горњем Вакуфу, продужен 14. марта у Сарајеву, а финиширан крајем марта састанком у главном граду НДХ! Врховни штаб је, преко својих овлашћених представника (партизанске делегације коју су чинили Владимир Велебит, Милован Ђилас и Коча Поповић), њемачкој страни у Горњем Вакуфу (команданту 717. пешадијске дивизије) 11. марта 1943. предложио: „1) У датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе и једне и друге стране. Према томе, у обостраном је интересу да непријатељства буду обустављена. У вези с тим, њемачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правцима економских и других интереса; 2) НОВЈ сматра четнике главним непријатељима; 3) У току трајања преговора о свим овим тачкама предлажемо престанак ратних дејстава између немачких трупа и снага НОВЈ“.
Што се тиче друге тачке, о прецизирању предлога о евентуалној зони и правцима економских и других интереса Врховног штаба и нациста, битно је напоменути о њемачкој понуди за Санџак као „будућој партизанској територији“ коју Мишо Лековић, у књизи “Мартовски преговори”, доводи у везу са понудом коју је наводно генерал Хорстенау преко Маријана Стилиновића упутио партизанима још у августу 1942. године. Наиме, њемачки генерал је том приликом понудио партизанима једну територију „да се они као најјача војна снага на Балкану примире, да ће их Њемци толерисати и да ће на тој територији партизани бити суверени“, а заузврат, партизани би дозволили Њемцима несметано коришћење сировина и њихов извоз у Рајх.
Док се Тито на Неретви војнички и пропагандно борио против сарадника окупатора, његови представници Милован Ђилас и Владимир Велебит су се у Загребу срели са тим истим окупаторима и предложили им сарадњу. Историчар Бранко Петрановић се о суштини вођених преговора у Загребу позива на америчког историчара Волтера Робертса (Valter R. Roberts- ”Tito, Mihailovich, and the Allies, 1941-1945”, Њујорк, 1973.г.) гдје је Робертс тврдио следеће: “Партизанска делегација је нагласила да партизани немају разлога да се боре против њемачке војске”, и да “једино желе да се боре против четника”, те да ће се “борити и против Британаца уколико се ови доцнијe искрцају у Југослaвији!”
Обрачун са цивилима и предлог о исељавању Срба из НДХ
Сво вријеме операције Вајс трајао је свирепи обрачун окупатора са цивилним становништвом. Геноцидно понашање према српском становништву, по чему су нарочито остале упамћене хрватска 369. Пјешадијска дивизија (позната као „Вражја“ дивизија или „Црна легија“) и њемачка 7. СС дивизија „Принц Еуген“, ослањало се прије свега на Хитлерово наређење из децембра 1942. године: „Јединице су овлашћене и дужне да у овој борби, без ограничења, такође према женама и дјеци, употребе свако средство само ако оно води успјеху.
Имати обзира, ма које било врсте, представља злочин према њемачком народу и војницима на фронту, који сносе последице бандитских удара и који не могу имати никаквог разумијевања за било какву поштеду банди или њихових помагача. Ниједан њемачки војник који је употребљен у борби против банди, не сме бити узиман на одговорност било дисциплински било војносудски због свог поступка у борби против бандита и њихових помагача!”
Занимљиво је да је Зигфрид Каше, њемачки посланик у Загребу, предлагао да се, по разбијању „партизанске државе“, цијела територија коју је она покривала „испразни“ од Срба и да се они не насељавају више на територији НДХ, јер би „Срби и у новим просторима изазивали немире.“ Сматрао је да српско становништво треба иселити или у Њемачку, или негде негдје на Исток, а на њихова имања населити фолксдојчере и „чисте Хрвате“.
У току ратне операције на Неретви, њемачке снаге су слиједиле изричита Хитлерова наређења: 1) наставити са нападима према подручју боксита док се „не разбију све банде, без обзира да ли су комунисти или четници“ и не изврши спајање са италијанским трупама око Мостара. Њемачке јединице треба да остану у том подручју све „док четници не буду разоружани, а рудници боксита не буду опет радили, пуним капацитетом и неометано“. После тога, треба „напасти и разбити језгро Михаиловићевог покрета и да ову акцију, ако за то не буду стајале на расположењу италијанске трупе, изврше само њемачке јединице, евентуално са бугарским и хрватским појачањима“.
Дража Михаиловић је добијао информације о намјерама Њемаца „да прво ликвидирају партизане, затим и четнике у Црној Гори, а потом и окупирају Далмацију из које би се повукли Италијани, и написао:”Они намерно пуштају да се ми међу собом тучемо и слабимо, да би после можда размахнули и по нама.“ Остојић му је писао већ 8. марта 1943 дa знатне проблеме ствара недефинисан однос са Италијанима који су одбили да снабдијевају четничке јединице потребним ратним материјалом, што је био уступак немачким захтијевима за њиховим комплетним разоружањем.
Енглези и Њемци о “ликвидацији бандита”
Док су четници сарађивали са Италијанима, а Тито преговарао преко изасланика са Њемцима, њемачки план о уништењу четника и партизана је ишао својим током. План је био да се та два покрета максимално уништавају у међусобним борбама, а да силе окупатора само доврше посао. У ратном дневнику Врховне команде Вермахта од 18. фебруара 1943. Пише следеће: “Окончан је први део операције „Вајс“. Наши укупни губици: 13 официра и 322 војника, док се 101 води као нестали. Непријатељски губици: 6521 убијена и 2010 заробљено.”
Уочи операције на Неретви, вођа Рајха Адолф Хитлер је 16. фебруара 1943 послао италијанском Дучеу писмо следеће садржине: „Ма колико изгледало корисно подбадати једну страну против друге, ја сматрам да је то веома опасно докле год су све стране уједињене у осјећању бескрајне мржње према Њемцима и Италијанима. Ја видим нарочиту опасност у правцу у којем се развија Михаиловићев покрет. Велики број вјеродостојних докумената јасно доказује да тај покрет, који је добро организован и са јасним политичким правцем, само чека тренутак да се окрене против нас.
Претварајући се да помаже Ваше трупе, Михаиловић само хоће да се дочепа оружја како би могао остварити своје намјере. У интересу наших заједничких циљева, сматрам да је пожељно да се Ваша 2. армија опходи према Михаиловићу и његовом покрету као према непомирљивим непријатељима осовинских сила и тражим од Вас да издате наређење у том смислу.” О овоме писму је говорио и генерал Лер, 1945. године, током саслушања пред југословенским истражним органима.
О игри Енглеза у тим смутним временима, и њиховој жељи да се униште партизани, најбоље је говорио сам Дража Михаиловић који је у вријеме судског процеса који је против њега организован после рата, 12. јуна 1946. године, изјавио како је британски пуковник Бејли, који је у његов штаб дошао 26. децембра 1942, од четника категорички захтевао уништење партизана. Занимљив је податак који је 1994. године у својој докторској дисертацији изнијела и британска историчарка Хедер Вилијамс. Она наводи да је Бејли очекивао четничку побједу на Неретви, како би се потом кренуло у одлучни обрачун са Осовином. “Да је Михаиловић поразио партизанску армију, његова позиција била би знатно ојачана, јер се у Форин Офису сматрало да је тотално уништење партизана увод у стварање јединственог фронта отпора у Југославији”, тврдила је Хедер Вилијамс .
Злочин према свом народу
Нема сумње, међусобни сукоб партизана и четника у Другом свјетском рату може се оправдано третирати као злочин према сопственом народу. Све пропагандне тираде о потреби борбе против окупатора падају у воду када се погледа њихово понашање у току операције Вајс. Комично је да су се четници са Италијанима борили против партизана, а Броз молио Њемце да склопе примирје да би се он борио само против четника. То се зове борба против окупатора!?
Умјесто да се удруже и крену у борбу против злочиначке НДХ, покушавајући да заједничким силама сатру ту криминалну творевину, они су се борили за власт у временима док су у НДХ радили пуном снагом концентрациони логори. И не само то, док су заробљени партизански и четнички симпатизери као таоци у логору Бањица чекали да буду стријељани, уколико се деси убиство њемачких војника, они су се чак и у тамници пред смрт међусобно свађали и убијали надојени међусобном мржњом.
Пуцати на њемачке војнике и знати да ће то донијети одмазду над цивилима, а уједно преговарати са тим истим Њемцима о сарадњи, прекиду непријатељстава, економским интересима, заједничкој борби против Енглеза, представља врхунац цинизма. А тек Енглези, који траже од Драже Михаловића уништење партизана, затим га одбацују, па на крају сравњују са земљом градове по Црној Гори и Србији да би нанијели економску штету областима које неће бити под њиховом контролом, већ у совјетској зону интереса договорених на Јалти!?
Средином новембра 1942. гидине, пред почетком операције Вајс, немачки опуномоћени генерал у Загребу Глез фон Хорстенау је писао генералу Леру да партизани и четници заједно имају у сјеверној Босни (НДХ ) на располагању између 85 и 105 хиљада војника, и да те силе превазилезе армију НДХ. Умјесто да сатру НДХ, сатирали су се међусобно и са собом у смрт одвели на стотине хиљада несрећних цивила!
Зато у том хаосу и нечасним играма тог времена, ипак дајем предност људском понашању наведеном на самом почетку текста. Не четама и батаљонима, већ бригадама четника који нису хтјели да пуцају на Неретви у своје рођаке који су били у партизанској војсци, као и партизанском команданту који је заробљене четнике укорио и пустио на слободу- која је и за једне и за друге имала у високом степену претпостављени смртоносни исход, на пројектованом крају приче.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mišo gospodin jedini odje prica kako treba da se prica. Ovo ostalo su oni škrbavci što na Dubrovnik udarise sa bocom loze za pas i kilo kala na obrazima. To su oni sto bi i sada klali i svoj narod hapsili i pljackali kuce postenih ljudi jer hrdzama dilerima droge ne bi smjeli da pomisle da naskode. To su oni škrbavci bijedni bez dva razreda osnovne skole sto čekaju neku muku da bi nesto imali. A gotovo je sa vama, prošlo vam je vrijeme male duše, uskih mozgova sto ce te do groba da patite i sa mukom oči sklopite.
Koliko samo ne pismenih ljudi ovde ima. Zna se jedno i to svi dobri posteni i pametni ljudi pricaju da je bilo mnoogo lijepo i sigurno i bezbrizno dok je Tito bio živ i njegova ideologija. Samo je fasistima i malim mozgovima bilo lose kao sto im je i sada i stalno jer su truhle duse. Meni se naj vise svidja iz tog vremna sto je vjera i bog bili zabranjeni kao sto bi i trebalo da se zabrani u cijelom svijetu. Sve su to bajke za primitivne mozgove. Ko jos u 2018 godini vjeruje u Isuse, Muhamede, Mojsija i te izmisljene pedere iz bajki. Sve to treba zabranit i od crkvi, dzamija napravit bilo sta striptiz barove, ili skole, prihvatilista za beskucnike. A ove pedofile od popova pohapsit.
E pa braco Srpski cetnici…..medju koje spadaj i sam…….ko nas jebe kad smo glupi. Kad je rat…..ONDA JE RAT……pucas da ubijes PROTIVNIKA a ne brata i rodjaka i oca. Ako ‘oces pobedu onda ne postavljas sebi tu vrstu moralne dileme. Sam rat ti je tu dilemu vec resio (ili bi makar tako trebalo da bude). Mada…..isto ti se ‘vata…..da je pobedio i kilavi i „nejaki“ draza…..koji je vise bio nastavnik „likovnog“ nego vojnik……vec bi ’46. imao Djindjica i DOS na vlasti, samo bi se on zvao Shubashic ili Macek i imao bi prdeze od Karadjordjevica koji blajve kobajz hrvatima i muslimanima u Kraljevini i ispunjavaju svaku njihovu zelju.
Bajo pusti tu avetinju od mise ko normalan cita njegove komentare.
Јаде су радили највише твоји преци ,,misa,, некад као турски башибозук,некад као аустроугарски шуцкори а највише као Павелићево ,,хрватско цвијеће, и припадници ханџар дивизије.Грубач покушава да помири непомирљиво.И при том заборавља које изазвао братоубилачки рат а то су партизани.И наравно циљ комунистичке борбе а то је преузимање власти насилним путем а не борба против окупатора. Све партизанске ,,борбе,, су дефанзивног карактера да не кажем бјежаније.Од Кадињаче до Дрвара када је ,,врховник,, тито славно утекао са Виса у Крајову и вратио се са Руским трупама.
Ha , ha, a što bi Baśa volio da sam musliman , tačno se iźede što nijesam , a volio bi Baśa da sam rom ka njegovi sunarodnici Džej i Keba, ali nijesam što da se čini , što ću kad sam od crnogorskog plemena i soja , potomak starih dukljanskih slovena , iz slavne Duklje Vojisavljevića i Zete Balšića i Crnojevića, iz neosvojene Crne Gore Petrovića !
Eto tako Baśa moj dobri , samo opušteno i bez śekirancije .
Ниси ти јадо мој видио Црне Горе ни Црногораца. Но габељ к’о што су ти и стари били.Но они се нису стиђели тога.Калајисали котлове ,поправљали кишобране.Зло и наопако кад си ти те црне чапре почео да црногорствујеш.
Ha , ha, e Baśe cara, tačno sanjaš mudžahedine, gabelje, ustaše ….. ne zažimlješ ga đa’o iźeo, ha , ha , a Džej i Keba se isto nacionalno pišu ka’ i ti , pa ne pljuj više sebe e nema đe padati no na tebe , dobri moj Baśa Džej brate .
Мишја однарођени брате,договори се сам са собом и реци што си ?Да л´ Дукљанин,да л´Зећанин ил Црногорац ?!За 500 година прешао се дуг пут кроз три нације…А рече ли онај ваш „историчар“ Ћосовић да Дукљани нијесу Словени ?Него Морлаци – Власи односно Илири да словенских гена имате само у траговима ??
E jesu čedo jade radili i jedni i drugi, što veli Slavko Perović više smo se međusobno ubijali no što su nas okupatori satrli, a sve poče 1918 okupacijom , svaka podela i kastig, kako tada tako i dan danas , kad smo stoka neslana .
Никола Бојовић који је био командант дурмиторске бригаде је ослободио заробљене на Неретви будући да се углавном радило о људима из његовог краја. Касније је ухапшен од Њемаца у операцији Шварц и спроведен у логор Оберхаузен. Након што су савезници извојевали побједу одселио се у Енглеску и живио је у Лондону. Умро је 2004-те и сахрањен у Београду уз највише почасти, како и доликује истинском народном хероју. За разлику од оних лажних попут баздељаве цркотине Јова Капичића којег су и пред смрт премлаћивали због коцкарских дугова.
Подаци из „Зборника докумената и података у Народнослободилачком рату народа Југославије“ нису релевантни и не желим да их коментаришем. Драгољуб Михаиловић је на суђењу поменуо Захарију Остојића као неспособног официра и једног од главних криваца неуспјеха на Неретви.
Da je Cica poslusao Ostojica sa Brozom bi se zavrsilo jos u selu Ba na pregovorima sa komuncima.
То не мијења чињеницу да су Остојићеви четници одбили да се боре.Такође, војвода Павле Ђуришић није стигао на вријеме зато што му је војска отишла кућама после операција у области Чајнича, да однесе ратни плен.
Pastro nisu odbili da se biju sa Njemcima i Ustasama, vec sa svojim rodjacima i bracom koji su cinili 90 posto partizanskih jedinica.
То и ја тврдим, одбили су да се бију са партизанима. Рођаци и браћа су им се касније одужили, онако братски.
Ko je tada s kim pio vino, to ne znam, ali znam da ljubitelji ovdašnjeg režima danas „piju“ sa istog ideološkog „pojila“ sa savremenim nasljednicima ustaša, balista, vulnetara, handžarevaca, nacista, fašista i ostalog ljudskog „škarta“, tako da im to uskraćuje bilo kakvo pravo da nekome drže istorijske „lekcije“!
Ma znaš dobro Primorac, ima slika pun internet , a za ove današnje ćemo viđeti što je nekada .
U principu nemam ništa protiv teksta koji je pomirljiv i relativizira tu krvavu podjelu, nema tu nevinih , ali ne treba stavljati znak jednakosti između saradnika okupatora i boraca za slobodu, to su istorijski fakti .
Dobro bi bilo da više pomirimo grobove , a ne da danas četnikujemo ili budemo partizani , imamo puno prečeg posla .
Evo će na ruski građevinac objasniti kako su ćetnici i partizani jedno te isto , ma veliš li Grubač oba ti oka ??
A šta ćemo sa onim slikama ćetnika sa ustašama i njemcima đe vino piju ?
Nije svejedno !
МИШУРЕ ПОТОМЧЕ ДАРВИНА
„Пасје гробље“
На Бадњи дан 1942. године партизани су у колашинском лугу на десној обали Таре, над телима 240 унакажених грађана, разапели лешину пса на даскама у облику крста. Затим су написали: „Ово је пасје гробље“. Као командант окупираног Колашина, мајор Јоксимовић је неколико месеци касније присустовао ископавању жртава „пасјег гробља“. Он је све жртве оквалификовао као невине:
Пред тим језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему, прави пакао на земљи, у који су дотерани и у коме су страдали праведници, Срби правослане вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова, од судије до обичног радника. Њихова је једина „грешка“ била што нису прихватли безбожнички комунизам…
На основу Брозових наређења, партизански преки судови слали су људе у смрт по кратком поступку и без права жалбе. „Ова пресуда је извршена и против исте нема мјеста жалбе“, писао је Сава Ковачевић, председник Преког војног суда Никшићког партизанског одреда. Од 19 оптужених на овом процесу, осморо је осуђено на смрт, уз конфискацију имовине. Од свих осморо, петоро су били рођаци Саве Ковачевића: Новица С. Ковачевић, Блажо С. Ковачевић, Марко К. Ковачевић, Марко Ј. Ковачевић и Петар Б. Ковачевић. Првооптужени Новица је пре рата био судија, док је његов рођак и убица, Сава, био кријумчар дувана
Ni rijeci o saradnji ustasa i crvenih jamara.
Ni rijeci o tome da je cilj crvenih jamara bio „unistiti sve sto je srpsko i pravoslavno“.
Jedan od najmonstruoznijih zločina odigrao se tokom 3. i 4. marta u Golobrđu, na Divljakuši i u Mekoj Grudi, kada partizani streljaju 41 osobu. U Lastvi su streljali braću Petra i Ivana Saičića, kojima su kao otežavajuću okolnost uzeli što su bili dobrovoljci na Solunskom frontu. U selu Brajićevići streljali su 12 starijih ljudi. Posle obilnog ručka, pred masom sveta, Drapšin je uperio pištolj u Milana Zirojevića, rekavši: „Ovoga gađam u oko“. Ipak je promašio, pa je nesrećnika, koji je govorio da ništa nije kriv, dotukao partizan Slavko Kocka. Utom je rodbina osuđenih, do tada u neverici, stala da leleče, dok su partizani započeli pesmu i šenlučenje, terajući rodbinu da im se pridruži. „Ta stravična mešavina pesme i leleka ostavljala je poražavajući utisak na sve prisutne, izuzimajući organizatore i izvršioce tog groznog čina“, piše u svojim sećanjima Savo Skoko.
Ovo za Solunce treba da te je sramota. A ako ti je i ostalo tacno koliko i to, onda si ti jedan lazov najobicniji. Tito je u novoj Jugoslaviji Solunce tretirao tako sto su dobili penziju, a u kraljevini su ubogi prosili ispred crkava. Na Titovoj sahrani imas solunca koji mu odaje pocast, sta mislis, zbog cega?
Зато су им партизани „људски“ вратили у Словенији маја `45-те…
И овај текст је доказ, колико је српски народ у Старој Херцеговини, водио рачуна да не диже руку једни на друге, током 2 св. рата.
Da nam se ne dosati trpljeti,druge nema!
Dobri , plemeniti, casni, hrabri, pozrtvovani, su zrtve uzivaoca plodova tudjeg rada i djela. Svakojake olosi, kojih je bilo i bice, mnogobrojni su, sada vladaju i u tome je problem.
Nekad davno zvio sam 2 godine u Bar-Topolica ,privatno kod jedne stare zene placao sam jednu sobu tada ,na zidu je bila slika njeog muza koji je bio partizan,na slici su bili njegovi ordeni spomenica i mislim jos jedan za hrabrost.desetak godina ksnije 700 km sjeverno Vojvodina slucajno sam doznao da se jdan polsuzio njegovim imenom i prezimenom i ordenima kao svojima i da bruka bude jos veca stavio ih je na spomenik,i vjerovatno danas tamo stoje,svijet je mali ali za one koji neznaju ovu istoriju vjerovatno je ovaj u Vojvodini veci junak od ovoga paravoga iz Crmice-Bar -sada !Tako to ide a to je samo jedna mala stvar,sta smo spremni da uradimo za malo koristi a da ugodimo stomku!
Laz je otrov, a posebno u kombinaciji sa komadicima istine. Poluistine se najbolje gutaju.
laz je najvece zlo cvorak,istna je samo jedna a istinita laz je „car zivota“
Mozeli mi neko kazati ko je tvorac svih zala prije pojave komunista? Ili mozda zla prije njih nije bilo?
Drug Tito je besmrtan….
Nasa istorija i ne samo ova novija i ovaj dio o kojemu Voin Grubac pise je cista laz i pisana je po instrukcijama Beca a novija po instrukcijama Tita Nema tu da se iko usudi da nesto istrazi iznova i promijeni,ima tu ponesto i istine ,ali kada se istina uvje u cjelokupnoj lazi onad imate istoriju kao sto je danas ,bilo Montenegro bilo Srbija ili koja druga bivsa republika.
Corovic je bio kod kralja neprikosnoven,svako je imao svoje ljubimce a ko je nesto dokazao suprotno bio je protjeran,u tom smislu kompjuter je ipak napredak ,jer je pored zvanicnih istoriskih krugova i naucnika dio dokumentacije dostupan siroj publici,koaja moze jednako da procita i prosudi o cemu se radi.
Prema tome neka neko nesto pokusa mimo zvanicne Akademije u Beogradu nesto dokazati,ne ide nikako,znamo slucaj arheologa i profesora Djordja Jankovica,a to je samo jedan primjer,imamo i Jovana Deretica kojega samo sto nijesu proglasili ludim,jer mi moramo uciti po onome kao je neko nekad napisao a to niko ne smije doveti u pitanje ili dalje istrazivati.
Evolucionisti danas i zakonom hoce da zabrane kreacionistima svoje tumacenje,pitamo se zato,vjerovatno su toliko sigurni u svoja istrazivanja da nije potrebno da ovi postoje,ili njihova teorija a teorija evolucionista svakim danom gubi na istini.
Kod nas je najvaznija Istorija,a nasa istorija pocinje od Djida ,ali zavrsiti cese Milasem,u to budoite sigurni,ovakva kavu smo je do sad zvanicno imali,nije to samo ovaj slucaj o cemu Voin Grubac pise nego sve,ovdje odavno zacarila LAZ jos je i Scepan bio najveca istina!
DAN DANAS PLAĆAMO KOMUNISTIČKO ZLO,BRAĆA BEZBRAĆA BORE SE ZA VLAST KADA GORI KUĆA ,KADA NEPRIJATELJ UNIŠTAVA SVE,KAKO TADA TAKO I DANAS ,NAMESTO DA SVI SLOŽNO BRANIMO DOM JEDAN TRADICIJONALNO HOĆE TUĐINA ZA GOSPODARA .KAKA JE RAZLIKA IZMEĐU TURAKA,ITALIJANA ,NJEMACA I DANAS NATO PAKTA?KOMUNISTI SU OTROVALI SJEME NASEG NAPAĆENOG NARODA I ZA DUŽI PERIJOD ZAMAGLILI SUŠTINU NACIJONALNOG BIĆA.OSLOBOD SE OD TUĐINA MOŽE RELATIVNO LAKO A OSLOBODITI SE OD LUDILA KOMUNJARSTVA TO JE MNOGO TEŽE.TRBA GENERACIJE I GENERACIJE DA PROĐU DA SE TO ZLO ZATRE.
Okreni se Rusiji i SSSRu i dosta vise o komunistima i cetnicima zar ne vidite da motamo zicu za 25 hilj. Dosta bre vise
Stize mozak iz Sovjetske Rusije , da nam kaze kako nam je izgledala istorija, pozivajuci se na komunisticka dokumenta !
Malo je poznato da su Četnici popravili srušeni most na Neretvi kako bi partizani mogli da pređu preko njega. U toj popravci mosta učestvovao je lično i jedan Bjelopoljac koji je tada bio u Četnicima…